Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

07.04.2017 u 17:52

Volterova lična biblioteka u Sankt Peterburgu

Kada su boljševici došli na vlast u Rusiji, mnogo je bogatih ljudi plemićkog porekla otišlo u emigraciju, a pošto su odlazili u žurbi ostavljali su lične biblioteke koje su najednom postale ničije. Jedan od ukaza nove vlasti iz 1918. godine odnosio se na oduzimanje tih biblioteka i njihovo predavanje državi, što je zapravo omogućilo da se one sačuvaju. Uglavnom su ih premeštali u Sankt Peterburg i u Moskvu, a broj knjiga koje su se kao reke slivale u te biblioteke između 1918. i 1920. godine bio je toliki da bibliotekari nisu uspevali da ih sve registruju. Tih godina u ruske biblioteke dospele su i srpske srednjovekovne knjige kojih sada samo u Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu ima 370. Ovo je samo jedna od zanimljivosti koje nam je ispričao Aleksandar Ivanovič Vislij,

Kultura

06.04.2017 u 17:49

Dan kada je spaljena pisana reč Srbije

Sudbina Narodne biblioteke u šestoaprilskom bombardovanju Beograda predstavlja jedan od glavnih simbola rata do potpunog uništenja koji je Nemačka vodila protiv Jugoslavije. Požar je progutao oko pola miliona knjiga, među kojima su vredni srednjovekovni rukopisi, mnoga značajna dokumenta, povelje i zbirke, pisma, karte i slike koji su danima bili spakovani u sanducima i u podrumu čekali evakuaciju. „Unapred je bilo određeno u koji manastir će ići koji rukopis, ali do evakuacije nije došlo jer jugoslovenska vlada nije želela da provocira Nemce”, kaže Nemanja Kalezić, istoričar, načelnik odeljenja u Narodnoj biblioteci Srbije

Kultura

28.02.2017 u 18:00

Za deset godina budžet za kulturu 1,7 odsto

Sufinansiranje objavljivanja knjiga i prevođenja dela naših pisaca na strane jezike bili su centralna tema današnjeg sastanka ministra kulture i informisanja i njegovih saradnika sa urednicima i novinarima kulturnih redakcija srpskih medija. Sastanak je održan u Ministarstvu kulture gde je priređena i izložba nekih dela čije je objavljivanje do sada ova institucija finansijski pomagala. Vukosavljević je naglasio da je Sektor za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije u 2016. godini izdvojio je 15 miliona dinara za prevođenje dela srpskih pisaca na strane jezike, 10.900.000 dinara za podršku izdavanju kapitalnih i vrednih dela i 10.150.000 dinara za podršku izdavanju periodičnih publikacija. U 2017. godini za potrebe konkursa za prevođenje dela srpskih pisaca na strane jezike

Kultura

23.02.2017 u 14:42

Otvorena renovirana Biblioteka SANU

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti svečano je otvorena renovirana Biblioteka SANU. Pozdravljajući prisutne goste, predsednik Akademije nauka Vladimir Kostić rekao je da su ključne Akademijine karike Biblioteka i Arhiv SANU, i da je dužnost Akademije da mladim ljudima pruži uslove u kojima će njihovi snovi izgledati mogući. Akademik i upravnik Biblioteke SANU Miro Vuksanović podsetio je da je ovo najveća srpska naučna biblioteka, ustanovljena u Društvu srpske slovesnosti, u 15. članu Ustava koji je doneo knez Mihailo, u novembru 1841, a da je prve knjige, od kojih su neke sačuvane, dobila na prvom Glavnom zasedanju Društva srpske slovesnosti, iz kojeg se razvila Akademija. – To zasedanje počelo je 11. juna 1842. Nastavljeno je tri dana kasnije, 14. juna, kada

Kultura

16.02.2017 u 17:12

Otvorena prva čitaonica južno od Ibra

U Domu kulture „Gračanica” je otvorena Čitaonica „Darinka Jevrić”, to je prvi prostor takve namene od kada su 1999. Srbi proterani iz gradova južno od Ibra. Čitaonicu su otvorili profesori Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, prof. dr Mitra Reljić i prof. dr Stanislav Stanković. Darinka Jevrić je preminula na današnji dan pre deset godina u Beogradu, a sve do 17. marta 2004. živela je u Prištini, i bila jedini srpski umetnik i stvaralac koji se zadržao u urbanoj sredini. Te dane sa pesnikinjom je u Prištini provela i profesorica Mitra Reljić koja se obratila na otvaranju zaključivši da je čitanje bilo pesnikinjino najvažnije zanimanje. „Sećam se kako smo u studenim prištinskim noćima bez struje palile sveću, ponekad, onako `rasipnički` i po

Kultura

11.01.2017 u 19:21

Biblioteka grada – kulturno srce Beograda

Biblioteka grada Beograda, pod sloganom: „Kulturno srce grada Beograda”, proslavila je 86. rođendan. Uručene su nagrade „Gligorije Vozarović” i „Marija Ilić Agapova”, proglašene najčitanije knjige i, prvi put, uručene nagrade čitaocima godine. U muzičkom programu učestvovao je Trio Vasil Hadžimanov. U svojoj besedi, Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke grada Beograda, istakla je da je premašen planirani broj upisanih članova: u biblioteku je 2016. upisano ukupno 147.407 članova (bilo je planirano 145.000). Broj nabavljenih jedinica bibliotečko-informacione građe – Fond Biblioteke grada Beograda, tokom prošle godine, obogaćen je sa 63.812 novih monografskih publikacija, kao i sa 6.378 primeraka serijskih publikacija. Najviše jedinica bibliotečko-informacione građe

Srbija

28.12.2016 u 18:21

Od Nove godine besplatan upis u biblioteku

Prokuplje – Kako bi knjigu učinila dostupnijom svima koji žele da čitaju, Narodna biblioteka „Rade Drainac” od 1. januara 2017. godine uvodi besplatan upis u biblioteku određenim kategorijama stanovništva. – Odlučili smo da praksu mnogih biblioteka u Srbiji sprovedemo u delo i kod nas. Tako ćemo invalidima, korisnicima Centra za socijalni rad, trudnicama, nezaposlenima, starijim od 65 godina i dobrovoljnim davaocima krvi omogućiti besplatan upis. Sve sa ciljem da knjiga svima onima koji žele da čitaju bude dostupna, a da ih finansije pri tome ne ometu u tome – istakao je direktor Narodne biblioteke „Rade Drainac” Dragan Ognjanović. Dugogodišnju tradiciju besplatnog upisa biblioteka nastavlja da neguje sa prokupačkim osnovnim školama, te je tako i ove godine besplatne članske

Kultura

27.12.2016 u 18:06

Koliko smo uložili u kulturu mladih, toliko smo i dobili

Završetak godine prilika je za sabiranje utisaka i u jednoj od naših najuspešnijih izdavačkih kuća, u „Službenom glasniku”, koji je na ovogodišnjem 61. Međunarodnom sajmu knjiga nagrađen za čak tri izdanja. Nagrada za Izdavački poduhvat godine pripala je delu „Srbija, gradovi, naselja, opštine” Stevana Stankovića, a dve specijalne nagrade pripale su knjigama „Venac od trnja za Danila Kiša” Milivoja Pavlovića i „Vizantijsko nasleđe”, u tri toma. Po rečima Jelene Trivan, direktorke „Službenog glasnika”, Sajam je bio i prilika da se, osim predstavljanja knjiga pokrene i dijalog na određene teme i upravo u tu svrhu su bile upriličene promocije sa sagovornicima poput patrijarha Irineja, Tanje Miščević, Marka Đurića, Dušana Batakovića... – Pored pomenutih nagrađenih izdanja, tri naslova

Srbija

14.12.2016 u 22:05

Panta Lunjevica opet među knjigama

Aranđelovac – Kada je Panta Lunjevica 5. januara 1869. godine otvorio prvo Čitalište u Aranđelovcu, i kada je 55 prvih članova dalo prilog od 40 dukata za kiriju i 10 listova koje će kupovati, znao je zašto to radi. Nisu tu bili važni dukati, već ljudi, njegovi istomišljenici, koji su bili ambiciozni da u tek formiranoj varoši, u kojoj se završavalo „Staro zdanje” i uspostavljao banjski turizam preko leta, donesu novine i uvedu jedan novi duh u još uvek blatnjavu palanku – čitanje i prosvećivanje nepismenih. Tog sreskog načelnika i oca kraljice Drage Mašin setili su se današnji čuvari knjiga iz Narodne biblioteke „Sveti Sava”, koji su projektom „Dečje odeljenje Panta Lunjevica” vratili ne samo ime i sećanje na osnivača prve biblioteke u Aranđelovcu, već su za to dobili i pare od

Kultura

28.11.2016 u 19:57

Deset godina biblioteke „100 slovenskih romana”

Deset godina velike međunarodne edicije „100 slovenskih romana” obeleženo je na svečan način u Ljubljani gde je i sedište Foruma slovenskih kultura, pokrovitelja ovog ambicioznog projekta. Na glavnoj svečanosti, u čast deset godina edicije „100 slovenskih romana”, koja je održana u Slovenskoj filharmoniji u Ljubljani pod pokroviteljstvom ministra kulture Antona Peršaka, o rezultatima ove edicije govorili su Andreja Rihter, direktorka Foruma slovenskih kultura, i ministar Peršak. Na velikoj međunarodnoj književnoj večeri učestvovalo je osam pisaca čiji su romani zastupljeni u ediciji „100 slovenskih romana”: Vida Ognjenović (Srbija), Roman Senčin (Rusija), Dimitar Baševski (Makedonija), Svetoslav Nahum (Bugarska), Vlado Žabot (Slovenija), Nada Gašić (Hrvatska), Miodrag Popović (Crna

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: biblioteka