Среда, 01.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.72	117.37
	102.73	103.35	103.04
	126.86	127.63	127.24

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

14.09.2018 у 20:53

Владимиру Кецмановићу награда „Иво Андрић”

Престижну Андрићеву награду за 2017. добио је Владимир Кецмановић (1972), за причу „Ратне игре” из књиге „Као у соби са огледалима”, у издању „Лагуне”. Ову одлуку саопштио је жири у саставу Александар Јовановић, председник, Петар В. Арбутина и Милета Аћимовић Ивков. У образложењу жирија пише да „Приповетка „Ратне игре”, као и већина прича у Кецмановићевој књизи, доноси нарочит, искошен, поглед на најновије сукобе и несагласности у односима разумевања националних идентитета на балканском простору” У конкуренцији 40-так књига, у ужем избору су се нашле и: „Велико спремање” Бранка Анђића, „Прошлост никад не прође”, Веселина Марковића и „Накнадне истине”, Дарка Душевљаковића. Пола сата после проглашења, пред новинаре је изашао и лауреат, који је рекао да га је вест о признању

Београд

22.08.2018 у 23:22

Кућа од соли

Разматрајући однос према уметности у нашој земљи пред почетак Другог светског рата и у том контексту присећајући се колекционарске страсти према сликарству кнеза Павла Карађорђевића, писац Миомир Петровић се на књижевној вечери у Ташмајданском парку запитао: шта је култура у једној нацији? А потом додао: – Ово би заправо могло бити питање за посетиоце. У публици су седели поштоваоци Петровићевог дела, који су с пажњом слушали тумачење његове књиге „Кућа од соли” у издању „Лагуне”. Међу корицама овог узбудљивог романа назире се трагична усамљеност појединца затеченог у драматичним историјским околностима. Програм је део манифестације „Културно лето на Палилули”, а модератор је био Карло Астрахан, уредник књижевног програма у Библиотеци „Милутин Бојић”.

Тема недеље

18.08.2018 у 22:00

Како преживети пролупале родитеље

Када је популарна модна блогерка Зорана Јовановић, алијас Зоранах, постала највећа звезда Београдског сајма књига 2015. године, захваљујући свом приручнику за лепоту под називом „Живот и стил”, који је био један од десет најпродаванијих штива на сајму, сви су били изненађени сем – књижара. Они знају да су млади одавно одустали од великана писане речи – „Ану Карењину” заменили су књигом „Зашто се мушкарци жене кучкама”, уместо „Отела” купују „Како дресирати сопственог мушкарца”, „Ромеа и Јулију” заменили су нови класици типа „Окрени нови лист: Како да заборавиш бившег дечка – радна свеска са вежбанком”... Уместо књиге „На Дрини ћуприја” они радије купују приручник „Како да преживим пролупале родитеље”, „Бановић Страхиња” им је мање занимљив у поређењу с књигом „Дванаест лажи које жене

Тема недеље

18.08.2018 у 23:15

Библиотека на Штранду

Нови Сад – Жене на плажи читају више него мушкарци, а популарна психологија је веома тражено штиво. Феминисткиње и издавачи вероватно знају шта да чине с овим подацима, макар они стизали само с једне плаже у Новом Саду. Али у овом случају, то је искуство библиотекарке Славице Микић, која о томе говори као о летњој занимљивости код читалачке публике с којом је сваки дан. Она ради у Градској библиотеци, а већ годинама јој је у ово доба радно место на Штранду. Ову плажу на Дунаву, с дугом пешчаном обалом, травњацима, кабинама за смештај ствари посетилаца, кафићима и ресторанима, игралиштима, спортским и забавним садржајима, дневно лети посети више хиљада Новосађана који ту проводе слободно време. То је добро време и за читање, а „књига је тамо где сте ви”, поручују градски библиотекари

Тема недеље

18.08.2018 у 22:00

Старији се враћају класицима, млади више воле „какопедије”

Неки кажу да постоје две врсте књига: књига коју је писац написао и књига коју читалац поседује. За мене је подједнако занимљива особа која је књигу поседовала – утешна је мисао Жан-Клода Каријера, драматурга и сценаристе Буњуелових филмова, коју је исказао у разговору с Умбертом Еком, а све то у дијалошки оформљеном делу „Не надајте се да ћете се решити књига” (издање „Градца”). Због чега ову Тему недеље, посвећену читању, започињемо спомињањем управо овог наслова? Зато што је довољно иронично позитиван да нам да до знања да не треба да се плашимо за будућност књиге и због тога што ова сентенца Жан-Клода Каријера указује почаст људима који осећају страст према поседовању и читању књига. Они јесу важни. Могли бисмо рећи да је то најбројнија, најдобронамернија и најзанимљивија

Култура

10.08.2018 у 22:00

Моја књига не шушти на хартију

О томе да сјај који закасни – најдубље досегне, како је то у свом стиху истинито казао Бранко Миљковић, сведочи и нова књига Симона Симоновића „Разно” (у издању „Танесија”), песника, прозног писца и издавача. У средишту ове мозаички уобличене, „свестране” приповести, налази се једна љубав која у приповедачев живот долази касно, али оставља несагледив траг, умножена кроз различите ликове, доживљена до краја. Она обитава у углу ока које критички посматра своју стварност, али се и сећа предака, важних речи, књига и филмова, свега што улази у један духовни корпус. У овом делу равноправно опстају сећања на Врање, на Бору Станковића, али и на давни филм Лилијане Кавани „Ноћни портир” у којем мистична лепота Шарлоте Ремплинг и њена мазохистична, логорска љубав према мучитељу успостављају везу

Култура

05.08.2018 у 21:31

Само уметност може да изрази тескобу и очај човека

Чини се да су најпоразније критике оне које свету упућују хуманисти, управо због тога што не говоре с позиције гнева, већ с позиције разочараности. То су људи који су веровали у идеју о узвишеном људском бићу, и онда, у стварности препуној патње невиних, осетили крах човечности. Такав је Ернесто Сабато (1911– 2011), један од највећих аргентинских писаца, такви су мислиоци попут Достојевског, Берђајева, Тороа, Оскара Вајлда, Камија, Кјеркегора, Сиорана..., о којима пише у својој аутобиографској књизи „Пре краја” (издање „Академске књиге”, у преводу са шпанског Бојане Ковачевић Петровић). Када би људи који имају могућност да одлучују о судбинама других заиста разумели оно о чему Сабато говори, стварност би била потпуно другачија, због тога што он не критикује само светске ратове,

Култура

04.08.2018 у 22:04

Вечно гладан дух, највећа је срећа за човека

Нови роман Весне Алексић „Сазвежђе виолина” (у издању „Креативног центра”) прича је о две девојчице које одрастају у време ратова из деведесетих година. Ипак, оне су донекле заштићене световима уметности који су за њих подједнако стварни као и њихово окружење. Ана је панкерка, која воли Моцарта и групу „Клеш”. Тијана воли Вивалдија и стрипове, своје другове и Ану. Обе похађају Школу за музичке таленте у Ћуприји и надају се великој светској каријери. „Ова прича упире прстом на `велики свет`, у којем ништа није чисто и савршено. Осим Баха”, порука је са корица ове књиге, коју је илустровала Маја Веселиновић. Ваш роман говори о деци која су у нашој земљи одрастала уз ратове и бомбардовање НАТО-а, али и уз сјајну музику, стрипове и филмове. Да ли су их те тешкоће у ствари прекалиле и

Култура

24.07.2018 у 22:00

Мина – женски соко

Захваљујући иницијативи Српског културно и просвјетног друштва „Просвета” из Беча у овом граду постоји биста Вука Караџића, парк у знак сећања на Дијану Будисављевић, спомен-плоча Сави Мркаљу, а сада се предлаже и постављање спомен-плоче на згради где је живела сликарка Мина Караџић, поводом 190 година од њеног рођења. Светлана Матић из Беча, иначе потпредседница овог друштва, управо је на српском објавила књигу „Певам дању, певам ноћу – писма Мини Караџић” и тиме подсетила на заслуге које је имала кћерка Вука Караџића у грађењу културних веза између Аустрије и Србије. – Мина Караџић је рођена 1828. у Бечу. С 15 година почела је да учи очев, српски језик, а потом се посветила учењу ликове уметности у Швајцарској, Француској, Италији и Немачкој. Насликала је портрет Бранка Радичевића,

Култура

08.07.2018 у 21:51

Љубавни јади Чајковског

„О мој Боже, какво анђеоско створење, и како жудим да будем његов роб, играчка, његово власништво”. Oве нежне и страсне речи исписао је један од најзначајнијих руских композитора Петар Иљич Чајковски. Но, ова емотивна бујица руског музичког ствараоца до сада је била скривена од јавности и те речи само су делић из мора писама која су тек данас, 125 година након смрти Чајковског, објављена. Разлог је једноставан – предмет композиторове и диригентове телесне пожуде били су мушкарци. „Папири Чајковског: Откључавање породичне архиве” (The Tchaikovsky Papers: Unlocking the Family Archive), у издању „Јејл јуниверсити преса”, назив је недавно објављене књиге која нуди фасцинантну колекцију писама и белешки из архива Музеја „Чајковски” који се налази у граду Клину где је композитор живео 12

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

01.07.2026 у 01:58

Облачно и нестабилно, температуре до 35 степени

01.07.2026 у 01:42

Француска са Мбапеом поразила Шведску

01.07.2026 у 01:32

Москва треба да прошири безбедносну зону до Одесе и Николајева

01.07.2026 у 01:03

Француска: Крафт пиво повлаче се из продаје

01.07.2026 у 00:50

Катар посредник у преговорима САД и Ирана

01.07.2026 у 00:39

Делови Врачара и Новог Београда у четвртак без воде