Држава штити дужнике
Иако је према подацима Пореске управе наплата доприноса за пензијско и инвалидскo осигурање за првих шест месеци ове у односу на прошлу годину номинално већа за 6,4 одсто, због годишње инфлације од око 8,3 одсто она је, заправо, реално мања за два процентна поена.
Подаци показују да је прошле године за првих шест месеци укупно уплаћено oко 107 милијарди динара, а закључно са 30. јуном ове године око 114 милијарди. Истовремено, укупан дуг правних лица за доприносе запосленима за првих шест месеци 2009. износи 61,2 милијарде динара, од чега је чак 47,8 милијарди немогуће наплатити.
Безмало толико дугују и фирме у поступку приватизације, а остатак су обавезе предузећа у стечају и ликвидацији, правних лица којима је одобрен репрограм дуга, као и фантомских компанија.
Главна препрека за наплату ових потраживања је актуелни Закон о приватизацији, према коме држава не може да спроводи ни редовну нипринудну наплату, чиме је ускраћена за око 23 милијарде динара. То је више од 240 милиона евраза дугове настале до краја 2007. године.
Дугови неликвидних и фирми пред гашењем износе око 4,4 милијарде динара и бићеделимично наплаћени тек у стечајном, односно ликвидационом поступку. Фантомске фирме, према расположивим подацима, дугују око 670 милиона динара.
Напори Пореске управе последњих месеци да појачаном контролом наплате што више новца за пензијско и инвалидско осигурање ипак почињу полако да дају извесне резултате. Иначе, неплаћање доприноса, како каже Ђуро Перић, посланик ПУПС-а у Скупштини Србије, довело је до тога да се издвајања за пензије приближавају критичној цифри од 50 одсто државног буџета.
Порезници су у међувремену успели да прикупе трећину новца од дужника којимасу послали опомене и четвртину по решењима за принудну наплату.
Упитан да ли се побољшала наплата доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, Ђуро Перић каже за „Политику” да ће се то знати уочи доласка мисије ММФ крајем месеца, али да последњи подаци говоре да је степен наплате за неки проценат бољи него раније. Међутим, контрола наплате доприноса, која је у надлежности Пореске управе, не сме бити завршена с одласком ММФ-а, већ мора да се настави у континуитету, што једино може да обезбеди даљу редовну исплату пензија.
Прошле године Пореска управа је због дуга од 49,1 милијарде динара упутила дужницима 470.000 опомена. Тако је успела да наплати 19,1 милијарду динара, или 39 одсто од доспелих обавеза. Принудним мерама наплате издато је и 122.000 решења за принудну наплату дуга од 28,1 милијарде динара, а наплаћено је 9,2 милијарде динара, или 33 одсто. Укупан дуг је био 49,1 милијарда, а наплаћено је 28,3, или 58 одсто.
За првих шест месеци ове године ситуација је још лошија. Од укупног дуга који је крајем јуна ове године износио 25,4 милијарде динара, наплаћено је по свим основама 12,3 милијарде, што је мање од 50 процента.
Порезници тврде да се наплата дугова спроводи свакодневно и да се најчешће започиње принудном наплатом, блокадом рачуна и скидањем средстава са рачуна. Уколико се догоди да пара на рачуну нема, покреће се наплата из покретне и непокретне имовине која траје од три до шест месеци.
Занимљиво је, међутим, да држава, иако на великом губитку због неодговорних послодаваца, тетоши и чува идентитет утајивача пореза и доприноса. Законом о пореском поступку и пореској администрацији забрањено је обелодањивање имена фирми и њихових власника због неизмирених обавеза. Да им се не нанесе морална или пословна штета. Што држава, а поготово Фонд ПИО, свакодневно имају проблеме са исплатама пензија, као да није проблем државе. Можда о томе треба да брине ММФ.
Заборавља се чињеница да у време постојања Службе друштвеног књиговодства, која је у свеопштој трансформацији финансијског и привредног система укинута, ни један динар није могао бити исплаћен за плате, а да пре тога нису измирене обавезе према држави и њеним фондовима.
Сада, тобож, држава и порезници прижељкују повратак таквог система и увођења више реда у јавним финансијама, нарочито у плаћању доприноса за пензионо и социјално осигурање. Некоме је, очигледно, овакво играње жмурке са обавезама било од користи, али озбиљност ситуације са високим буџетским дефицитом, углавном због изузетно великих дотација из државне касе Фонду ПИО, више од 46 одсто од укупне суме потребне за пензије, намеће и нова правила понашања.
Јасна Петровић
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


