Летње затишје

Податак број један. Управа за трезор саопштила је да је на последњој аукцији продала до последњег комада 200.000 шестомесечних државних записа укупне вредности две милијарде динара. Ти папири од вредности доносе 12,49 одсто годишње камате. Пошто на наплату доспевају 21. јануара 2010. купцима следује половина ове камате. Следећа аукција шестомесечних записа биће одржана у четвртак – 30. јула.

Податак број два. Крајем маја Народна банка Србије имала је сток хартија  од вредности у износу од око 107,7 милијарди динара. Та сума је 15,9 милијарди динара већа него крајем априла.

Податак број три. Од почетка године динарски пласмани банака повећани су за око 133 милијарде динара. Од наведеног повећања на позајмице држави односи се 40,5, а на пласмане привреди 78,3 милијарде динара. Остатак од свега 14,7 милијарди динара припао је становништву. У току маја динарски пласмани банака повећани су 22,8 милијарде динара. Држави је одобрено 24,4, привреди свега 0,5, док су зајмови грађанима смањени за 1,3 милијарде динара.

Податак број четири. Рачуни указују да ће овогодишњи буџетски јаз бити око 140 милијарди динара. Очекивани минус биће двоструко већи у односу на суму која је предвиђена последњим ребалансом буџета. Тај дефицит био би око пет процената бруто домаћег производа, при реалном паду БДП-а за 5,5 и инфлацији од 12 одсто.

Подарак број пет. Ако приходи од ПДВ-а и царина, заједно, од јуна до краја године остану на истом номиналном нивоу као у мају, а остале буџетске дознаке буду у висини просека јануар–мај ове године, могући буџетски јаз могао би да достигне чак 153 милијарде динара.

Податак број шест. У привреди Србије заустављени су пад производње и потрошње. Стручњаци уочавају да долази до малаксавања увоза због смањене тражње. Мења се, како рекоше, структура личне потрошње која се, у условима смањене куповне моћи, помера са увозне робе високе технологије ка већем учешћу хране и основних животних потреба из домаће производње. Невоља је што ће овогодишње фиксне инвестиције опасти за више од 20 процената.

Податак број седам. Вртоглави пад увоза у мају за око 37,7 одсто, колико год добродошао са гледишта уравнотежења платног биланса, прави проблеме у притицању фискалних прихода. Указује, такође, и на пад инвестиционе активности и проблеме у погледу будуће динамике привредне активности са којом ће се наша економска политика суочити не само до краја ове – већ и током идуће године.

Негде би овај зачарани круг махом неповољних вести ваљало пресећи, али ови врели летњи дани нису за тај посао. Време је годишњих одмора. Можда се до јесени, у овом летњем затишју, нешто лепо догоди у нашој посрнулој економији – само од себе.

Дотле, међутим, као најпречи задатак треба усвојити измењени закон о јавном информисању због кога ће, можда, ускоро бити неупутно подсећати владу на ове и остале отворене проблеме, а да стрепњу од економске истине не можемо да докажемо.