Библиотека на Штранду
Нови Сад – Жене на плажи читају више него мушкарци, а популарна психологија је веома тражено штиво. Феминисткиње и издавачи вероватно знају шта да чине с овим подацима, макар они стизали само с једне плаже у Новом Саду. Али у овом случају, то је искуство библиотекарке Славице Микић, која о томе говори као о летњој занимљивости код читалачке публике с којом је сваки дан. Она ради у Градској библиотеци, а већ годинама јој је у ово доба радно место на Штранду. Ову плажу на Дунаву, с дугом пешчаном обалом, травњацима, кабинама за смештај ствари посетилаца, кафићима и ресторанима, игралиштима, спортским и забавним садржајима, дневно лети посети више хиљада Новосађана који ту проводе слободно време. То је добро време и за читање, а „књига је тамо где сте ви”, поручују градски библиотекари из свог огранка на плажи.
Десет година се овде купачима допрема штиво на обалу, а ове сезоне огранак је добио назив „Дунавска библиотека” и код Моста слободе подигнут је нов модеран објекат од стакла, челика и дасака. Сада уместо десетак има педесет квадрата, а на полицама је око 600 наслова, од којих 200 за децу. Новосађани овај фонд допуњују и сами, а посетиоци плаже бесплатно, само уз неки лични документ који остављају, изнајмљују књиге, док испред огранка, за баштенским столом под великим сунцобраном, прелиставају штампу.
„Литература која је осмишљена јесте такозвана лагана, прилагођена месту, плажи и летњем времену”, каже нам библиотекарка Микић. То су крими-романи, трилери, историјски, наравно љубавни, јер без „љубића”, шали се, нема ништа. Ту је затим мало путописа, популарне психологије која се, према њеним речима, у последње време доста тражи, а неко пожели и поезију па су зато ту спремни и Чика Јовa Змај, Мика Антић, Десанка Максимовић... Наслови који се траже јесу ствар укуса, напомиње, и додаје да је новосадска публика софистицирана и да неће „свашта” да чита. Када неко инсистира на одређеној књизи, а нема је на полицама на плажи, доноси се из библиотеке у центру Новог Сада, тако да на плажи „циркулишу” разни писци.
„Да ли је то Гилмур, вечити класик Шелдон, од кримића – Ладлам, Патерсон, има ту и Фалконеса, Кобена, траже рецимо пуно Јуа Незбија, који је одличан писац... Иде то лепо, углавном радимо два месеца, јул и август, али ове године тек од 1. августа због градње новог објекта, и бићемо ту до септембра”, прича Славица Микић.
Највернији посетиоци плаже познати као „штрандароши”, пензионери и други који ту радо проводе време, већ су навикли на то да долазе у огранак по књиге и штампу. Има ту дневних листова и периодичних, као и на језицима националних мањина. Библиотекарку већ добро познају, а и она њих доживљава као своју велику породицу.
Пре три године око 360 „штрандароша” сакупило је за само два сата потписе, уредно, све с бројевима личне карте, тражећи да огранак ради и од септембра, па је директор Градске библиотеке Драган Којић то и одобрио, али је онда стигла киша.
Новосађанин Дарко Јанковић, који на Штранду има своју кабину код Улице зумбула и „штрандарош” је већ шездесет година, каже нам да зна за „Којићеву експозитуру” на овој плажи. „Којић је чудо. Јако се труди да сачува и, колико може, унапреди библиотеку”, додаје.
Јанковић прича и да су га на Штранд од малих ногу доводили родитељи, да је студирао грађевинарство у Београду и радни век провео у тим пословима. Заинтересовано је пратио градњу и све што се данас дешава око новог Жежељевог моста, који никако да буде пуштен за друмски саобраћај. „Чекамо га 19 година”, наводи.
Зато, док се чека на нови мост, директору библиотеке можда нема друге него да на плажу допреми још оног штива популарне психологије која би Новосађанима „сачувала живце”. И тако докаже да се чуда стварно дешавају.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
