Месић дирнуо у осиње гнездо

Од нашег сталног дописника
Загреб, 14. августа –Када се најмање очекивало, у јеку јавних сукобљавања око владиних мера за ублажавање актуелне економске кризе, у Хрватској се изненада распламсала полемика о употреби верских симбола у јавним просторима која је све друге теме бацила у други план. Све је кренуло Месићевом успутном критиком неумереног истицања католичких симбола у државним и јавним институцијама, на шта је указао у контексту његовог све оштријег сукоба с католичким недељником „Глас концила”, чији га је главни уредник у последње време неколико пута вређао у својим коментарима, а да на то није реаговао нико из службеног врха те цркве.

Да подсетимо, указујући на привилегованост Римокатоличке цркве у Хрватској, Месић је у интервјуу загребачком радију дословно рекао: „У Хрватској војсци има и православаца и Јевреја и муслимана и атеиста. Не само католика. Но, у бројним касарнама видио сам само симболе једне верске заједнице. Исто и у полицијским зградама и општинама. Хрватска је лаичка, секуларна држава и у таквим установама би требали бити истакнути грб и застава, а не верски симболи.”

Као да је тиме дирнуо у осиње гнездо, у протекла два дана распалила се полемика оних који су против оваквог његовог става и оних који га подржавају, па то по количини уложене полемичке енергије данас већ изгледа као главно питање земље, озбиљније него актуелна привредна криза која већ увелико куца на врата најширих слојева грађана.

Данас се на тој теми против Месићевог става активирао и кандидат ХДЗ-а за председника државе Андрија Хебранг, који истиче да он „ни случајно” не би уклањао крстове из јавних институција. „Под крстом је створена Хрватска војска, с крстом и круницом извојевали смо победу, ти симболи никога не вређају и нећемо их се сада одрећи. Крист је помогао стварању хрватске државе, помоћи ће и њезином очувању”, истиче он и напомиње да је док је био министар одбране у својој канцеларији држао кип Мајке Божје, која је „помогла хрватским бранитељима да успешно завршимо домовински рат”.

Слично као Хебранг резонује и Љиља Вокић, директорка VII гимназије у Загребу, а у време Туђмана министарка просвете: „Ми у ходнику имамо један велики крст и неће ван из школе осим ако законом изричито не забране крстове!”, напомиње она и сматра да је Месићева идеја „још једно малтретирање већине од стране мањине”. „У VII гимназији 85 одсто ученика похађа веронауку, а сви који су се дошли уписати видели су крст на зиду и нису се бунили. Крст није сметао ни муфтији Шевку Омербашићу чија су два сина завршила ову школу”, додаје она.

Међутим, тако не мисли познати католички публициста дон Иван Грубишић, иначе председник Грађанско-етичког форума Хрватске, који указује да „у хрватској држави не функционишу основне поставке Устава, а код верника не функционише вршење Десет Божјих заповести”, па напомиње: „Ми смо у раскораку с Уставом и хришћанским вредностима. Пуно је формализма, лицемерства, фарисејства.”

Грубишић истиче да „не по Месићу, него по Уставу, верским симболима није место у државним установама”, али иде и даље и каже да „у духу хрватских уставних начела треба ревидирати и уговоре између Хрватске и Свете столице, јер ниједна европска држава нема таквих уговора с Ватиканом”.

На овој очито врућој теми поделили су се и политичари, па тако досадашња иступања Месића подржавају СДП, ХНС и СДСС (једини из владајуће коалиције ХДЗ-а), а противе се његовом ставу у ХДЗ-у, ХСС-у и ХСЛС-у. Заступник СДСС-а у Сабору и председник СНВ Милорад Пуповац о томе каже:

„Устав је јасан: држави државно, Цркви црквено. Неки мисле да сада кад се завршило доба комунизма, да је дошло време Цркве, а то је погрешно, недемократски и лоше за саму Цркву. Сада нам је нужан „уставни патриотизам”. Месићева иницијатива је добра и за Цркву, и за државу, и за верске слободе и толеранцију.”

Представници осталих верских заједница се уздржано изјашњавају о овој теми, али се види како резонују. Муфтија Шевко Омербашић каже да верске симболе „треба носити уз себе, а не истицати у јавним институцијама”, а Славко Голдштајн сматра да Месић има право, јер кад би се у супротном „ствар довела до апсурда, онда би се и у јавним просторима морали истицати сви верски симболи, а не само крст”.

Занимљиво је мишљење митрополита загребачко-љубљанског и целе Италије Јована: „Нужан је мудар однос цркве и државе, наћи средину, јер има и атеиста, па се отвара и питање њихове слободе. Хрвати су доста побожни, па не би било добро кренути с радикалним решењима. То не би било дипломатски, унело би немир међу људе. У болницама би било добро задржати крстове, јер крст људима даје наду у најтежим тренуцима.”

Радоје Арсенић