Моја кинеска прича

У Пекингу је недавно објављена књига под насловом „Моја кинеска прича” са поднасловом „Кина у очима синолога”, као зборник радова петнаесторо аутора из целог света. Реч је о добитницима највећег кинеског признања „Посебна књижевна награда Кине”, коју десет година уназад заслужним странцима додељује кинеска држава за изузетан допринос ширењу кинеске културе у свету.

Реч је о синолозима који су своју каријеру (или њене делове) посветили изучавању кинеског језика и кинеске цивилизације тумачећи их остатку света. Међу њима највише је преводилаца и професора универзитета, као и издавача и писаца.

Свима им је заједничко познавање Кине и љубав према њој. Владислав Бајац је ову значајну награду примио 2014. године у Свекинеском народном конгресу на Тјенанмену, из руку потпредседнице владе Кине Лиу Јандонг.

Кинеско издање ове (две) обимне књиге објавио је највећи кинески издавач CNPIEC, док му се у енглеском издању придружио немачки издавач Флидер Ферлаг.

Писац Ју Хуа, један од најпознатијих савремених кинеских писаца, знан и читан и на српском, у Предговору овој књизи у првом пасусу, у свом већ познатом духовитом маниру, пише о Бајцу:

„Он често долази у Кину, и радо би купио кућу у Пекингу или Ћингдаоу да им цене нису толико високе. Када сам посетио његову издавачку кућу `Геопоетика` у Београду, уз пијуцкање кафе, показивао ми је српска издања кинеских књига које је објавио. Тада ми је представио и свој амбициозни план даљег објављивања, показујући своју жудњу да постигне циљ што је пре могуће.”

Кинески издавач књиге рекламира као „Кину у очима и срцима 15 писаца, синолога, преводилаца и издавача. Приповедачи су из Америке, Аустралије, Француске, Србије, Румуније, Монголије, Кореје… који деле своју интиму и страст према Кини и њеним историјским променама”.

Владислав Бајац је на тридесетак страна овог издања које је штампано у два засебна тома, на кинеском и енглеском језику, објавио прилог под насловом „Моја кинеска (и)сторија”/„My China (Hi)Story”, која се састоји из три дела: есеја, путописа и кратке приче и у целини говори о различитим аспектима којима се од младости бавио кинеском културом (уз фотографије везане за Кину): од култних „Зен прича”, „Чан прича” и романа „Књига о бамбусу”, као књижевника и преводиоца, па све до објављених превода белетристичких књига кинеских аутора и студија српских и страних аутора о кинеској цивилизацији и лингвистици које је као издавач крајем седамдесетих, а потом и као први човек издавачке куће „Геопоетика” у њој објавио.

Иначе, на основу „Геопоетикине” едиције савремених домаћих писаца на енглеском језику „Српска проза у преводу” у Кини је 2014. основана едиција „Српска савремена књижевност”.

Покретач ове едиције је Анхуи, један је од најбољих кинеских издавача, који је раније објавио Бајчеве романе „Хамам Балканија” и „Књига о бамбусу”, а у току је и превођење на кинески језик његовог романа „Хроника сумње”. Бајац је у међувремену постао и саветник издавачке групације Анхуи.