ГОРДАН КИЧИЋ

Када смо променили земљу, морали смо да променимо химну, па и дресове репрезентације. То је нормална ствар. Јако ми је драго што смо се коначно назвали правим именом, Србија, јер смо од деведесетих, када је кренуо распад старе Југославије, променили више имена земље у којој живимо. Тако да су и наши спортисти и јавност морали да мењају државни идентитет – били смо Југословени, а онда смо били Срби и Црногорци… Коначно се сада зовемо Србија, имамо своју химну, заставу, дресове и општеприхваћени државни идентитет који треба да оправдамо, како на политичком, културном, друштвеном, тако и на спортском плану.

Са новом земљом стигли су нови дресови и нове репрезентације. Неуспехе протеклог лета можемо да припишемо старој земљи (у спортском плану) и да кренемо од почетка.

Наравно, то би све било у реду да није у питању наша земља – и веровање неких да ће се променом дресова ствари променити набоље. Ствар није у дресовима, већ у свести, жељи, одговорности репрезентативаца.

Шта значи играти за земљу, носити њене боје и певати њену химну? Ватерполисти који немају дресове (имају капице – и гаће) су за сада најбоље, без дресова, показали да су најбољи!

Није, дакле, ствар у дресовима, већ је у питању индивидуална и колективна одговорност.

Дресови сами по себи јако су лепи, као и боје наше заставе, али ће њихово значење добити пуни смисао са успесима наших спортиста.

Такође, ово је добар почетак да наша јавност коначно схвати где смо успешни и где нисмо (сада немамо више оправдања да немамо дресове, да немамо химну, да немамо земљу). Све имамо.

А да ли имамо то нешто што ће нас водити у победу? Мислим да имамо. Али, на томе треба да се ради. Да схватимо да цео свет није против нас и да неуспехе не приписујемо неком другом. Игра за репрезентацију не треба да представља премију у новчаном смислу, већ част; да ли ће припреме трајати месец дана, да ли ће тада бити прелазни период, да ли ће тада бити планиран одмор, то не треба да нас занима. Да ли новац квари спорт? У спортовима који нису најплаћенији постижемо сјајне резултате (ватерполо, одбојка, веслање...). Фудбал, кошарка? Волео бих да нисам у праву.

Људи у савезима су исто криви, ако не и више од самих играча...

Волео бих да смо најбољи на свету у свим спортовима. У некима јесмо, у некима нисмо. Ми смо мала земља, млада, и мислим да ако поставимо праве темеље, не само у спорту, већ и у самом друштву, нећемо бринути о судбини дреса репрезентације.

Глумац