Недеља, 28.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	102.86	103.48	103.17
	127.14	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

19.05.2020 у 23:15

Волети Шекспира

Више од четири века Шекспиров геније (1564–1616) не престаје да узбуђује уметнике, критичаре, читаоце и гледаоце који у његовим драмама проналазе одговоре на питања која појединац себи поставља, било да је њихов оквир космички, друштвени, или само мали, ситни, људски. Тај оквир у којем је свет само једна велика позорница (омиљена Шекспирова метафора), било да се он крваво осваја, да се због њега губи разум, да се прашта и умире или рађа љубав, учинио је овог писца највећим светским драматичарем. Такав Шекспир, у чијем је делу, како је написао један други велики писац, џиновска фигура појединца у сталном судару с неминовним током ствари, не може зналце оставити равнодушним. Али, шта је са осталима? Да ли они воле Шекспира и могу ли у његовим комедијама и трагедијама уживати као у делима

Друштво

18.05.2020 у 18:28

Захвалница Министарства одбране „Политици” за подршку ковид болницама

Церемонија свечаног уручивања војних признања и захвалница компанијама, појединцима и медијима, који су пружили подршку Министарству одбране и Војсци Србије током сузбијања епидемије вируса ковид 19, одржана је у Дому Гарде у Топчидеру. Захвалница је додељена и „Политици” јер је компанија „Политика новине и магазини д.о.о.” обезбедила бесплатне примерке новина доступне оболелима од вируса корона који су се лечили (и лече се) у систему привремених ковид болница којима управљају Министарство одбране и Војска Србије. У име награђених присутнима се обратио власник и директор предузећа „Термомонт” Дејан Бурчул. Он се захвалио свима који се већ месецима боре против вируса корона – медицинским радницима, војницима и полицајцима. Министар одбране Александар Вулин се свима који су

Култура

18.05.2020 у 22:00

Психоанализа и религија

Опијен својом влашћу над природом, па и целим космосом, залуђен новим и моћним техничким достигнућима, човек нашег времена осетио се у једном тренутку толико свемоћним да је помислио да је владалац свих светова око себе. Заборавио је једино на свет у самом себи. Учинило му се да је срећан и слободан, и да му ништа више није потребно. Али, на врхунцу те тако науком освојене среће, кад се мало осврнуо око себе и иза себе, кад је погледао у самог себе, схватио је да је исто толико сам и беспомоћан као и наши преци. Његова душа тражила је неке друге вредности, неке друге темеље од оних које гради уназад два века, од просветитељског обрта и прокламовања нове вере у свемоћ разума. То је духовна ситуација нашег времена, коју су поједини писци и филозофи дефинисали још пре више деценија,

Култура

13.05.2020 у 23:00

Филозофија полемике

Ко није пожелео да у полемичком окршају с противником буде бољи, да га надговори и у крајњем случају победи? Али, за то је осим образовања потребна и једна врста домишљатости која није свима урођена. За утеху онима који би да се докажу и у овој дисциплини она може и да се научи. Најбољи, кратак приручник за полемичке двобоје сигурно је недовршен и тек посмртно објављен спис немачког филозофа Артура Шопенхауера (1788–1860), код нас објављен у издању новосадских „Светова”, у преводу Душана Глишовића и с поговором покојног Милана Дамњановића. Његов наслов је Еристичка дијалектика, с поднасловом „или умеће како да се увек буде у праву објашњено у 38 трикова”, и долази од грчке речи „ерис”, што значи завада, свађа, спор. Шопенхауер је и сам био мета полемичких напада, па је овај његов спис

Култура

12.05.2020 у 22:30

Ками – савремени Прометеј

Можда ниједан аутор друге половине 20. века није тако луцидно и тачно назначио његове основне трауме и дилеме, како на личном тако и на колективном плану, као што је то учинио француски филозоф и писац Албер Ками. Кроз његова филозофска и књижевна дела, кроз новинске текстове такође, сваки осетљиви појединац могао је не само да чује одговоре на нашу садашњост, да чује глас савременог Прометеја, него и поруку која је одзвањала нашим „кавкаским” просторима – побунити се против своје судбине, против устаљеног поретка, био он божански или људски, и истовремено истрајавати у апсурду, упркос апсурду, прихватити једини свет који нам је дат као Сизиф своју судбину. Иако је својевремено Сартр пишући о Марксу рекао да његова филозофија није мртва зато што нису превазиђене околности које су је

Култура

11.05.2020 у 14:33

Вуксановић: Хрвати нападају нашу едицију већ десет година

У новом, једанаестом, колу антологијске едиције „Десет векова српске књижевности”, Издавачког центра Матице српске, објављено је десет наслова, у једанаест књига, које обухватају све драме Марина Држића, „Антологију грађанске поезије” Марије Клеут, приповетке, романе и друге прозне облике Милутина Ускоковића, Вељка Милићевића, Григорија Божовића и Драгослава Михаиловића (две књиге), песме, поеме, драме и есеје Милутина Бојића, Тодора Манојловића, Десимира Благојевића и Матије Бећковића, као и студију Станислава Винавера о Лази Костићу

Култура

08.05.2020 у 17:58

Матица хрватска оптужила Матицу српску за „крађу” културне баштине

Матица хрватска је оптужила Матицу српску за „присвајање” хрватске књижевне баштине, због објављивања дела Марина Држића у едицији „Десет векова српске књижевности”. У саопштењу Матице Хрватске се оцењује да је у питању „безочна крађа и отимачина”. „Матица хрватска као чувар и заштитник за свеукупну хрватску културу дужна је да реагује на ову безочну крађу/отимачину”, наводи се у саопштењу Матице хрватске, пренела је Хина. Наводе да би било „лепо и корисно чути вест да Матица српска промовише хрватску књижевност и објављује дела хрватских књижевника”. Сматрају да то у нормалним околностима не би требало бити невероватно и неизводљиво

Београд

29.04.2020 у 12:00

Књижевни маратон „Београдски читач”

Књижевни маратон „Београдски читач”, чији су оснивачи Тања Шикић, Гордана Пешаковић и Гордана Влајић, почео је да се емитује на Светски дан поезије и наставља се док траје ванредно стање уведено због пандемије корона вируса. Организатори позивају поклонике писане речи да у наредном периоду прочитају, изговоре или сниме своју омиљену песму или одломак из прозног дела и објаве је у секцији „Дискусија” на фејсбук страни „Београдски читач” https://www.facebook.com/events/2651828641695198/ На овој страни емитоваће се и досадашње занимљивости са манифестације. Књижевно дружење прати и емитовање песме „Ако останем ту” групе „Артан Лили”. Ова нумера постала је својеврсна химна пројекта, уз сагласност њеног аутора Бојана Слачале. Подсећамо, иницијаторке културолошког пројекта „Београдски

Култура

20.03.2020 у 18:09

Даљина не може да растави праве пријатеље

Ових дана Србији пристижу лекари и медицинска помоћ од Народне Републике Кине и њеног вође Си Ђинпинга, „нашег брата и пријатеља”, како га је у више телевизијских обраћања назвао председник Србије захваљујући им што ћемо сазнати драгоцена искуства у борби против вируса који се шири целом планетом. „Никада не смемо заборавити да је наш први задатак служење народу. Његови интереси су нам увек на првом месту”, наглашава Си Ђинпинг. Он се руководи тиме да „народу треба да будемо као родитељи”. Сматра да је отклањање патњи народа циљ којем треба приступити као сопственој болести. То је навео у својој књизи „Приче и казивања, кинеска мудрост: прошлост, садашњост и будућност” коју је прошле године објавио „Албатрос плус”, а с енглеског превео Слободан Дамњановић. Књига инспирише читаоца да

Београд

09.03.2020 у 23:03

Репресија комунистичког система

Шта је Озна мислила о српским грађанима, колико их је протерала, а колико отерала у смрт без суђења и ко је одобравао њихово стрељање – нека су од питања која су покренута на Правном факултету. Овде је за студенте уприличена трибина о комунистичкој репресији непосредно после Другог светског рата и промоција књиге „Озна: документи о политичкој репресији у Србији 1944 – 1946” из пера др Срђана Цветковића и коаутора Немање Девића, а представљено је и дело „У предворју пакла” које је написао Сава Бранковић. Организатори догађаја су Удружење „У име народа за слободну Србију” и Клуб за друштвене односе Правног факултета. Модератор је била др Ена Мирковић. Са ауторима су на трибини учествовали и проф. др Јовица Тркуља и проф. др Леон Којен. Програм је почео извођењем песама „Да ли

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

28.06.2026 у 20:50

Блокадери негирају постојање Србије, њихови лидери седе у кафићима док се скуп осипа

28.06.2026 у 20:32

Србија напредовали за три места на ФИФА ранг листи

28.06.2026 у 20:28

Израел одобрио наставак операција у јужном Либану

28.06.2026 у 20:21

СЗО: Више од 1.300 људи умрло у Европи од топлотног таласа

28.06.2026 у 20:13

Приведено 36 Срба на КиМ, писмо Канцеларији Беле куће због ескалације репресије

28.06.2026 у 20:05

Русија уводи мере за стабилизацију тржишта горива