Od tehna do sinteze zvuka

Mladi srpski kompozitor Marko Nikodijević (29) postigao je zapaženi rezultat na nedavno održanojMeđunarodnoj tribini kompozitora u Parizu (International Rostrum of Composers). Nikodijevićeva kompozicija „Muzička kutija/autoportret sa Ligetijem i Stravinskim (a i Mesijan je takođe tu)” pohvaljena je u dve kategorije,što je, inače, izuzetno redak slučaj. Pariska tribina savremenog muzičkog stvaralaštva održava se, inače, pod okriljem Uneska, a od 1954.na njoj učestvuju predstavnici svih nacionalnih radijskih kuća koje na ovu smotru šalju jedno ili dva kompozitorska dela iz svoje zemlje.

Nikodijević je diplomirao kompoziciju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasama profesora Srđana Hofmana i Zorana Erića. Danas živi i radiu Štutgartu a ostvarenom uspehu za „Politiku” kaže:

– Moj pogled je usmeren na umetnost vezanu za digitalnu tehnologiju, a u muzici –za kompjutersku muziku, od tehna koji čini najširi estetski okvir do spektralne muzike i sinteze zvuka. Kompozicija „Muzička kutija/autoportret sa Ligetijem i Stravinskim, a i Mesijan je takođe tu”jedan je od mojih pokušaja na polju algoritamske kompozicije. Pomoćuračunara,generisani su nizovi podataka. Oni su, opet,podvrgnuti drugim algoritamskih procesima i,naizgled „slučajno”,ukrštanje podataka oblikuje poznate modele komponovanja kao što su oni Ligetija, Stravinskog, Mesijana i jošnekih...

Odmahposleosnovnih studija Marko Nikodijević je nastavio usavršavanje u Nemačkoj, nakon čega su usledila i značajna priznanja.

– Život u inostranstvu bio jedelimično šokantno iskustvo, pre svega zbog toga što sam shvatio pravo mesto sopstvenih znanja isposobnosti. Veći deo vremena proveo sam „utrkujući” se sa bolje informisanim iobrazovanijim kolegama, pogotovu u delu koji mene najviše zanima, a to je kompjuterskamuzikagde je količina znanja skoro nepregledna. Onakao obrazovni smer u Beogradu ne postoji. Za sada se dobro snalazim jer sve porudžbine koje sam do sada dobio, dobio sam u inostranstvu – kaže mladi autor.

Za svoj rad Nikodijević je nagrađen priznanjem „Franc List” 2005. a prošle godine proglašenje za najboljeg autora na Brandenburškom muzičkom bijenalu. Za ovu i sledeću godinu dobio je dve nemačke stipendije, a objašnjava da su takvi rezidencijalni programi, kao i permanentna putovanja,sastavnideo biografije mladih umetnika.

– Pokušavamda iznova pomerim granice sopstvenog talenta, znanja i sposobnosti. Profesionalno usavršavanje je neophodnost. Bez „učenja tokom celog života” ostaje samo sunovraćeni pogled u istrošene istorijske modele i samozadovoljno ponavljanje poznatog. Jedini problem mi je što ne mogu da imam mačku,kojoj stalna putovanja vozom i avionom,kao i promena životne sredine,ne bi prijala...