Знање и генијалност

Лексикони и енциклопедије спадају у неизоставну литературу свакога ко жели да свакодневно богати своје знање. Имајући то на уму, београдски „Плато” објавио је „Лексикон савремене културе. Теме и теорије, облици и институције од 1945. до данас” који је приредио Ралф Шнел (оригинално издање издавачке куће Metzler из Штутгарта, 2000). На српски са немачког превео га је тим: Споменка Крајчевић, Душица Милојковић, Наташа Вуков, Александра Костић и Александра Бајазетов. Ово издање, чији је уредник Илија Марић, капитално је дело које је, делимично, адаптирано за наше подручје и у њему се, на готово 800 страница, у више од 600 одредница, може пронаћи готово све што широки појам у новом схватању културе подразумева.

У „Лексикону савремене културе” налазе се, како објашњава приређивач, не само традиционални облици уметности (позориште, ликовно стваралаштво, музика, архитектура, фотографија и филм) већ и новији естетски облици настали у сфери медија и дигиталне реалности, аспекти нових теорија, институције културе и културе свакодневице. Ово је књига која ће вам објаснити шта је хипертекст али и шта је семпловање, шта су поп арт, култура свакодневице (о чему, иначе, можете читати на овим страницама из пера етнолога и антрополога Бојана Јовановића) шта је сукоб у крилу позитивизма, на пример, али и шта је вестерн... Оно што не знамо, Лексикон ће нам објаснити, оно што недовољно знамо – појаснити.

И ту смо већ код „Стратегије генија. Фројд, Леонардо, Тесла” Роберта Дилтса, у преводу Душана Јанића, Слободанке Глишић и Славице Милетић са енглеског (уредница Бора Бабић) и у издању „Академске књиге” из Новог Сада. Дело је трећи том из Дилтсове серије „Стратегија генија” која се баве различитим аспектима генијалности и мудрости и њиховој синтези, утканој у напредак целог човечанства. Највећи део књиге овог познатог неуролингвистичког програмера посвећен је Фројду, управо због компатибилности и садејства психоанализе и неуролингвистичког програмирања. Делови посвећени Леонарду и Тесли нешто су краћи, али ништа мање занимљиви: Фројд је Леонардов геније тумачио преусмеравањем његових сексуалних жеља ка уметничком и научном истраживању. Теслино долажење до открића и изума Дилтс у овој књизи објашњава менталним стратегијама које је проучио, захваљујући свом знању когнитивних процеса. У основи, како закључује Дилтс, „мисија” генија је да прошири наше мапе света. Ова књига то доказује, на колико стручан, толико приступачан начин. Очекујемо и наредне књиге из Дилтсове серије...

И, још једна књига о још једном генију: писцу Борису Пастернаку (1890 – 1960). Објавио ју је „Zepter Book World” у преводу Мирјане Грбић и Људмиле Јоксимовић, а аутор је Дмитриј Биков, познати руски прозни писац, песник, књижевни критичар и публициста.

За ово дело, објављено пре две године, Биков је добио две награде: Национални бестселер и Велика књига. Дело има више од 950 страница и није „једноставна” биографија Бориса Пастернака. Поред те врсте података, Биков читаоцу нуди прецизно и детаљно приказивање Пастернаковог књижевног дела (до детаља какви су, рецимо, пишчева замена једне речи из рукописа, другом – у поновном редиговању). Иза свега тога препознаје се велика мапа историјског, културног, друштвеног и политичког тренутка тог времена које је обојио Стаљин, један од највећих диктатора у светској историји.

Ова се књига чита као што се посматра река: пред очима читаоца тече један живот али и животи свих који су у том колоплету; стваралачке муке једног великана речи и успони до генијалних висина. Посебна занимљивост је Биковљева интерпретација Пастернаковог „езоповског” писма Фадејеву поводом Стаљинове смрти. Први пут објављено 1997. године у „Континенту”, оно се и данас различито тумачи, као жал за Стаљином или обрнуто. Биков га, између осталог, схвата као пишчево резимирање епохе за `самог себе`. Једна од књига које обавезно треба прочитати.