Метју и „шакали”

Није лако са осигуравајућим друштвима. Она очекују да се плате полисе, дажбине, таксе... Али кад на друштво дође ред да плати – невоље почињу. Пошаљу мајстора, не за процењивање, већ за потцењивање штете, тако да осигураник најчешће може да се нада накнади половине стварног губитка. Ипак, има „јунака” спремних да се ухвате у коштац са осигуравајућим друштвима...

Мит

Мет је био заљубљен у цигаре. Скупе, ароматичне, ретке. Зато му није било тешко да три године штеди за кутију „најбољег дувана на свету”. Кад је „скрпио” 10.000 долара његовој срећи није било краја. Ипак, тада му се и нервоза увукла под кожу – где да нађе новац за нове кад попуши старе?

Иако је одувек мрзео осигуравајућа друштва убеђујући друге да су то „прави шакали”, обратио се једном од највећих.

– Добар дан, желео бих да осигурам кутију изузетно вредних цигара од пожара – рекао је забринуто, али одлучно.

– Наравно господине, о коликој вредности говоримо – узвратио је проседи, искусни службеник.

Брзо су се договорили.

Кад је неколико месеци касније Метју у сласт попушио последњи „дуван”, мирно се упутио не место где је заштитио „драгоценост”.

– Не тако давно осигурао сам цигарете од пожара код вас. Оне су изгореле и желео бих да наплатим премију – обратио се шокираном службенику.

Наравно, „шакали” су одбили, као што је и мислио, али Мет на њих није ни рачунао, поуздао се у суд.

– Уважени суде, своје цигаре изгубио сам у серији малих пожара, а осигуравајуће друштво сад одбија да ми надокнади штету – употребио је готово невероватне аргументе пред представником правде и – победио.

„Гуликоже” су одлуком суда морале да му плате 15.000 долара. Ипак, Метово задовољство било је кратко. Осигуравајуће друштво је на основу његове изјаве пред судом покренуло своју тужбу – због изазивања серије пожара мањих размера. А тада је Мет осуђен на 24 појединачне условне казне у трајању од годину дана.

Чињенице

Деценијама ова урбана легенда забавља људе широм света. Прича о својеврсном Робину Худу данашњице који на крају ипак настрада први пут је објављена још 1965. године. Будући да се случај наводно одиграо у Шарлоту, Дејвид Боракс, репортер „Шарлот обзервера”, недавно је прочешљао неколико деценија старе судске пресуде у овом граду. Није пронашао ону која говори о Мету и „шакалима”.