Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Београд

21.05.2018 у 12:00

Пожутела писма из логора академика Кошанина

O универзитетском професору и академику Недељку Кошанину (1874–1934) мало се зна, а био је један од најважнијих српских ботаничара, најзначајнији после Јосифа Панчића. Био је академик, биолог, управник Ботаничког завода и Ботаничке баште „Јевремовац”, декан Филозофског факултета... Самостално, или у сарадњи са истакнутим ботаничарима у свету, описао је мноштво нових биљних врста, а истраживачи су, из поштовања, давали новооткривеним биљним врстама његово име. Умро је од туберкулозе у Грацу, а део свог живота у време Великог рата провео је у заробљеништву у Аустрији. Потврда о томе стигла је на адресу Музеја српске књижевности, књиге и путовања и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”. Музеј је дошао у посед збирке од дванаест Кошанинових поштанских карти

Култура

10.05.2018 у 22:00

„Десет векова српске књижевности”

Десет нових књига Антологијске едиције „Десет векова српске књижевности” Издавачког центра Матице српске управо је изашло из штампе. У првој књизи налазе се дела Димитрија Кантакузина, Константина Михаиловића из Островице, Пајсија, Арсенија III Чарнојевића, а књигу је приредио проф. др Томислав Јовановић. У другој су, затим, песме, приповетке и кратак роман Јелене Димитријевић заједно с прозом и драмом Владана Ђорђевића. Заједничку књигу су им приредиле Слободанка Пековић и Љиљана Костић. Сада је, у деветом колу, две Ћосићеве књиге, „Корене” и „Бајку”, приредио Милан Радуловић, рекавши да је прва књига темељ, а друга кров укупне Ћосићеве књижевне грађевине. Породичну трилогију, одабране приповетке и есеје Данила Киша у обимну књигу је окупио Михајло Пантић, песме и есеје Миодрага

Култура

08.05.2018 у 22:00

Не морамо бити мрзитељи да бисмо знали шта је мржња

Као у заборављена времена, када се у редовима чекало за позоришне или концертне карте, пропраћено је и потписивање књига Јуа Несбеа, норвешког и светског бестселер аутора трилера, у књижари „Делфи” у београдском СКЦ-у. У издавачкој кући „Лагуна” кажу да је поводом Несбеовог доласка у Београд владало незапамћено интересовање читалаца. „Лагуна” је објавила укупно 16 Несбеових романа, а најновији је настао у оквиру пројекта „Хогарт Шекспир”, којем је Несбе приложио своју верзију „Магбета”. О слободном пењању, његовом чувеном детективу Харију Хулеу, бављењу музиком, природи злочина, разговарамо са Јуом Несбеом. Занимљиво је то што сте одмах по доласку у Београд отишли на слободно пењање у Топчидер. Да ли постоји нека сличност између писања и физичког савладавања успона, да ли је изазов

Култура

07.05.2018 у 22:00

Нудим читаоцу оно што није знао да жели

Приче су одувек биле ту са мном, и када сам са својих 37 година написао први роман, као да сам се вратио кући. Није то било изненађење, као када сам са бендом снимио први албум. Моји пријатељи рекли су: „Зашто ти је требало тако дуго?”, рекао је јуче у разговору са београдским новинарима Ју Несбе, норвешки и светски познати аутор серијала романа о детективу Харију Хулеу, музичар, бивши економиста и новинар, најпознатији овогодишњи гост свог српског издавача „Лагуне”. Јелена Лома са норвешког је за „Лагуну” превела 16 његових књига, а како се такође могло чути, Несбе спрема нови наставак прича о Харију Хулеу, а на предстојећем Светском првенству у фудбалу навијаће за Србију и Бразил. Ово је друга Несбеова посета Београду, после 40 година, када је као младић са пријатељем путовао Европом

Друштво

04.05.2018 у 22:00

Велика је ствар ћутање

(Жилу Ромену, писцу) Латински песник и епиграматичар Марцијал није баш сасвим сигурно да је сам доста ћутао, али је бар лепо написао велику истину: Est magna res tacere. Речју „ћутање” издашно се служи литература. Она је донела навику да се ћутање цени естетички, као церемонијални израз над тајном, евентуално над дубинама. Има ћутање и ћутање. Оно које је церемонија над немирима, и оно које је мирна површина над нечим врло јасним и одређеним, што се у правом часу за тренутак може претворити у реч. Ћутање дакле није неки од речи испражњени простор, него је промишљена и прогутана реч. Пронашли смо да ово своје време зовемо „прелазним временом”. Место да га зовемо време у које је главна техника свих средина, а нарочито одговорних средина, прешла у говорљивост и говорење. Шта би имало да

Култура

02.05.2018 у 22:00

Етнолингвистика је важна новина славистичких конгреса

Етнолингвистика је у славистици прилично нова дисциплина. Њен оснивач jе Никита Иљич Толстоj, руски слависта, иначе рођен у Србиjи, у Вршцу, 1923. године. Животни пут и дело Никите Толстоjа су увек били чврсто везани за Србиjу и њен народ: живео је и учио у Jугославиjи, био учесник партизанског покрета. Касниjе jе дошао у Москву, тамо завршио Московски универзитет и почео озбиљно да се бави науком. Имао jе много ученика и сарадника коjи су прихватили његове идеjе о словенским jезицима и словенскоj народноj култури, о њиховом заjедничком нераздвоjивом проучавању. Светлана Толстоj, супруга Никите Толстоjа, након његове смрти (1996) преузела је руковођење московском етнолингвистиком и наставила, заjедно са колегама, рад на jедном од наjобимнијих етнолингвистичких подухвата – на речнику

Култура

01.05.2018 у 22:00

Фејсбук је машина за манипулацију

Речи Камиј Лоранс у њеном новом роману „Могла бих то бити ја”, оштре попут ножа, немилосрдно секу док говори о дискриминацији према женама. „Од севера до југа , влада једна те иста диктатура, без обзира на то да ли је фундаменталистичка или порнографска... Жене старије од 50 година не износе се на пијацу пошто нису прикладне за употребу коју купци хоће да им намене”, пише она кроз своју јунакињу Клер Милкам, алудирајући на чињеницу да су жене одвајкада третиране као објекти и наводи примере Макрона и његове знатно старије супруге који изазивају подозрење или Мадоне којој људи „замерају да жели и даље да постоји”. Не заборавља да напомене да су у Француској на крају

Култура

28.04.2018 у 22:00

Монтењ је као огледало сваке епохе

Мишел де Монтењ (1533–1592), окружен делима Платона, Цицерона, Овидија, Вергилија, Теренција, Плаута, усамљен је у свом замку писао есеје, у добу у којем су још вештице спаљиване на ломачама, док се ширио задах верске мржње између католика и калвиниста. Шеснаести век изнедрио је Леонардову генијалност, Макијавелијев цинични опортунизам; било је то време Микеланђела, Коперника, Кеплера, Шекспира, Сервантеса, али и тријумф празноверја, магије, неслободе, хаоса. Монтењ је стоички подносио тај век, и као човек васпитан у једноставности хуманистичког духа није желео да носи његове маске. Повукао се са дужности у парламенту Бордоа и посветио се својим

Култура

23.04.2018 у 11:01

Предности и мане „словенског есперанта”

Епоху српске модерне почетком 20. века, поред наглашеног захтева за „европеизацијом” српске књижевности и културе, обележио је и неославистички покрет, који је баштинио неке елементе панславистичког и славенофилског покрета из 18. и 19. века, али се и разликовао од њих. Наиме, неославизам је био прагматичнији, ослобођен романтичарских очекивања и утопијских нада који су карактерисали раније покрете. За разлику од југословенске идеје, која је у деценији пред Први светски рат била у успону и носила изразиту политичку интенцију уједињења јужнословенских народа, неославизам је, пре свега, тежио за јачањем свести о заједничким духовним и језичким коренима

Култура

15.04.2018 у 22:00

Праве књижевне вредности не повинују се тренутку

Књижевни критичар и есејиста Марко Недић аутор је две нове књиге критичких текстова: „Повратак причи” (издање „Академске књиге”) и „Чарање и плетење приче” (издање „Филипа Вишњића”). Крајем прошле године добио је књижевну награду „Николај Тимченко”, коју додељује Задужбина „Николај Тимченко” из Лесковца, управо за књигу огледа „Чарање и плетење приче” посвећену тумачењу савремене српске прозе. Недић спада у ред најзначајнијих проучавалаца савремене српске прозе, којом се интензивно бави још од седамдесетих година прошлог столећа. О српској приповедачкој уметности објавио је до сада осам књига. Тематски распон Недићевих књижевноисторијских и

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 02:01

Сунчано и топло, са температурама до 31 степен

18.06.2026 у 01:42

Лени Кравиц одржао концерт на београдском Ушћу

18.06.2026 у 01:16

Дечак повређен у Младеновцу стабилно, у току детаљна дијагностика

18.06.2026 у 01:14

ТВ:Ирански пилоти старим авионима Ф-5 ударили по америчкој бази у Кувајту

18.06.2026 у 01:02

Електронски потпис САД и Ирана за крај рата

18.06.2026 у 00:39

Саша Вуковић Боске саслушаван 12 сати у ВЈТ у Београду