Сатаром са задњег седишта

Чувај се мрака, јер у њему вребају силе таме – као бајаги, родитељи плаше децу. Колико год разум и искуство касније говорили да нема разлога да се „кожа у сумрак најежи”, страх од „црнила” остаје и у позним годинама. Дубоко скривен, исконски, готово неизбежан. Ипак, понекад се не треба чувати мрака, већ напротив, осветљених места.

Мит

Сара Паркер била је, ако се тако сме рећи, досадна. Водила је уредан, али једноличан живот – без страсти, узбуђења, неизвесности. Иако је уживала у свом „ушушканом царству”, осећала је да јој нешто недостаје.

– Догађај који ће ми размрдати кости, не звучи тако лоше – размишљала је наглас док је око 22 сата прилазила шљаштећој бензинској пумпи.

Опуштено је наручила: „До врха, мајсторе”, уз, као и увек, симпатичан осмех. Рачун је измирила унутра.

Кад је села у кола, дотрчао је „пумпаџија”, задихан и црвен у лицу, повикао је: „Госпођо, на шта ово личи. Нисте платили, а хоћете да се одвезете. Уђите унутра, молим вас, да се објаснимо”.

Збуњена, али и помало љута, пошла је за узнемиреним човеком. Чим су крочили у радњицу на бензинској станици, он је променио израз лица из бесног у уплашен и нервозно објаснио:

– Неко се ушуњао на задње седиште вашег аутомобила док сте плаћали рачун. Морао сам да вас намамим назад, а да при том не узнемирим разбојника. Већ сам позвао полицију, шта кажете да је сачекамо?

Пристала је. Док су „плавци” били на путу, сазнала је какву је судбину избегла за длаку.

У крају где се пумпа налазила „оперисала” је банда чији су „новопечени” чланови морали да положе „испит злобности”. Задатак им је био да се на некој од локалних, јарко осветљених бензинских станица (јер је мрак штит за кукавице), ушуњају у возило којим управља жена. Кад би платила рачун и села за волан, „бандит у постајању” би требало да јој одсече што већи део тела оштром сатаром.

Госпођица Паркер није поверовала у страшну, али „масну” причу „пумпаџије”. Насмешила му се и кренула назад ка возилу...

Таман на време да види како полицајац са задњег седишта њеног аутомобила извлачи младића са великим сечивом у десној руци.

Чињенице

Ова урбана легенда стара је најмање три деценије, упркос томе што је неистинита. Мотив сличан горе написаном појавио се 1998. године у филму „Урбане легенде”. Познаваоци митова који се преносе „од уха до уха” кажу да је овај само плод маште хорора жељних тинејџера.