Нада у Мартија

Дик Марти, специјални известилац Савета Европе задужен за истрагу о трговини људским органима на Косову, стигао је у Београд. Да ли ће дуго заташкавани злочини над Србима, почињени током мандата Унмика, икада бити расветљени зависи управо од овог човека.

Долазак Мартија с нестрпљењем се очекује још од јануара. Српско правосуђе, које је окончало преткривични поступак у случају трговине органима, треба да размени са представником Савета Европе доказе и информације о предмету нестанка 300 до 500 људи. Што је много важније, од њега се очекује да утиче на оне који су ову истрагу годинама спречавали и поред очигледних доказа о злочинима и починиоцима.

Марти би могао да захтева да на Косову поново буде отворен случај у којем би двадесеторица до сада откривених припадника ОВК, за које се зна где су, могла да буду изведена пред лице правде због стравичних злочина над Србима.

Поред тога, верује се да се масовне гробнице налазе на северу Албаније, на подручју општина Тропоја и Кукс, односно на територији која је српском правосуђу за сада недоступна. Марти би могао да утиче на то да се Албанија натера да дозволи ексхумацију.

Спровођење истраге о трговини људским органима немогуће је без приступа мртвачници у Ораховцу, где се, како се сумња, и данас налазе докази, као и жутој кући у Албанији у којој је, по свему судећи, била смештена импровизована болница.

Истрага о трговини људским органима наилазила је на несавладиве препреке од самог почетка 2003. године. Карла дел Понте, бивша главна хашка тужитељка, која је о трговини органима писала у књизи „Лов”, тврдила је да подаци о томе нису могли да буду проверени због лоше сарадње с појединим припадницима Унмика.

Зна се и за неуспелу истрагу Унмика у болници за душевне болеснике у Штимљу. У тој болници се, према неким сазнањима, налазило бар 40 људи. Националност и идентитет тих људи никада нису утврђени, јер су сви пацијенти, пре него што је Унмик полиција претресла ту институцију, преко ноћи нестали.

У жутој кући нађени су контејнер за медицински отпад, већа количина различитих лекова од којих се неки користе приликом хируршких интервенција, шприцеви, инструменти и тканине на којима је било трагова крви. Албански тужилац упорно је тврдио да су нађене само две ампуле пеницилина. Доказе је својевремено преузео Хашки трибунал, али су они уништени пре него што је обављена ДНК анализа због – како је речено – хигијенских разлога.

Доласку Мартија претходиле су изјаве америчких и европских званичника да подржавају утврђивање истине о трговини органима. Да ли то даје наду у оно у шта су многи сумњали – да ће овај случај коначно кренути са мртве тачке, показаће време. Тврдити да је правда, посебно међународна, веома спора када је реч о српским жртвама није ништа ново. Остаје да се види да ли ће овог пута бити и достижна.