Градоначелнике бирају одборници

Посланици српског парламента расправљали су јуче о пакету од четири закона, чије усвајање је неопходно да би се, у складу са Уставним законом, расписали покрајински и локални избори до 31. децембра. Како је рекао Милан Марковић, министар за државну управу и локалну самоуправу, циљ закона о територијалној организацији, о локалној самоуправи, о локалним изборима и о главном граду, јесте обезбеђивање стабилности локалних самоуправа и даља децентрализација власти. Образлажући предложена решења, министар Марковић је истакао да су, пре утврђивања коначног предлога закона, обављене консултације са посланичким групама, позиције и опозиције и постигнут је висок степен сагласности. Он је рекао да се залагао за нека другачија решења, али "став већине странака био је да остане пропорционални изборни систем уз подизање цензуса на пет одсто, па је тај став и прихваћен". Према Марковићевим речима, у овом тренутку, имамо 11 распуштених скупштина општина, у више њих су на снази разни облици "ванредног стања", што је доказ да постојећи закони нису добри.

Иначе, сем повећавања цензуса на пет одсто, једна од кључних новина у Предлогу закона о локалним изборима јесте и та што грађани више неће директно бирати градоначелнике, већ ће о томе одлучивати одборници.

Изборни цензус од пет одсто неће важити за странке и коалиције националних мањина за које је предвиђен такозвани природни праг, чиме се припадницима мањинског народа омогућује сразмерна заступљеност у локалним скупштинама у срединама са мешовитим националним саставом. У односу на постојећа изборна решења, новина је и то што на изборној листи мора бити најмање трећина кандидата од укупног броја одборника који се бира. Поред тога, изборна листа мора бити подржана потписима најмање 30 бирача по предлогу за сваког кандидата на листи, с тим што ће се у општинама које имају мање од 20.000 бирача, изборне листе потврђивати и уколико их потписима подржи укупно најмање 200 бирача. Сваки потпис мора бити оверен. Новина у закону је и регулисање такозваних бланко оставки. Према предложеним решењима, која су у складу са одредбама новог Устава, подносилац изборне листе и кандидат за одборника, односно одборник могу да закључе уговор којим може бити утврђено и да кандидат за одборника, односно одборник предаје подносиоцу листе своју бланко оставку. Бланко оставка, како је наведено, садржи изјаву кандидата за одборника, односно одборника да подноси оставку на одборничку функцију, као и овлашћење подносиоцу листе да оставку преда у његово име. Поднета оставка и овлашћење не могу се опозвати, а уговор, као и потпис на бланко оставци морају бити судски оверени. Убудуће, иначе, општинске скупштине неће само констатовати оставке, већ ће о томе одлучивати.

Предлогом закона о локалној самоуправи предвиђено је, између осталог, и да локалне самоуправе имају своју имовину, којом ће управљати самостално, а ово питање ће бити регулисано посебним законом. Новим решењима прецизирано је да оснивању, укидању и промени територије јединице локалне самоуправе обавезно претходи референдум саветодавног карактера. Један од услова за образовање општине јесте да има најмање 10.000 становника, док је за стицање статуса града потребно најмање 100.000 становника, међутим, могуће је добијање ових статуса и са мањим бројем становника, уколико за то постоје посебни разлози од географског и историјског значаја. Законска новина је и обавезно оснивање месних заједница у сеоским срединама, док у градским срединама оне могу, али и не морају бити основане.

--------------------------------------------------------------------------

Изборни рокови и гласање у мају

Сва четири закона неопходна за расписивање локалних избора, како је предвиђено, ступиће на снагу, наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику". Према законима о локалним изборима и о територијалној организацији, прве покрајинске и локалне изборе председник Народне скупштине Србије расписаће тако да се они одрже у року који не може бити краћи од 120, ни дужи од 180 дана од дана расписивања.

Председник Народне скупштине Оливер Дулић, који расписује ове изборе, јуче је новинарима рекао да ће избори највероватније бити одржани 11. маја. Дулић је додао да ће покушати да постигне договор око датума, како са странкама владајуће коалиције, тако и са опозицијом, како би се дошло до решења које ће омогућити свима да се припреме за изборе.

--------------------------------------------------------------------------

Београд и још 23 града

Како је предвиђено Предлогом закона о територијалној организацији, Србија ће, поред Београда имати још 23 града, пошто ће се Новом Саду, Приштини, Крагујевцу и Нишу "придружити": Зрењанин, Краљево, Крушевац, Лесковац, Панчево, Смедерево, Суботица, Чачак, Шабац, Ваљево, Врање, Зајечар Јагодина, Лозница, Нови Пазар, Пожаревац, Сомбор, Сремска Митровица и Ужице.

--------------------------------------------------------------------------

Први закон о главном граду

Влада је припремила и предлог закона о главном граду, а ово је први такав закон. Овим прописом регулишу се положај, надлежност и органи Београда, главног града Србије. Град Београд ће имати своје симболе и празник, имаће и сопствену имовину, којом ће самостално располагати.