Од техна до синтезе звука

Млади српски композитор Марко Никодијевић (29) постигао је запажени резултат на недавно одржанојМеђународној трибини композитора у Паризу (International Rostrum of Composers). Никодијевићева композиција „Музичка кутија/аутопортрет са Лигетијем и Стравинским (а и Месијан је такође ту)” похваљена је у две категорије,што је, иначе, изузетно редак случај. Париска трибина савременог музичког стваралаштва одржава се, иначе, под окриљем Унеска, а од 1954.на њој учествују представници свих националних радијских кућа које на ову смотру шаљу једно или два композиторска дела из своје земље.

Никодијевић је дипломирао композицију на Факултету музичке уметности у Београду, у класама професора Срђана Хофмана и Зорана Ерића. Данас живи и радиу Штутгарту а оствареном успеху за „Политику” каже:

– Мој поглед је усмерен на уметност везану за дигиталну технологију, а у музици –за компјутерску музику, од техна који чини најшири естетски оквир до спектралне музике и синтезе звука. Композиција „Музичка кутија/аутопортрет са Лигетијем и Стравинским, а и Месијан је такође ту”један је од мојих покушаја на пољу алгоритамске композиције. Помоћурачунара,генерисани су низови података. Они су, опет,подвргнути другим алгоритамских процесима и,наизглед „случајно”,укрштање података обликује познате моделе компоновања као што су они Лигетија, Стравинског, Месијана и јошнеких...

Одмахпослеосновних студија Марко Никодијевић је наставио усавршавање у Немачкој, након чега су уследила и значајна признања.

– Живот у иностранству био једелимично шокантно искуство, пре свега због тога што сам схватио право место сопствених знања испособности. Већи део времена провео сам „утркујући” се са боље информисаним иобразованијим колегама, поготову у делу који мене највише занима, а то је компјутерскамузикагде је количина знања скоро непрегледна. Онакао образовни смер у Београду не постоји. За сада се добро сналазим јер све поруџбине које сам до сада добио, добио сам у иностранству – каже млади аутор.

За свој рад Никодијевић је награђен признањем „Франц Лист” 2005. а прошле године проглашенје за најбољег аутора на Бранденбуршком музичком бијеналу. За ову и следећу годину добио је две немачке стипендије, а објашњава да су такви резиденцијални програми, као и перманентна путовања,саставнидео биографије младих уметника.

– Покушавамда изнова померим границе сопственог талента, знања и способности. Професионално усавршавање је неопходност. Без „учења током целог живота” остаје само суновраћени поглед у истрошене историјске моделе и самозадовољно понављање познатог. Једини проблем ми је што не могу да имам мачку,којој стална путовања возом и авионом,као и промена животне средине,не би пријала...