Таг: књижевност

 „Име није ништа. Што називамо ружом, слатко би мирисало и са другим именом” – Шекспирова је мудрост која је само делимично тачна у данашње време када су имена познатих уметника својеврсни брендови, док је и име највећег драмског писца бренд за сва времена. Лоренс Стерн у свом чувеном роману „Тристрам Шенди” поред осталог излаже читаву теорију о судбинском утицају човековог имена на његов...

Храпешко покушава да освоји просторе слободе. Пореклом је из Македоније, номад, пикаро који своју срећу тражи у свету. Овај Балканац креће на пут као виноградар, зауставља се у средњој Европи и стицајем околности почиње да се бави стакларским занатом. Ни од чега не бежи, само иде трбухом за крухом. У књизи о сети и лутању, о њему пише македонски писац Ермис Лафазановски у роману „Храпешко“ који...

Узајамна одбојност можда није лепа, али је зато лако доступна и отворена за све, то нам је једина истинска демократска вредност, каже Кристофер Хоуп у свом роману „Лов на анђеле” који је објављен и на српском у издању Геопоетике у преводу Зорана Пауновића и Иване Ђурић-Пауновић. Писац који припада британској књижевности, иначе рођен и одрастао  у Јужноафричкој Републици, такође пише да нико не...

Читав живот Војислава Лубарде, књижевника који је рођен у Рогатици, а преминуо у 84 години , 13 октобра 2013. у Београду,  био је  обележен ратном траумом из детињства, када је као једанаестогодишњак  чекао  у реду да га убију  усташе, и то пуким случајем избегао. Као једно од шесторо деце, одрастао је у Дому за ратну сирочад, а Филозофски факултет , на одсеку за југословенску  књижевност и...

Аутор веома успешне „Словенске митологије”, Ненад Гајић, вратио се недавно на књижевну сцену још једним делом за љубитеље чудесних бића. Његова „Бајка над бајкама: сенка у тами” писана је за читаоце који су уживали или и данас уживају у светским и српским бајкама, словенским митовима и фантастичним еповима попут „Господара прстенова” и „Хобита”. Наслов у издању „Лагуне” уводи читаоце у...

Међу истакнутим српским интелектуалцима XX века–Перо Слијепчевић (Самобор, код Гацка, 1888 – Београд, 1964), представља изузетну стваралачку личност која се својим делом издваја на многим пољима науке и културе. Академија наука и умјетности Републике Српске и „Свет књиге” из  Београда, објавили су Сабрана дела Пера Слијепчевића, у десет томова. Уредници су Радован Вучковић и Стево Ћосовић. У...

Гост резиденције за писце фестивала „Крокодил” у јулу и августу је познати шведски писац, новинар, драматург Ингвар фон Малмборг из Стокхолма, који у Београду ради на свом новом роману. Овај занимљиви и свестрани саговорник бавио се најразличитијим стварима, између осталог био је уредник рубрике путовања у ICAKuriren, једном од најзначајнијих недељника у Скандинавији, затим...

Плужине – У Плужинама, у Црној Гори, одржана је дводневна књижевна манифестација „Пјесничка ријеч на извору Пиве”. Централни део манифестације, која је одржана четрдесет и трећи пут, био је посвећен песничком делу Рајка Петрова Нога, о којем је говорило петанаестак песника и књижевних критичара. Јован Делић, у уводном излагању, посебно је поменуо три Ногова сонета посвећена Његошу,...

Бачки Јарак – На Петеровдан, у Бачком Јарку, код Темерина, на књижевној манифестацији „Петру за Петровдан”, награда „Кочићево перо”, коју додељује Задужбина „Петар Кочић” Бања Лука – Београд, уручена је Зорану Богнару за књигу „Ејдетске слике”, коју је објавио „Службени гласник”. Награда, каже се у образложењу жирија, додељује се за висока достигнућа у савременој књижевности и оданост...