Satarom sa zadnjeg sedišta

Čuvaj se mraka, jer u njemu vrebaju sile tame – kao bajagi, roditelji plaše decu. Koliko god razum i iskustvo kasnije govorili da nema razloga da se „koža u sumrak naježi”, strah od „crnila” ostaje i u poznim godinama. Duboko skriven, iskonski, gotovo neizbežan. Ipak, ponekad se ne treba čuvati mraka, već naprotiv, osvetljenih mesta.

Mit

Sara Parker bila je, ako se tako sme reći, dosadna. Vodila je uredan, ali jednoličan život – bez strasti, uzbuđenja, neizvesnosti. Iako je uživala u svom „ušuškanom carstvu”, osećala je da joj nešto nedostaje.

– Događaj koji će mi razmrdati kosti, ne zvuči tako loše – razmišljala je naglas dok je oko 22 sata prilazila šljaštećoj benzinskoj pumpi.

Opušteno je naručila: „Do vrha, majstore”, uz, kao i uvek, simpatičan osmeh. Račun je izmirila unutra.

Kad je sela u kola, dotrčao je „pumpadžija”, zadihan i crven u licu, povikao je: „Gospođo, na šta ovo liči. Niste platili, a hoćete da se odvezete. Uđite unutra, molim vas, da se objasnimo”.

Zbunjena, ali i pomalo ljuta, pošla je za uznemirenim čovekom. Čim su kročili u radnjicu na benzinskoj stanici, on je promenio izraz lica iz besnog u uplašen i nervozno objasnio:

– Neko se ušunjao na zadnje sedište vašeg automobila dok ste plaćali račun. Morao sam da vas namamim nazad, a da pri tom ne uznemirim razbojnika. Već sam pozvao policiju, šta kažete da je sačekamo?

Pristala je. Dok su „plavci” bili na putu, saznala je kakvu je sudbinu izbegla za dlaku.

U kraju gde se pumpa nalazila „operisala” je banda čiji su „novopečeni” članovi morali da polože „ispit zlobnosti”. Zadatak im je bio da se na nekoj od lokalnih, jarko osvetljenih benzinskih stanica (jer je mrak štit za kukavice), ušunjaju u vozilo kojim upravlja žena. Kad bi platila račun i sela za volan, „bandit u postajanju” bi trebalo da joj odseče što veći deo tela oštrom satarom.

Gospođica Parker nije poverovala u strašnu, ali „masnu” priču „pumpadžije”. Nasmešila mu se i krenula nazad ka vozilu...

Taman na vreme da vidi kako policajac sa zadnjeg sedišta njenog automobila izvlači mladića sa velikim sečivom u desnoj ruci.

Činjenice

Ova urbana legenda stara je najmanje tri decenije, uprkos tome što je neistinita. Motiv sličan gore napisanom pojavio se 1998. godine u filmu „Urbane legende”. Poznavaoci mitova koji se prenose „od uha do uha” kažu da je ovaj samo plod mašte horora željnih tinejdžera.