Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

13.04.2022 у 14:07

Милени Марковић уручена Нинова награда

Најпрестижнију Нинову награду за најбољи роман у 2021. години јуче је Милени Марковић свечано уручио прошлогодишњи добитник Светислав Басара, за дело „Деца”, у издању „Лом-а”. Награда је иначе уручена 68. пут. Признање за Нинову личност године примила је Светлана Бојковић, за друштвени и еколошки активизам. Свечаност је одржана у Југословенском драмском позоришту које је важно за обе добитнице. Члан жирија Нинове књижевне награде Иван Миленковић прочитао је свој критички текст поводом награђене књиге: – Роман Милене Марковић није истинит зато што она верно преноси стварност и удваја је у свом роману, већ зато што ту стварност граби, халапљиво, меље је језиком, као воденичким точком, потом је гута и оплођује, да би је избацила из своје утробе као део сопственог меса. Онако како

Култура

08.04.2022 у 15:33

Весни Голдсворти уручена награда „Момо Капор”

Награде „Момо Капор” уручена је данас књижевници Весни Голдсворти за роман „Гвоздена завеса - Љунбавна прича” (Геопоетика) у Скупштини града Београда. „Веома сам срећна и почаствована овом наградом. Ипак, писци су углавном најсрећнији када су у својој соби, неком свом кутку, у пиџами и ту стварају на миру. Нисам навикла на оволико људи и на пажњу јавности. Истина, радила сам у медијима, на радију, али ово је другачије, када је присутна и телевизија”, скромно је изјавила списатељица приликом примања награде. Плакету од сребра са мотивом школице добитници је уручио песник Матија Бећковић, председник Управног одбора Задужбине „Момчило Момо Капор”. Ауторка која већ деценијама живи и ради у Лондону, само због ове важне прилике стигла је у Београд да лично прими престижну књижевну

Култура

06.04.2022 у 20:15

Ти магични Мексиканци

Неколико важних дела мексичке књижевности у скорије време објавила је издавачка кућа „Танеси” из Београда, а међу њима је роман „Светковина” Хуана Хосеа Ареоле (1918‒2001) из 1963. године. Ареола се сматра једним од првих мексичких писаца који је експериментисао са кратком прозом и који је напустио реализам, служећи се истовремено елементима фантазије, као и идејама егзистенцијализма и апсурда. Био је подстицај за мексичке ауторе који су стремили магичном реализму, сатири и алегорији у свом раду. Током живота био је књиговезац, продавац, трговачки путник, глумац, професор књижевности... Захваљујући француској стипендији, 1945. године одлази у Париз да учи глуму, а по повратку у Мексико ради као глумац, коректор, новинар. Уз Хорхеа Луиса Борхеса сматра се оснивачем жанра есеја-приче.

Култура

04.04.2022 у 19:16

Призвук мрског елитизма

Норвешки научни стил звучи наивно, рекли су, према анегдоти коју сам једном чула, студенти скандинавских језика из једне словенске земље, а њихов гостујући предавач из Норвешке се љутнуо. Млади људи из земаља некадашњег Источног блока су навикли на строге границе између свакодневног и академског регистра. Норвежанима ће пак таква разграничења увек носити призвук мрског елитизма. Колико је само ванјезичких утицаја довело до тог међународног скандала у малом, колико дубоко у прошлост сежу те различите представе о научном раду и научном стилу! Идеологија равноправности извршила је велики утицај на норвешки књижевни језик. Од 19. века постоје два равноправна норвешка књижевна језика, потекла из различитих дијалеката па и социолеката. Ти језици, букмол и ниношк, имају засебне правописе и

Свет

04.04.2022 у 08:07

Захарова: Кијев настоји да поремети мировне преговоре

МОСКВА- Циљ злочина које је кијевски режим починио у граду Буча јесте да се поремете мировни преговори, оценила је представница министарства иностраних послова Руске Федерације Марија Захарова. „Циљ још једног злочина који је починио кијевски режим је да се поремете мировни преговори и покрене ескалација насиља”, истакла је Захарова и подсетила да је Русија затражила заседање Савета безбедности УН поводом инцидента у Бучи, преноси ТАС С. Она је указала да је инцидент у Бучи „провокација које су организовали украјински војници и радикални националисти”, преноси Танјуг. Руско министарство одбране саопштило је јуче да су руске оружане снаге 30. марта напустиле Бучу, град у Кијевској области. У саопштењу се подсећа да су се „докази о злочинима” појавили четири дана касније, након

Култура

28.03.2022 у 21:15

Суштински сусрет човека и природе

Роман француске књижевнице Настасје Мартен „У очима звери” објавила је издавачка кућа „Клио”, у преводу Љиљане Мирковић. Реч је необичној прози, насталој на основу трауматичног искуства ауторке, коју је у августу 2015. године, у планинама Камчатке, у источном Сибиру, напао медвед и нанео јој озбиљне повреде по лицу. Она се одбранила и преживела, али је овај догађај у прози прерадила као сусрет два бића, приближавајући читаоцу перспективу природних закона, од којих се човек у великој мери отуђио. Овакву перспективу Настасја Мартен заступа и као антрополог. Све до студија у Паризу живела је у Алпима, а са 23 године придружила се номадском племену Гвич на Аљасци. Она је суживот с тим људима представила у документарној прози „Дивље душе: против Запада, отпор људи са Аљаске”, овенчаној

Култура

23.03.2022 у 15:00

Писац коме су за живота три пута објављена сабрана дела

Преминуо је Милован Витезовић (11. 9. 1944 – 22. 3. 2022), песник, романсијер, драмски писац, сценариста, есејиста и сатиричар, један од ретких књижевника коме су за живота три пута објављена сабрана дела и за кога се на „Гуглу” везују хиљаде цитата, највише афоризама наведених у водећим листовима света. Готово читаву деценију био је уредник Уметничког програма РТС-а, с више хиљада сати уметничких, играних и документарних програма. Био је професор филмског и телевизијског сценарија на Катедри драматургије Академије уметности у Београду и отац четворо деце. Награђивани и превођени писац био је поносан на своје витешко презиме, познајући генеалогију Витезовића до 1730. године. Сећао се да је Миодраг Булатовић, пишући му писма, започињао овако: „Драги мој Витезовићу, ех, шта бих дао да

Култура

22.03.2022 у 11:35

Одлазак Драгана Мраовића

Песник, преводилац и новинар Драган Мраовић, који је преминуо у 75. години, био је, пре свега велики познавалац италијанске књижевности. Превео је и објавио више од две стотине домаћих аутора у Италији и више од стотину италијанских писаца у Србији и Црној Гори, у књижевној периодици. Међу најзначајније преводе са италијанског издвајају се Дантеова „Божанствена комедија”, целокупна дела Ђакома Леопардија „Почивај заувек, уморно срце моје”, Бокачов „Декамерон”, поема „Ода српском народу” Габријела Д’Анунција, коју је први пут превео у целини на српски језик, роман Рафаела Нигра, песме Пјетра Аретина, Данијела Ђанканеа и Сандре Пене. Био је велики популаризатор наших писаца у Италији, о чему сведоче његови преводи књига многобројних наших аутора, међу којима су Десанка Максимовић, Бранко

Култура

21.03.2022 у 17:35

Дамоклов мач

Професија књижевног преводиоца доживела је једну од најчуднијих и најпроблематичнијих еволуција у историји. Некад је у старом Египту преводилац сврставан у ранг племића, док данас све чешће водимо битку да се његово име напише на корици преведене књиге. Мигел Саенз је говорио да уколико преводилац ради свој посао како треба, он је добротвор човечанства; у супротном, прави је јавни непријатељ. Дужност преводиоца је сложенија него што се може замислити. Он држи у рукама или у свом перу судбину једног страног аутора у одређеној земљи. Дакле, преводилац ради за писца, те можемо рећи да је он пишчев поданик. Mеђутим, онај до којег ће тај превод у финалној инстанци доћи јесте читалац. У свету у којем сви размишљају о тајни здраве косе Меган Маркл, ја ћу накратко скренути пажњу на Дамоклов

Култура

21.03.2022 у 11:37

Оно што изабереш, то живиш

Има Ниновом наградом овенчаних књига о којима више никада није било речи ни у јавном простору, нити у књижевним часописима, ни у разговорима пријатеља који седе у ресторану или носе рођенданске поклоне. Уз напомену да то не значи да је одлука неког од жирија у прошлости била погрешна, то ипак није случај с награђеном књигом „Деца” Милене Марковић, у издању „Лома”, ево ни после два месеца од проглашења. Препоручују је писци међу собом, други издавачи је читају и коментаришу, „Деца” иду из руке у руку. Уметност, као и истина, има необјашњиву привлачну моћ, а поетско искуство у овој прози, онако како је то описао Октавио Паз, јесте „отварање извора бића”, где је „један трен и више никад, један трен и заувек”, рођење и смрт у исти мах. Ова деца и људи од почетка носе терет

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

17.06.2026 у 16:47

Винска дипломатија: Тамара и Александар Вучић у срцу Грузије

17.06.2026 у 16:34

Фон дер Лајен: ЕУ и САД да продубе сарадњу у области вештачке интелигенције

17.06.2026 у 16:31

У Немачкој забележен рекордан број антисемитских инцидената

17.06.2026 у 16:28

Лихачов: „Росатом” ће наставити рад на пројекту нуклеарке „Бушер” у Ирану

17.06.2026 у 16:27

Аутомобили без возача освајају свет

17.06.2026 у 16:25

Коста хоће преговоре са Русијом пре него што буде касно