Сва лица Сава капије

Археолошким истраживањем недавно су откривени остаци Сава капије која је повезивала Доњи град са савским делом вароши, односно Карађорђевом улицом. Ова грађевина, која је формирана као комплекс у току четири столећа, била је добро сачувана све до априлског бомбардовања 1944. године када је, нажалост, у целости разорена. Њени остаци нису откривани све до ове године.
- Кад је пре месец дана уклоњен сав шут и преостала муниција, тим археолога пронашао је остатке Сава капије који су опстали после велике експлозије. Оно што је занимљиво је што су, ипак, у тим разореним остацима откривене фазе грађења капије и, оно што је за нас најзначајније, откривени су остаци јужне капије, такозваног западног подграђа које представља део утврђења грађен у четвртој деценији 14. века, у време када је Београдом владао краљ Стефан Душан. Тај бедем представља најстарију српску фортификацију, односно утврђење. Иако прилично разорено, открили смо и први пут видели његове остатке, објашњава за "Политику" др Марко Поповић, научни саветник Археолошког института и вишегодишњи руководилац пројекта "Београдска тврђава".

Према Поповићевим речима, археолози су открили и остатке из каснијих епоха јер је тај део тврђаве дограђиван, први пут крајем 17. века, па онда и за време аустријске владавине, између 1717 и 1736. године. Коначни облик некадашња Сава капија добила је после 1740. године када су Турци радили последњу реконструкцију ове тврђаве коју, практично, ми сада видимо.

Оно што ће моћи да се презентује, како истиче наш саговорник, је средњовековни бедем који ће морати да се и делимично реконструише. Међутим, обимније реконструкције нису могуће јер је цео бедем померен после експлозије.

- Турску Сава капију не бисмо могли ни да презентујемо, ни да реконструишемо јер је њена комплетна зидна маса или срушене, или растресена, или померена. Оно што је битно у овом тренутку је да се обнове бедеми и делови фортификације према Доњоградском булевару да би се транзитна саобраћајница која ту пролази обезбедила. Такође, важно је да се настави онај програм због чега смо и копали Сава капију, а то је обнова пешачке комуникације између Доњег града и данашње Карађорђеве улице која већ више од 60 година не функционише, каже др Поповић и додаје:

- Постоји велико интересовање у градској управи за финансирање београдске тврђаве. Ситуација на Калемегдану се знатно променила откад је основано Јавно предузеће "Београдска тврђава". После много година, Београдска тврђава више није кућа без домаћина. Ово јавно предузеће, у сарадњи са Заводом за заштиту споменика града Београда и Археолошким институтом успоставило је модел који добро функционише и мислим да су резултати на тврђави веома видљиви. Уколико се овај темпо радова настави, за четири до пет година успели би да конзервирамо, рестаурирамо и делимично обновимо све преостале фортификације. Тек након тога би могло да се размишља о неком програму ревитализације комплетне тврђаве, односно о уређењу њених унутрашњих простора који су сад парковске површине.

Према мишљењу нашег саговорника постоји могућност да се, поред паркова, у тим просторима појаве и неки нови садржаји који ће бити примерени потребама савременог грађанина.

- Када је у питању доњи град, ту се отвара могућност дунавског туризма јер је Београд је једна од важних станица на дунавском путу, а оно што Београд може да понуди, то је управо Београдска тврђава. Могуће је чак реконструисати неке објекте који су порушени а који су грађени за време аустријске владавине, у барокном стилу, тврди др Поповић.

Паралелно се ради и на обнови дела утврђења на савској падини. Велики степенишни силаз је реконструисан. Ове године се ради пројекат за мали степенишни силаз који би идуће године требало да се обнови, а 2009. године би се сређивали бастиони изнад Сава капије што значи да би се до краја 2009. године обновила комплетна савска падина. То су важне комуникације које такође спајају доњи и горњи град. Ове године почели су врло обимни радови на такозваном северноисточном фронту. Реч је о делу тврђаве који се налази поред Полетовог игралишта, дуж Доњоградског булевара и део који улази у зону Зоолошког врта.

- Коначно, после непријатних догађаја у Зоолошком врту, постигнут је договор са Вуком Бојовићем да дозволи стручњацима да приђу бедемима како би они могли да се обнове. На простору садашњег Зоолошког врта требало би да буде оно што је још 1936. године замишљено, а то је забавни парк за децу са мини зоолошким вртом. Неки објекти морају апсолутно да се руше јер су направљени без грађевинске дозволе и сагласности службе заштите. Подизањем тих објеката тешко су оштећени археолошки слојеви. На овом месту се налази део београдског предграђа који се формира од 12. века па све до бастионе тврђаве у 18. веку. Овај проблем мора под хитно да се реши и колико сам упознат, градска власт тражи неку погодну локацију. То ће бити једна од акција идуће или 2009. године - обнова северноисточног фронта заједно са Видин капијом, каже на крају др Марко Поповић.