Природни Деда Мраз
Вршац – Најмлађи Вршчани су у предности: имају правог, природног Деда Мраза. Пензионисани штампар из Вршца Милутин Јовановић (65) већ две деценије, почетком децембра, облачи препознатљиву дедамразовску одећу и све до средине јануара од раног јутра па до мрклог мрака неуморно шета по центру вароши. Милутин је, иначе, слика и прилика општеприхваћеног лика Деда Мраза, тако да му прерушавање и није потребно. Бела брада му је дугачка тридесетак сантиметара, а потпуно бела коса пада испод рамена. И обрве су му боје снега, док га висина од 190 сантиметара у очима малишана чини правим ауторитетом. Ни шминка му није неопходна, јер је Милутин увек румен. Многи Вршчани, када га сретну, пожеле и да га додирну, па и из крзна длаку истргну. А Деда, како га сви овде зову – задовољан.
Кад нема посла у једној познатој фотографској радњи, чији је "лични" Деда Мраз, и кад не дели пакетиће клинцима и клинцезама, укрсти руке иза леђа и, мало погнут, шета. Милутин је ходајућа атракција, па неретко позира пред фотоапаратима пролазника.
Он је последњег и првог месеца у години чест гост овдашњих фирми. Позивају га суграђани и у станове. Говоре му родитељи да њихова нестрпљива деца сањају Деда Мраза. А он упрти своје године и вреће с поклонима и запути се у приземљуше и вишеспратнице.
– Сећам се да су ми, пре неколико година, родитељи издиктирали своју адресу и предали два огромна плишана медведа и много слаткиша. Једва сам их пешице на четврти спрат попео, размишљајући како ћу малишане обрадовати. Кад су ми врата отворили, био сам згранут: један дечак још није ни проходао, а други је био још млађи, па је у кревецу нешто мрмљао, не обраћајући пажњу на околину, поклоне и мене. Помислих, у тренутку, да је поклон у ствари – за родитеље, који имају неостварене жеље из детињства – прича нам Деда Мраз Милутин, који ће можда бити уврштен и у званичну туристичку понуду Вршца.
– Предложићемо Деда Мраза за општинског хонорарца, односно корисника средстава из буџета, макар на два месеца, док траје сезона. Осим тога, планирамо да му за наредну зиму, напокон, направимо санке, које ће имати и точкове, за случај да нема снега, а поклоне не може више на леђима да носи – каже за "Политику" директор Туристичке организације Вршца Драган Дондур.
На неколико сати, Деда Мраз из Вршца скокне и до неког другог града. Траже га. У тој улози боравио је у Београду, у Кнез Михаиловој, па у Дунавској и Змај Јовиној улици у Новом Саду, у Белој Цркви, Пландишту...
И кад новогодишњи и божићни празници прођу, и кад Милутин Јовановић радну гардеробу замени "цивилном", омиљен је лик својим суграђанима.
– Волим да видим осмех на лицима мојих Вршчана. Најтеже ми је лети: знојим се због браде и косе. Кад "прокувам", сетим се децембра, па ме одмах задовољство обузме – каже Милутин.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


