Летња преписка Медведева и Јушченка

ЛЕТЊА ПРЕПИСКА РУСКОГ И УКРАЈИНСКОГ ПРЕДСЕДНИКА, Дмитрија Медведева и Виктора Јушченка, у недостатку „великих догађаја”, сигурно је тема недеље на истоку Старог континента. За такву оцену постоји неколико јаких разлога: Москва и Кијев разменили су жестоке међусобне оптужбе, у „ринг” су ускочила двојица председника, а све то догађа се у време подсећања на прошлогодишњи сукоб у комшилуку (на Кавказу) – летње руско-грузијско ратовање.

Није тајна да Русија и Украјина, већ годинама, имају веома лоше односе. Списак крупнијих и ситнијих проблема и неспоразума је подугачак: гас, Крим, ширење НАТО, односи са САД и ЕУ... Сваки овај проблем, сам за себе, био би довољан да озбиљно поремети односе две државе а сви заједно – на гомили – недвосмислено показују колико су

заправо данас удаљене Русија и Украјина.

Први потез у августовској размени писама Москве и Кијева повукао је руски председник Дмитриј Медведев. У реткој форми државничког обраћања – отвореном писму – Медведев је сасуо у лице Јушченку серију оптужби да је највећи кривац за погоршање односа Русије и Украјине. Управо овај детаљ био је повод за тумачења да је својим писмом Медведев заправо отворио кампању за избор новог председника Украјине који ће уследити у јануару наредне године. С недвосмисленом поруком да главни кривац за лоше руско-украјинске односе, Виктор Јушченко, мора дефинитивно да оде у историју.

Утисак је, међутим, да то није био и једини разлог да се Медведев, у време летњег одмора, огласи отвореним писмом. Украјина је за Москву, због стратешког значаја и историјско-православних веза, више од обичне суседне државе и сваки покушај да се Кијев дефинитивно одсече од Русије – што нескривено желе и НАТО и САД и ЕУ – биће дочекан „на нож”. У том светлу писмо Медведева Јушченку је својеврсни отворени руски сигнал – украјинском народу, тамошњим политичарима али и свету.

А што се Виктора Јушченка тиче, он је у одговору Медведеву био неупоредиво емотивнији. Одбацујући одговорност за лоше руско-украјинске односе Јушченко је, у помало свађалачком тону, сву кривицу покушао да „пришије” Москви. Утисак је да и то није урадио довољно срчано, као да се уморан већ помирио са судбином и пре „пресуде” на председничким изборима.

ТЕРОРИЗАМ У ЕВРОПИ НИЈЕ МРТАВ. Последња серија акција баскијске сепаратистичке организација ЕТА на Мајорци подсетила је Стари континент да насиље с политичким циљем није искорењено.

ЕТА је на Мајорци – једној од главних шпанских туристичких „фабрика” – извела две врсте акција. У првом бомбашком нападу, 30. јула, погинула су двојица шпанских полицајаца. Други удар (три подметнуте бомбе) прошао је без жртава, али је, медијски гледано, једнако гласно одјекнуо. А то је био и главни циљ баскијске сепаратистичке организације.

„ЕТА жели да покаже да је још активна а шпанска влада немоћна”, једногласан је закључак стручњака за тероризам.

Најновије „оглашавање” ЕТА изазвало је поприлично изненађење у Мадриду. Сматрало се, наиме, да је ЕТА – после успешних акција шпанске и француске полиције – обезглављена и десеткована. Сада, после оглашавања на Мајорци, траже се нови одговори на старо питање: колико је заправо још моћна баскијска дружина коју је Европска унија 2003. године ставила на списак терористичких организација? Процене стручњака за тероризам нису потпуно једногласне, али се углавном барата с бројком од више десетина чланова организованих у локалне ћелије. Управо једна таква ћелија, тврде шпански медији, стоји иза бомбашких напада на Мајорци.

ЕТА је, иначе, формирана 1957. као илегална левичарска организација чији циљ је био обарање Франковог режима у Шпанији. На врхунцу снаге ЕТА је била почетком осамдесетих година прошлог века – са више од хиљаду чланова – који су се оружјем борили за отцепљење Баскије од Шпаније.

А у тој борби ЕТА није бројала цивилне жртве које су остајале иза њених акција.

Управо то је био и основни узрок постепеног гашења улоге ЕТА, изазивање насиља и цивилне жртве посталису неприхватљиви за већину Шпанаца, а организација је постала непопуларна чак и у Баскији.

Постепено „гашење” ЕТА не значи, међутим, и да је проблем баскијског сепаратизма дефинитивно скинут с дневног реда. Судске и полицијске власти у Шпанији управо су забраниле неколико протестних маршева и демонстрација за независност Баскије због „повезаности организатора са ЕТА”.

НЕМАЧКА СЕ ПРОТЕКЛЕ НЕДЕЉЕ ПРИСЕТИЛА ДВА АВГУСТОВСКА ДОГАЂАЈА из своје новије историје. Пре двадесет година, средином августа, десетине хиљада грађана бивше Немачке Демократске Републике напросто су „окупирали” Будимпешту покушавајући да мађарским „путем” побегну на Запад.

А 18 година раније, 13. августа 1961. у Берлину је почела грађа чувеног зида који је „цементирао” поделу Европе и Немачке на западни и источни део. Берлински зид постао је, затим, најмрачнији споменик ове поделе – ту је, приликом бекства, погинуло више од 100 људи, седамдесетак хиљада источних Немаца зарадило је на том месту робију због покушаја да побегну из „прве државе радника и сељака на немачком тлу”.

После мађарских догађаја и преласка армије источнонемачких грађана у Аустрији одакле су стигли у западни део Немачке Берлински зид изгубио је значај. Крај је уследио веома брзо, у ноћи између 9. и 10. новембра 1989. када је берлински део гвоздене завесе коначно отворен.