Процветала прекогранична трговина

Бела Црква – Друмски гранични прелаз Калуђерово, десетак километара (лошег пута) од Беле Цркве, за шест овогодишњих месеци у оба смера прешло је 128.918 Румуна. То је двоструко више него лане, а чак пет пута више путника него пре две године. Нагли пораст броја путника из Румуније изненадио је и царинске раднике који појаву објашњавају укидањем виза за румунске грађане.

– До пре само десетак година овај гранични прелаз месечно је прелазило десетак аутомобила с румунским таблицама. Сада су „обични” дани кад евидентирамо више од 400 возила – каже Јовица Николајев, шеф ревизије и особа задужена за контакте с јавношћу у Царинарници Вршац, која покрива, заједно са друмским прелазом Ватин и железничким Вршац, и ову друмску капију отворену 1970. године.

Путници у изласку најчешће пријављују воће, поврће, цигарете, кућну хемију, прехрамбену индустријску робу, техничке производе... које у нашим продавницама купују за сопствене потребе.

Затекли смо колону возила која се протезала од румунског прелаза до наше стране. Царинске формалности су поједностављене, а такве су и на излазу. Возила се не задржавају, јер се примењује такозвани селективни начин контроле, при чему је главно – искуство цариника. У једном пртљажнику „дачије” примећујемо и три лубенице, две торте и неколико паковања кора за питу. Путница из оближње Решице се смешка и погледом показује на „главног кривца” за ову набавку – супруга „који обожава слатко”.

Повећани број путника из Румуније, који овај прелаз користе и за наставак путовања према Вршцу, Ковину, Смедереву, грчкој обали... делује као права инјекција за белоцркванске трговце, воћаре и повртаре. И смедеревски мегамаркети имају користи од ове капије, јер тамо одлазе они с подужим списковима за набавку.

– У мојој продавници најмање трећина промета се односи на купце из Румуније. Не долазе у куповину богати, него они који месечно зарађују од 200 до 300 евра, па да би нешто урадили и уштедели, код нас купују квалитетну робу, а знатно јевтинију него у румунским продавницама. Добро је и Румунима, а добро је и нама. И моје колеге бележе раст продаје у својим продавницама. Кад ујутру у мојој продавници чујем румунски, одмах сам расположенији. Тек кад би комшије престале да долазе, осетили бисмо у пуном смислу њихову корист – вели Мустафа Селиковић, власник продавнице боја и лакова у Белој Цркви, једној од најсиромашнијих општина у Банату.

Белоцркванска пијаца, која је само до пре годину-две имала више воћа и поврћа него купаца, сада је главно одредиште за путнике из комшилука. Од шест до осам ујутро, нарочито пијачних дана (уторак, четвртак, субота), прода се сва свежа роба, на задовољство и продаваца и купаца. Чак је примећен и благи скок цена, због повећане потражње.

– Ако сваки Румун који је на нашу страну прешао на прелазу Калуђерово потроши у продавницама, на пијацама, у ресторанима (не само у Белој Цркви) по 100 евра, рачуница је више него јасна. Ради поређења, наш општински буџет за ову годину износи 260 милиона динара, а тај податак говори колико нам значи гранични прелаз на нашој територији – каже Владица Максимовић, председник општине Бела Црква у којој је сваки трећи становник без запослења, а „добростојећи слој” представљају пензионери.

Румуни не долазе само у куповину већ и на белоцркванска језера. Овде, на неколико дана, закупљују станове, апартмане и хотелске собе, а закуподавци тврде да нису циције.

Ј. Даниловић