Среда, 01.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.72	117.37
	102.73	103.35	103.04
	126.86	127.63	127.24

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

07.07.2018 у 21:21

Књижевнице имају више разлога да мењају свет

Књижевност за мене представља последње уточиште где се још може рећи истина. Оно што историчари или политичари имају да кажу више ме ни најмање не занима, изјавила је чешка књижевница Ратка Денемаркова, чију је књигу „Прилог историји радости” о насиљу над женама, кроз историју до данас, објавила издавачка кућа „Штрик”. Денемаркова ће бити гошћа Фестивала новог стваралаштва „Њена земља”, који ће од 18. до 20. септембра бити одржан у Дому омладине Београда. Роман „Прилог историји радости” подстакао је главну уредницу у „Штрику” Љубицу Пупезин да књижевности коју стварају превасходно ауторке посвети овај фестивал. Међутим, и друга издања „Штрика”, из пера књижевница, једнако су подстицајна, што она објашњава чињеницом да жене данас имају више разлога да мењају свет.

Култура

30.06.2018 у 23:15

Између Ханса и Алије

Уколико се сетимо филма „Моја велика мрсна православна свадба”, који је тако дирљиво и забавно описао живот Грка у Америци, са свим оним урнебесним неспоразумима какви настају у судару две културе, тада је довољно да замислимо Немачку уместо Америке и Турке уместо Грка – па да добијемо ништа мање живописне сцене „Једног Ханса са љутим сосом” који је снимљен по истоименој књизи Хатиџе Акин, немачке књижевнице, новинарке и активисткиње турског порекла. Породица младе (али не више толико младе) новинарке – јер је реч о некој врсти аутобиографије – окупила се у њеном берлинском стану да најзад упозна будућег зета Ханса. Ту су отац, мајка, три сестре и брат, ту је гомила домаћих гурманлука на столу – укључујући, наравно, бурек, баклаве и пуњене патлиџане, ту су (додуше само имагинарни)

Култура

27.06.2018 у 22:00

Побуна против „диктатуре садашњости”

Догађаји из не тако давне прошлости Шпаније, познате и непознате личности чија су дела оставила трага и на данашње генерације, и покренула она важна, универзална питања људског постојања у тешким временима (додуше, која нису таква?) главне су теме романа Хавијера Серкаса, једног од најзначајнијих савремених шпанских писаца. Професор шпанске књижевности на универзитету у Ђерони, стални сарадник каталонског издања „Ел Паиса”, добитник многих литерарних награда – а вест о најновијој стигла је из Италије баш кад је допутовао у Србију – био је гост на 7. Београдском фестивалу европске књижевности на којем је представљен његов роман „Хохштаплер“, управо објављен на српском језику. У интервјуу за „Политику”, Серкас говори о „Хохштаплеру”, о свом најпознатијем делу „Саламински војници” (обе

Култура

14.06.2018 у 22:00

Мој отац је волео да путује

Специјални гост Пете међународне бијеналне конференције посвећене Џону Апдајку, која је недавно одржана на Филолошком факултету Универзитета у Београду, био је пишчев син Мајкл Апдајк. Џон Апдајк имао је четворо деце у браку са Мери Пенингтон, коју је као студент на Харварду упознао 1953. године, док је она студирала уметност на Радклифу. После развода од прве супруге 1974. године, Апдајк је склопио други брак са Мартом Бернхард 1977. године, који је трајао више од 30 година. Живели су у Масачусетсу. Приликом овог боравка у Београду, Мајкл Апдајк показивао је породичне слике са путовања, са скијања, откривајући и детаље из живота своје породице. У овом разговору за „Политику” говорио је и о свом уметничком, вајарском, позиву.

Култура

07.06.2018 у 09:20

Књиге од вредности никад нису биле масовна потреба

Нови Сад – Издавачки центар Матице српске објавио је своје девето коло Антологијске едиције „Десет векова српске књижевности“. У новом колу је десет књига одабраних великана српске књижевности, међу којима су Добрица Ћосић, Данило Киш, Миодраг Павловић... Уврштене су и две антологије књижевности за децу, не само Змај, Душко Радовић и Ршумовић, већ и многи други дечји писци. Да је едиција раније изашла, нашалио се познати филолог и творац правописа проф. др Мато Пижурица, у неке школске радне свеске ових дана можда не би ушли стихови једне естрадне звезде. Пижурица је председник скупштине Издавачког центра Матице српске, који је јуче на свечаној промоцији новог кола едиције „Десет векова српске књижевности“ истакао да је њен главни уредник Миро Вуксановић, са досадашње 92 књиге,

Култура

03.06.2018 у 22:00

За мене је писање врста истраге

Jедан од најзначајнијих енглеских писаца данашњице Ијан Макјуан отворио је Пету бијеналну међународну конференцију посвећену Џону Апдајку на Филолошком факултету у Београду. Трећег дана његовог боравка у нашем граду, у којем је први пут и где му је, како каже, указано велико гостопримство, налазимо се с њим и разговарамо о новом роману „Орахова љуска” (Чаробна књига), али и о стању у свету, чији је Макјуан пажљиви аналитичар. Према „Дејли телеграфу”, Макјуан је 19. на листи од стотину најмоћнијих људи британске културе, а „Тајмс” га је уврстио међу 50 највећих британских писаца од 1945. У „Паидеји” читали смо његове романе „Искупљење”, „Амстердам”, „Сањар”, „Истрајна љубав”, а „Чаробна књига” прошле године објавила је и његов роман „Закон о деци”.

Култура

23.05.2018 у 09:12

Одлазак Филипа Рота

Наступио је крај ере, јер преминуо је један од највећих писаца данашњице Филип Рот, аутор романа „Америчка пасторала”, „Удала сам се за комунисту”, „Портнојева бољка”, „Унижење”, „Професор жеље”, „Немеза” (код нас их је објавила издавачка кућа „Паидеја”, а раније и „Народна књига”)... Рот, који је био аутор толико духовит у приватности да је по мишљењима пријатеља могао да изгради каријеру стенд-ап комичара, и у литератури толико субверзиван, да је знао да протресе јеврејску заједницу, као и америчке пуританце. Страсног љубитеља бејзбола и Бруклин Доџерса, издало је срце у 85. години. Књижевност по његовом схватању није „избор за мис моралне лепоте”, већ снага изникла из дрскости да се у речи удахне живот, да се сопствена биографија кривотвори и преобрати у моћну метафору. Живот јеврејске средње класе, идилично детињство у Њуарку, у Њу Џерзију, антисемитизам, мушка сексуалност и питања идентитета теме су којима је Рот био заокупљен у својим делима. Мотиви интелектуалних и еротских искустава утицали су на његово рано стваралаштво.

Култура

21.05.2018 у 21:40

У социјализму уметност је била замена за религију

Предраг Финци је „убио” Франца Фердинанда. Било је то у филму „Сарајевски атентат” Фадила Хаџића 1968. у којем је Финци глумио Принципа. Своје принципе касније је потврђивао на Филозофском факултету у Сарајеву као редовни професор естетике. Рођен је 1946. у сефардској породици у којој је већина чланова била жртва Холокауста. Емигрирао је 1993. у Лондон где је радио као истраживач на UCL-у. Недавно је у Београду представио своју нову књигу „Укратко” (Фактум издаваштво) у којој разматра тему ништавила, однос филозофа и смрти, сопствену коначност. За наш лист дефинише најбитнија филозофска питања данашњице.

Београд

21.05.2018 у 12:00

Пожутела писма из логора академика Кошанина

O универзитетском професору и академику Недељку Кошанину (1874–1934) мало се зна, а био је један од најважнијих српских ботаничара, најзначајнији после Јосифа Панчића. Био је академик, биолог, управник Ботаничког завода и Ботаничке баште „Јевремовац”, декан Филозофског факултета... Самостално, или у сарадњи са истакнутим ботаничарима у свету, описао је мноштво нових биљних врста, а истраживачи су, из поштовања, давали новооткривеним биљним врстама његово име. Умро је од туберкулозе у Грацу, а део свог живота у време Великог рата провео је у заробљеништву у Аустрији. Потврда о томе стигла је на адресу Музеја српске књижевности, књиге и путовања и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”. Музеј је дошао у посед збирке од дванаест Кошанинових поштанских карти

Култура

10.05.2018 у 22:00

„Десет векова српске књижевности”

Десет нових књига Антологијске едиције „Десет векова српске књижевности” Издавачког центра Матице српске управо је изашло из штампе. У првој књизи налазе се дела Димитрија Кантакузина, Константина Михаиловића из Островице, Пајсија, Арсенија III Чарнојевића, а књигу је приредио проф. др Томислав Јовановић. У другој су, затим, песме, приповетке и кратак роман Јелене Димитријевић заједно с прозом и драмом Владана Ђорђевића. Заједничку књигу су им приредиле Слободанка Пековић и Љиљана Костић. Сада је, у деветом колу, две Ћосићеве књиге, „Корене” и „Бајку”, приредио Милан Радуловић, рекавши да је прва књига темељ, а друга кров укупне Ћосићеве књижевне грађевине. Породичну трилогију, одабране приповетке и есеје Данила Киша у обимну књигу је окупио Михајло Пантић, песме и есеје Миодрага

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

01.07.2026 у 01:32

Москва треба да прошири безбедносну зону до Одесе и Николајева

01.07.2026 у 01:03

Француска: Крафт пиво повлаче се из продаје

01.07.2026 у 00:50

Катар посредник у преговорима САД и Ирана

01.07.2026 у 00:39

Делови Врачара и Новог Београда у четвртак без воде

01.07.2026 у 00:36

Земљотрес код западне обале Мексика

01.07.2026 у 00:29

Калибаф: Док се не испуни пет клаузула Иран неће прећи на наредну фазу