Субота, 06.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: дизајн

Магазин

16.06.2019 у 20:16

„Буба” у музеју

Сви воле „бубу” иако свако нормалан, из дубине душе мрзи њеног идејног творца. Да ли би било најомиљенијег, најконфорнијег (у сваком погледу), најпродаванијег, најдуговечнијег аутомобила 20. века − „фолксвагена” − „бубе”, да није било најсуровијег масовног убице свих времена, монструма, диктатора, опсенара, демагога Адолфа Хитлера? По свој прилици не би, бар не у овом облику. Сваки дизајн производа захтева одређену стратегију: истраживање потреба људи, креирање идеје, обликовање, реализацију, пласман, коришћење. Прва два, веома важна корака, у овом случају, припадају − Хитлеру. Да би позиционирао себе као врховног бога нације прокламовао је бројне бенефите за свој добри радни народ, међу којима је и онај да свака породица треба да има свој ауто. И то какав ауто? ― Да буде јефтин,

Магазин

10.06.2019 у 10:02

Столица „поп-чер”

Изгледа као равно и тврдо парче перфориране даске, а заправо је еластична подлога спремна да прими тело које жели да седне. Да ли је овај предмет дело концептуалне уметности или је употребна ствар намењена једном од три основа положаја људског тела уопште, а то су: стајање, седење и лежање? Аутор предлаже: „Изволите − пробајте − седите.” Ако се осмелите да пробате и да седнете, уверићете се да ће вас ова, наизглед равна површина, прихватити, да ће се повиновати вашем телу и да ће вам пожелети добродошлицу јер ће вам седење бити веома удобно. У чему је тајна? Седиште и наслон столице су израђени од само једног комада равне фурнирске плоче, дебљине шест милиметара. Она је ослоњена на носећу конструкцију столице и стоји под неким чудним углом који никако не упућује на њену

Култура

05.06.2019 у 20:00

Поред костима, први пут сам код вас креирао сцену

Сплет традиције и модерног, уз храброст и машту, красе дела Рената Балестре, једног oд најуспешнијих италијанских модних дизајнера. У то се и ми можемо уверити ових дана у Народном позоришту у Београду гледајући његова костимографска и сценографска решења у балету „Лабудово језеро” П. И. Чајковског која обилују свим дугиним бојама. Велики успех је овај чувени Италијан постигао креирајући костиме пре 21 годину за Росинијеву оперу „Пепељуга” у нашем престоничком националном театру. Од тада је Балестра често долазио у Београд, приказивао ревије високе моде или учествовао у добротворним акцијама, рецимо за набавку новог Стенвеј клавира у Коларчевој задужбини. После премијере „Лабудовог језера” 2. јуна се са читавим ансамблом поклонио београдској публици уз громки аплауз. Иако има 95 година

Магазин

03.06.2019 у 17:02

Лампа машинске ере

Лампа – модел број 114 из 1939. године, дело је америчког индустријског дизајнера Волтера Дорвина Тига. Лампа ко лампа, рећи ће данас многи млади дизајнери, али само они који нису довољно проучили време модернизације дизајна у доба индустријализације и машинске ере. Данас, када је све по принципу „од данас до сутра”, тешко је замислити да неко из прве погоди из ког је времена, на пример, једна обична стона лампа. Много је предмета из прошлог века, чији ће облик остати запамћен заувек, због своје јединствености. Ова лампа има све атрибуте доброг дизајна: лепа је (на свој начин), функционална – јер добро осветљава радну површину на столу, квалитетно је израђена како по избору материјала тако и по конструкцији, приступачне је цене, стабилност на столу јој је беспрекорна и – модерно

Магазин

27.05.2019 у 14:19

Мушко-женска столица

Када су 1963. године енглеске новине „Дејли њуз” расписале необичан конкурс за дизајн столице намењене мушкарцу и намењене жени − „The He Chair” и „The She Chair”, Грете Јалк узела је учешћа и добила прву награду. Она је на изазов одговорила на следећи начин: једну исту столицу од пресованог и моделираног шпера, дуплирала је и једну обележила са „The He Chair”, а другу са „The She Chair”. Тако је изнела свој став о (не)разлици столица када су у питању полне разлике. Док су се други дизајнери који су учествовали на овом међународном конкурсу трудили да одгонетну шта је то битно што би могло да разликује начин седења жене од седења мушкарца, она је на свој начин одговорила да разлике нема, бар када је о полу реч. Друго је питање како седи особа за радним, а како за трпезаријским

Магазин

20.05.2019 у 14:14

Лустер као архитектура

Једна иста мисаона нит прати стваралаштво архитекте Захе Хадид, а то је покрет у континуитету без почетка, средине и краја. Било да се ради о грађевини или лустеру, концепт је исти − илузија покрета у простору без слободног пада упркос законима земљине теже. Тако код ове креаторке простора и предмета, безбедно „лебде” флуидне грађевине најразличитијих намена, величина и облика, сигурно лелујају висећи лустери, пркосећи законитостима статичких прорачуна. Ковитлац у глави, на земљи, у ваздуху. Лустер „Vortex” дизајнерке Захе Хадид израђен је од полиестера ојачаног стакленим влакнима са унутрашњим провидним дифузером од акрилика и светлосним телима. Нове могућности које пружа нова технологија у садејству са компјутерским програмима за тродимензионално пројектовање, практично су

Магазин

12.05.2019 у 19:23

„Уметничка” столица

Једна веома чудна столица из 1986. године нашла се у књизи „1000 столица 20. века”. Да ли припада модернизму, функционализму, постмодернизму или нечем четвртом? Аутор јој је дао име „Уметничка столица”, иако уопште не личи на скулптуру. Напротив. Доњи део јој је у виду мале комоде. Има три фиоке, од којих се две отварају као сваке друге фиоке, док је трећа, горња, без ручке за отварање али са поклопцем који се подиже, а када је спуштен, служи за седење. Две доње фиоке могу се избацити, па тако костур столице постаје више столица него комода. Значи, како вам драго. Што се наслона за леђа тиче, он је у виду дрвене решетке на коју се можете наслонити − а и не морате, јер и ова решетка наслон, може а и не мора да буде укомпонована у „ансамбл”. Без ње столица постаје табурет. Најзад, ту је још

Магазин

05.05.2019 у 19:38

Мој покретни Мондријан

Да ли би сте овај лустер из 1950. године платили 1.000 фунти? (Чак и када бисте их имали). Вероватно да не, ако сте обични корисник употребних ствари за кућу. Али, ако сте љубитељ уметности и дизајна, онда ко зна? Јер ова обична ствар има пребогату теоретско-асоцијативну уметничку причу. У њој су се на једном месту нашли великани историје уметности 20. века: Холанђанин Пит Мондријан (1872–1944), Американац Александер Калдер (1898–1976) и Француз Марсел Дишан (1887–1968). Марсел Дишан је аутор познатог концепта „ready made” у уметности, по коме и најобичнији предмет свакодневне употребе може постати уметничко дело ако се извуче из контекста. Тако утилитарно постаје естетско на само себи својствен начин. У овом случају, обична кухињска чинија постаје део висеће расвете у ентеријеру на

Магазин

30.04.2019 у 10:38

Теписи као уметничке слике

Луксузни теписи из тридесетих година 20. века које су британски произвођачи радили по пројекту дизајнерке Мерион Дорн остали су симбол женске префињености у припреми тада свеприсутне геометрије у пројектовању и дизајну. Уметница која је понела ласкави назив „архитекта подова”, читаве две деценије била је ексклузивни пројектант тепиха за најелитније објекте тога времена и произвођаче као што су „Вилтон ројал”, у деценији пре рата, и Едвард Филдс, после рата, за које је урадила више од сто модела. У Британији је књигом „Архитекта подова” (ауторка Кристине Бојдел) обележена 110. година од рођења Мерион Дорн. Бојделова анализира велики успех дизајнерке која је, поред свог изузетног талента, имала и динамичан карактер, смисао за хумор, интелигенцију и била изузетно друштвена. Писац

Београд

24.04.2019 у 21:53

Дизајн коже – мода и креативност

Ученици Техничке школе за дизајн коже са својим професорима и директором Светиславом Ковачевићем приредили су у Спортском центру „Шумице” свечани програм на коме су представили историјат ове образовне установе, коју су 1879. године у Бранковој улици изградиле образоване жене српске престонице, окупљене у Београдском женском друштву. Била је то прва таква школа у Кнежевини Србији, а занимљив податак је да је основана исте године када и прва занатска женска школа у Паризу. Велике покровитељке биле су Наталија Обреновић и Марија Карађорђевић. Публика је имала прилику да види и ђачку модну ревију и изложбу радова са дизајнерским темама. Своја дела представили су и основци који су се одазвали на конкурс „Нај креација” коју Техничка школа за дизајн покреће осми пут. Будући средњошколци

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

06.06.2026 у 14:37

Због мањка млека очекује се пад производње фете у Грчкој

06.06.2026 у 14:28

Стевандић: Српски народ односом према Часном појасу послао позитиван пример свету

06.06.2026 у 14:22

Пожар на градилишту, мушкарац утрчао у буктињу упркос упозорењима

06.06.2026 у 14:15

Кафић „Звуци срца“ у Београду пример социјалне инклузије и запошљавања

06.06.2026 у 14:14

Враћа се Серена Вилијамс

06.06.2026 у 14:13

Патријарх Порфирије служи молебан за испраћај Часног појаса са архимандритом Јефремом, игуманом манастира Ватопед