Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: библиотека

Култура

07.04.2017 у 17:52

Волтерова лична библиотека у Санкт Петербургу

Када су бољшевици дошли на власт у Русији, много је богатих људи племићког порекла отишло у емиграцију, а пошто су одлазили у журби остављали су личне библиотеке које су наједном постале ничије. Један од указа нове власти из 1918. године односио се на одузимање тих библиотека и њихово предавање држави, што је заправо омогућило да се оне сачувају. Углавном су их премештали у Санкт Петербург и у Москву, а број књига које су се као реке сливале у те библиотеке између 1918. и 1920. године био је толики да библиотекари нису успевали да их све региструју. Тих година у руске библиотеке доспеле су и српске средњовековне књиге којих сада само у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу има 370. Ово је само једна од занимљивости које нам је испричао Александар Иванович Вислиј, генерални

Култура

06.04.2017 у 17:49

Дан када је спаљена писана реч Србије

Судбина Народне библиотеке у шестоаприлском бомбардовању Београда представља један од главних симбола рата до потпуног уништења који је Немачка водила против Југославије. Пожар је прогутао око пола милиона књига, међу којима су вредни средњовековни рукописи, многа значајна документа, повеље и збирке, писма, карте и слике који су данима били спаковани у сандуцима и у подруму чекали евакуацију. „Унапред је било одређено у који манастир ће ићи који рукопис, али до евакуације није дошло јер југословенска влада није желела да провоцира Немце”, каже Немања Калезић, историчар, начелник одељења у Народној библиотеци Србије

Култура

28.02.2017 у 18:00

За десет година буџет за културу 1,7 одсто

Суфинансирање објављивања књига и превођења дела наших писаца на стране језике били су централна тема данашњег састанка министра културe и информисања и његових сарадника са уредницима и новинарима културних редакција српских медија. Састанак је одржан у Министарству културе где је приређена и изложба неких дела чије је објављивање до сада ова институција финансијски помагала. Вукосављевић је нагласио да је Сектор за савремено стваралаштво и креативне индустрије у 2016. години издвојио је 15 милиона динара за превођење дела српских писаца на стране језике, 10.900.000 динара за подршку издавању капиталних и вредних дела и 10.150.000 динара за подршку издавању периодичних публикација. У 2017. години за потребе конкурса за превођење дела српских писаца на стране језике биће издвојено

Култура

23.02.2017 у 14:42

Отворена реновирана Библиотека САНУ

У Српској академији наука и уметности свечано је отворена реновирана Библиотека САНУ. Поздрављајући присутне госте, председник Академије наука Владимир Костић рекао је да су кључне Академијине карике Библиотека и Архив САНУ, и да је дужност Академије да младим људима пружи услове у којима ће њихови снови изгледати могући. Академик и управник Библиотеке САНУ Миро Вуксановић подсетио је да је ово највећа српска научна библиотека, установљена у Друштву српске словесности, у 15. члану Устава који је донео кнез Михаило, у новембру 1841, а да је прве књиге, од којих су неке сачуване, добила на првом Главном заседању Друштва српске словесности, из којег се развила Академија. – То заседање почело је 11. јуна 1842. Настављено је три дана касније, 14. јуна, када је у

Култура

16.02.2017 у 17:12

Отворена прва читаоница јужно од Ибра

У Дому културе „Грачаница” је отворена Читаоница „Даринка Јеврић”, то је први простор такве намене од када су 1999. Срби протерани из градова јужно од Ибра. Читаоницу су отворили професори Филозофског факултета Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, проф. др Митра Рељић и проф. др Станислав Станковић. Даринка Јеврић је преминула на данашњи дан пре десет година у Београду, а све до 17. марта 2004. живела је у Приштини, и била једини српски уметник и стваралац који се задржао у урбаној средини. Те дане са песникињом је у Приштини провела и професорица Митра Рељић која се обратила на отварању закључивши да је читање било песникињино најважније занимање. „Сећам се како смо у студеним приштинским ноћима без струје палиле свећу, понекад, онако `расипнички` и по две, у

Култура

11.01.2017 у 19:21

Библиотека града – културно срце Београда

Библиотека града Београда, под слоганом: „Културно срце града Београда”, прославила је 86. рођендан. Уручене су награде „Глигорије Возаровић” и „Марија Илић Агапова”, проглашене најчитаније књиге и, први пут, уручене награде читаоцима године. У музичком програму учествовао је Трио Васил Хаџиманов. У својој беседи, Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда, истакла је да је премашен планирани број уписаних чланова: у библиотеку је 2016. уписано укупно 147.407 чланова (било је планирано 145.000). Број набављених јединица библиотечко-информационе грађе – Фонд Библиотеке града Београда, током прошле године, обогаћен је са 63.812 нових монографских публикација, као и са 6.378 примерака серијских публикација. Највише јединица библиотечко-информационе грађе

Србија

28.12.2016 у 18:21

Од Нове године бесплатан упис у библиотеку

Прокупље – Како би књигу учинила доступнијом свима који желе да читају, Народна библиотека „Раде Драинац” од 1. јануара 2017. године уводи бесплатан упис у библиотеку одређеним категоријама становништва. – Одлучили смо да праксу многих библиотека у Србији спроведемо у дело и код нас. Тако ћемо инвалидима, корисницима Центра за социјални рад, трудницама, незапосленима, старијим од 65 година и добровољним даваоцима крви омогућити бесплатан упис. Све са циљем да књига свима онима који желе да читају буде доступна, а да их финансије при томе не омету у томе – истакао је директор Народне библиотеке „Раде Драинац” Драган Огњановић. Дугогодишњу традицију бесплатног уписа библиотека наставља да негује са прокупачким основним школама, те је тако и ове године бесплатне чланске карте

Култура

27.12.2016 у 18:06

Колико смо уложили у културу младих, толико смо и добили

Завршетак године прилика је за сабирање утисака и у једној од наших најуспешнијих издавачких кућа, у „Службеном гласнику”, који је на овогодишњем 61. Међународном сајму књига награђен за чак три издања. Награда за Издавачки подухват године припала је делу „Србија, градови, насеља, општине” Стевана Станковића, а две специјалне награде припале су књигама „Венац од трња за Данила Киша” Миливоја Павловића и „Византијско наслеђе”, у три тома. По речима Јелене Триван, директорке „Службеног гласника”, Сајам је био и прилика да се, осим представљања књига покрене и дијалог на одређене теме и управо у ту сврху су биле уприличене промоције са саговорницима попут патријарха Иринеја, Тање Мишчевић, Марка Ђурића, Душана Батаковића... – Поред поменутих награђених издања, три наслова из преводне

Србија

14.12.2016 у 22:05

Панта Луњевица опет међу књигама

Аранђеловац – Када је Панта Луњевица 5. јануара 1869. године отворио прво Читалиште у Аранђеловцу, и када је 55 првих чланова дало прилог од 40 дуката за кирију и 10 листова које ће куповати, знао је зашто то ради. Нису ту били важни дукати, већ људи, његови истомишљеници, који су били амбициозни да у тек формираној вароши, у којој се завршавало „Старо здање” и успостављао бањски туризам преко лета, донесу новине и уведу један нови дух у још увек блатњаву паланку – читање и просвећивање неписмених. Тог среског начелника и оца краљице Драге Машин сетили су се данашњи чувари књига из Народне библиотеке „Свети Сава”, који су пројектом „Дечје одељење Панта Луњевица” вратили не само име и сећање на оснивача прве библиотеке у Аранђеловцу, већ су за то добили и паре од Министарства

Култура

28.11.2016 у 19:57

Десет година библиотеке „100 словенских романа”

Десет година велике међународне едиције „100 словенских романа” обележено је на свечан начин у Љубљани где је и седиште Форума словенских култура, покровитеља овог амбициозног пројекта. На главној свечаности, у част десет година едиције „100 словенских романа”, која је одржана у Словенској филхармонији у Љубљани под покровитељством министра културе Антона Першака, о резултатима ове едиције говорили су Андреја Рихтер, директорка Форума словенских култура, и министар Першак. На великој међународној књижевној вечери учествовало је осам писаца чији су романи заступљени у едицији „100 словенских романа”: Вида Огњеновић (Србија), Роман Сенчин (Русија), Димитар Башевски (Македонија), Светослав Нахум (Бугарска), Владо Жабот (Словенија), Нада Гашић (Хрватска), Миодраг Поповић (Црна

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

16.06.2026 у 07:07

Други дан посете Грузији: Вучић са премијером и председником парламента

16.06.2026 у 07:00

Теретњаци чекају до пет сати на излазу из Србије

16.06.2026 у 06:56

Жена тешко повређена у несрећи код БИГЗ-а

16.06.2026 у 06:55

До краја године отварамо испоставу ПКС у Каиру

16.06.2026 у 06:50

Отказана најављена албанска манифестација на Газиместану

16.06.2026 у 06:45

Трампов договор са Иранцима није по вољи Израелу