Четвртак, 02.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117	117.7	117.35
	102.72	103.34	103.03
	127.02	127.79	127.4

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

12.12.2018 у 13:13

Омаж Солжењицину у САНУ

У Српској академији наука и уметности јуче је одржана свечана академија посвећена Александру Солжењицину (1918–2008), руском писцу, драматургу и историчару, добитнику Нобелове награде за књижевност 1970. године и од 1994. године иностраном члану САНУ, преноси Танјуг. Поздравне речи упутили су председник САНУ и академик Владимир С. Костић и академик Драгослав Михаиловић, док су о лику и делу Александра Солжењицина, поводом сто година од његовог рођења, говорили проф. др Тања Поповић и проф. др Корнелија Ичин. – Мало је оних који су зло репресије и тираније, зло тоталитаризма, које и нас изненађује виталношћу попут какве митске аждаје са огромним бројем глава и готово небитним учинком одсецања појединачних, описали и документовано оставили сећању. Радови које је написао Александар

Култура

10.12.2018 у 21:30

Како су се мозгалице уселиле у књижевност

Иако се моје родно место неминовно претварало у град, још увек је било места на којима се могло нагомилати грање и запалити пристојна логорска ватра. Поседали бисмо тада око лелујавог пламена, и док нам је врелина зарила лица, причали о занимљивим темама. Једне од тих надахњујућих вечери, неко је испричао загонетну причу. Беше то кратка приповест о лешу човека пронађеном усред пустиње, без одеће и са танким штапићем у руци. Требало је одгонетнути како се несретник нашао стотинама километара од првог насеља, зашто је наг и у чему је тајна онога што му је остало у шаци. Сенке од ватре играле су по лицу приповедача, чинило ми се, као никада пре тога. Пажљиво сам слушао нагађања осталих дечака, покушао да искористим све што чујем, мимику загонетача, нагласак, скривене делове приче...

Култура

09.12.2018 у 07:12

Изабрана дела Новице Ђурића

Ове године из штампе је изашло трокњижје „Изабрана дјела Новице Ђурића” (у издању „Унирекса”), књижевника, председника Удружења књижевника Црне Горе и дописника нашег листа из ове земље. Реч је о изабраној поезији под насловом „Камени јахачи”, прози обједињеној у „Роман ти причам” и есејима књижевне критике – „Три лица љубави”. Предговор за књигу поезије написао је Милован Витезовић, а поговор песникиња Милица Краљ. Академик Матија Бећковић аутор је предговора за књигу прозе, док је предговор за књигу есеја урадио мр Александар Ћуковић, а поговор мр Радоје Фемић. Своје књиге Ђурић је представио и у Београду, на овогодишњем Сајму књига у Београду. Пишући о Ђурићевој поезији, Милован Витезовић је рекао: „Новица Ђурић се у певању најчешће опредељивао за слободан стих, да му строге,

Култура

07.12.2018 у 13:24

Биографија једног осећања

Капитална илустрована монографија „Црњански – биографија једног осећања” проф. др Мила Ломпара, председника Задужбине Милоша Црњанског, (у издању новосадске „Православне речи”), свечано је представљена јуче у Дому Војске Србије у Београду. Ово дело добило је и награду за издавачки подухват године на овогодишњем 63. Међународном београдском сајму књига, а јуче су о њему говорили Зоран Гутовић, директор „Православне речи”, Зоран Аврамовић, социолог и председник Одбора сајма књига, рецензент др Јован Попов, редовни професор Универзитета у Новом Саду, као и аутор. По речима Зорана Гутовића, ово издање представља комплексну студију у којој се укрштају различити видови дела живота Милоша Црњанског, и где је фокус истраживања постављен на положај Црњанског у српској култури. Дело анализира

Култура

30.11.2018 у 19:23

Омаж мајстору поезије за децу

Књига „Књижевно дело Драгана Лукића”, аутора др Радомира Животића, професора Факултета политичких наука, представљена је у четвртак у библиотеци „Милутин Бојић” у Београду. О књизи су, поред самог аутора и рецензената, проф. др Воје Марјановића и проф. др Милутина Ђуричковића, говорили и Милош Миша Јевтић, новинар и публициста, Лидија Мирков и Весна Ћоровић Бутрић. Књижевно дело чувеног песника Драгана Лукића (1928–2006) умногоме је обогатило српску и југословенску књижевност за децу и младе у другој половини 20. века. Промоцији књиге присуствовала је и супруга покојног песника Душица Лукић.

Култура

21.11.2018 у 14:55

Устајемо у одбрану књижевности

У Београду се одржава Регионална конференција Српског ПЕН центра, седма по реду, посвећена поетичким питањима савремене књижевности, а овогодишња тема је „О причи и причању”. Госте је јуче у просторијама Српског ПЕН центра поздравила његова председница Вида Огњеновић која је приметила да се више не говори о књижевности, да је све мање књижевних вечери, конференција посвећених књижевности, књижевних програма, преноси Танјуг. „Ми смо одлучили да устанемо у одбрану књижевности. Ово овде је нека врста завере, скровиште за књижевност. Хвала вам што учествујете у томе”, рекла је Вида Огњеновић, нагласивши да ће књижевност преживети, али да је задатак писаца да се за њу боре. Главни уредник издавачке куће „Архипелаг” Гојко Божовић констатовао је да је прича као књижевни жанр

Култура

19.11.2018 у 10:24

Моја кинеска прича

У Пекингу је недавно објављена књига под насловом „Моја кинеска прича” са поднасловом „Кина у очима синолога”, као зборник радова петнаесторо аутора из целог света. Реч је о добитницима највећег кинеског признања „Посебна књижевна награда Кине”, коју десет година уназад заслужним странцима додељује кинеска држава за изузетан допринос ширењу кинеске културе у свету. Реч је о синолозима који су своју каријеру (или њене делове) посветили изучавању кинеског језика и кинеске цивилизације тумачећи их остатку света. Међу њима највише је преводилаца и професора универзитета, као и издавача и писаца. Свима им је заједничко познавање Кине и љубав према њој. Владислав Бајац је ову значајну награду примио 2014. године у Свекинеском народном конгресу на Тјенанмену, из руку потпредседнице владе

Култура

16.11.2018 у 23:45

Мој роман је полифонија гласова

Словеначка књижевница Мојца Кумердеј добитница је престижне Прешернове награде за 2017. годину, за роман „Хроносова жетва”, који је у преводу Ане Ристовић објавила „Геопоетика”. Мојца Кумердеј била је и гошћа свог београдског издавача на недавно завршеном 63. Међународном београдском сајму књига. Њен нови роман је раскошна фреска краја 16. века, на простору данашње Словеније, и како је то у предговору приметио Сашо Јерше, ова прича проговара о сваком времену, као и о вери, сумњи и власти. Говори она и о вечитој људској природи која увек зна шта је добро, а шта није, али ће лакше жртвовати ближњег него себе због вишег циља... Због чега је овај период словеначке историје запостављен? То је последица каснијих историјских интерпретација. У 16. веку не може се говорити о народима, али

Култура

13.11.2018 у 13:28

Миграције, различити светови

Сања Николић, ауторка романа „Сила и Сони у Берлину”, ново је име на српској књижевној сцени управо због тога што „из прве руке” проговара о свом мигрантском, берлинском, искуству. Као гошћа свог издавача ЛОМ-а, била је на недавно завршеном 63. Међународном београдском сајму књига, где смо је и затекли. Људи из земље одлазе из различитих разлога, али се мора признати да је једно од најнеобичнијих објашњења за напуштање познатог света потрага за причом. – Из статичне атмосфере библиотеке, где сам десет година после посла само читала, из неког свог вечитог незадовољства и амбиције, а заправо у потрази за правом причом, кренула сам у емиграцију. По доласку у Берлин почела сам да записујем оно што ми се дешавало. Такви догађаји део су овог романа, разлози су којима Сања Николић образлаже

Култура

09.11.2018 у 20:00

Човек без сећања је као лептир који живи један дан

Уколико исправно схватам српски устав, ћирилица има сва права и зато ме је веома изненадило када је један српски издавач одбио да штампа моју књигу на ћирилици и предложио да то ипак буде латиница. То ме чуди и вређа због тога што је ћирилица и моје рођено писмо – каже за наш лист гошћа Београда, награђивана руска књижевница Марија Семјонова, позната по серијалима епске фантастике. Њену тетралогију о Вукодаву штампала је „Лагуна”, а књиге „Валкира” и „Мач мртвих” Преводилачка радионица Росић и Српски сабор Двери. – Знам да су Срби увек писали ћирилицом и зато ме ово превођење „испод жита” на латиницу наводи на чудне помисли зашто би то било тако. Да ли Русија мора да се одрекне ћирилице да би била део света или милијарда Кинеза треба да се одрекне свог писма. Следећи корак биће:

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

02.07.2026 у 18:35

Дмитријев: Порука за Мерца из Москве

02.07.2026 у 18:35

Повређен пешак у насељу Карабурма

02.07.2026 у 18:33

„Хонда” скупља прашину већ шест година, рачун за паркинг стигао до 30.000 евра

02.07.2026 у 18:33

Дарко Рајаковић продужио уговор са Торонто репторсима

02.07.2026 у 18:29

Самофалов од протеста па до шопинга

02.07.2026 у 18:25

Британска принцеза Кејт у публици на Вимблдону