Таг: књижевност

Чувени руски лингвиста и теоретичар књижевности Борис Успенски, представник руске семиотичке школе, ових дана први пут борави у Београду. Успенски (1937) предаје руску књижевност и језик на Универзитету у Напуљу, изучава системе знакова који чине одређени књижевни текст, поруке које он преноси, као и место које књижевни текст има у култури, што је и сврха семиотике. Код нас су преведене две...

Српска књижевна задруга ће ове године, у стотом, јубиларном „Колу”, објавити двадесетак наслова. Првих десет књига биће објављено до Ђурђевдана, када је слава Српске књижевне задруге. Реч је о следећим насловима: Матија Бећковић „Пут којег нема” (поезија), Миро Вуксановић „Семољ људи” (азбучни роман у 919 речи о надимцима), Милован Данојлић „Учење...

Књижевна продукција у 2007. Шта се писало и шта се читало у години иза нас? Да ли су новинске колумне део књижевне сцене? Да ли се исплати књижевно издаваштво? НИН-ова награда за роман године. Феномен блогосфере – писци који блогују и блогери који пишу? Ова питања била су у средишту књижевне трибине одржане прексиноћ у Дому омладине Београда, у којој су учествовали Владимир...

Пре пет година, у фебруару, преминуо је угледни писац и академик Александар Тишма (1924–2003). Велики књижевник који је још у раној младости тако одлучно написао да жели да буде „писац или ништа”. Као младић опчињен прозом Достојевског и Пруста (Достојевски због вртлога патњи и гадости, а Пруст због истанчаности и густине дочараног живота), израшће у незаобилазно име наше...

Књижевни мотив мртве драге и мртвог драгог на филму се показује највише потентним кроз мелодрамски сиже. Али ако начинимо осврт на савремени, како холивудски тако и ауторски, европски филм, примећујемо жанровске искораке у фантастику, хорор, натприродни трилер, чак и елементе црног хумора. Ретки су примери овог мотива који није жанровски померен – тестаментарно остварење...

Књижара је све мање на прометним местима у Београду, а у многим градовима у Србији, међу којима је и Краљево, о чему је наш лист недавно писао, уопште их нема. Разлог за то је економска неодрживост „продавница књига“, а у овој причи подједнако су незадовољни издавачи, дистрибутери и књижари. Књижари плаћају високе кирије и од издавача траже високе рабате од 30 до 50 одсто, дугују...