Ponedeljak, 08.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.03	117.73	117.38
	101.45	102.06	101.75
	127.32	128.08	127.7

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: dizajn

Magazin

16.06.2019 u 20:16

„Buba” u muzeju

Svi vole „bubu” iako svako normalan, iz dubine duše mrzi njenog idejnog tvorca. Da li bi bilo najomiljenijeg, najkonfornijeg (u svakom pogledu), najprodavanijeg, najdugovečnijeg automobila 20. veka − „folksvagena” − „bube”, da nije bilo najsurovijeg masovnog ubice svih vremena, monstruma, diktatora, opsenara, demagoga Adolfa Hitlera? Po svoj prilici ne bi, bar ne u ovom obliku. Svaki dizajn proizvoda zahteva određenu strategiju: istraživanje potreba ljudi, kreiranje ideje, oblikovanje, realizaciju, plasman, korišćenje. Prva dva, veoma važna koraka, u ovom slučaju, pripadaju − Hitleru. Da bi pozicionirao sebe kao vrhovnog boga nacije proklamovao je brojne benefite za svoj dobri radni narod, među kojima je i onaj da svaka porodica treba da ima svoj auto. I to kakav auto? ― Da bude

Magazin

10.06.2019 u 10:02

Stolica „pop-čer”

Izgleda kao ravno i tvrdo parče perforirane daske, a zapravo je elastična podloga spremna da primi telo koje želi da sedne. Da li je ovaj predmet delo konceptualne umetnosti ili je upotrebna stvar namenjena jednom od tri osnova položaja ljudskog tela uopšte, a to su: stajanje, sedenje i ležanje? Autor predlaže: „Izvolite − probajte − sedite.” Ako se osmelite da probate i da sednete, uverićete se da će vas ova, naizgled ravna površina, prihvatiti, da će se povinovati vašem telu i da će vam poželeti dobrodošlicu jer će vam sedenje biti veoma udobno. U čemu je tajna? Sedište i naslon stolice su izrađeni od samo jednog komada ravne furnirske ploče, debljine šest milimetara. Ona je oslonjena na noseću konstrukciju stolice i stoji pod nekim čudnim uglom koji nikako ne upućuje na

Kultura

05.06.2019 u 20:00

Pored kostima, prvi put sam kod vas kreirao scenu

Splet tradicije i modernog, uz hrabrost i maštu, krase dela Renata Balestre, jednog od najuspešnijih italijanskih modnih dizajnera. U to se i mi možemo uveriti ovih dana u Narodnom pozorištu u Beogradu gledajući njegova kostimografska i scenografska rešenja u baletu „Labudovo jezero” P. I. Čajkovskog koja obiluju svim duginim bojama. Veliki uspeh je ovaj čuveni Italijan postigao kreirajući kostime pre 21 godinu za Rosinijevu operu „Pepeljuga” u našem prestoničkom nacionalnom teatru. Od tada je Balestra često dolazio u Beograd, prikazivao revije visoke mode ili učestvovao u dobrotvornim akcijama, recimo za nabavku novog Stenvej klavira u Kolarčevoj zadužbini. Posle premijere „Labudovog jezera” 2. juna se sa čitavim ansamblom poklonio beogradskoj publici uz gromki aplauz. Iako ima 95

Magazin

03.06.2019 u 17:02

Lampa mašinske ere

Lampa – model broj 114 iz 1939. godine, delo je američkog industrijskog dizajnera Voltera Dorvina Tiga. Lampa ko lampa, reći će danas mnogi mladi dizajneri, ali samo oni koji nisu dovoljno proučili vreme modernizacije dizajna u doba industrijalizacije i mašinske ere. Danas, kada je sve po principu „od danas do sutra”, teško je zamisliti da neko iz prve pogodi iz kog je vremena, na primer, jedna obična stona lampa. Mnogo je predmeta iz prošlog veka, čiji će oblik ostati zapamćen zauvek, zbog svoje jedinstvenosti. Ova lampa ima sve atribute dobrog dizajna: lepa je (na svoj način), funkcionalna – jer dobro osvetljava radnu površinu na stolu, kvalitetno je izrađena kako po izboru materijala tako i po konstrukciji, pristupačne je cene, stabilnost na stolu joj je besprekorna i – moderno

Magazin

27.05.2019 u 14:19

Muško-ženska stolica

Kada su 1963. godine engleske novine „Dejli njuz” raspisale neobičan konkurs za dizajn stolice namenjene muškarcu i namenjene ženi − „The He Chair” i „The She Chair”, Grete Jalk uzela je učešća i dobila prvu nagradu. Ona je na izazov odgovorila na sledeći način: jednu istu stolicu od presovanog i modeliranog špera, duplirala je i jednu obeležila sa „The He Chair”, a drugu sa „The She Chair”. Tako je iznela svoj stav o (ne)razlici stolica kada su u pitanju polne razlike. Dok su se drugi dizajneri koji su učestvovali na ovom međunarodnom konkursu trudili da odgonetnu šta je to bitno što bi moglo da razlikuje način sedenja žene od sedenja muškarca, ona je na svoj način odgovorila da razlike nema, bar kada je o polu reč. Drugo je pitanje kako sedi osoba za radnim, a kako za

Magazin

20.05.2019 u 14:14

Luster kao arhitektura

Jedna ista misaona nit prati stvaralaštvo arhitekte Zahe Hadid, a to je pokret u kontinuitetu bez početka, sredine i kraja. Bilo da se radi o građevini ili lusteru, koncept je isti − iluzija pokreta u prostoru bez slobodnog pada uprkos zakonima zemljine teže. Tako kod ove kreatorke prostora i predmeta, bezbedno „lebde” fluidne građevine najrazličitijih namena, veličina i oblika, sigurno lelujaju viseći lusteri, prkoseći zakonitostima statičkih proračuna. Kovitlac u glavi, na zemlji, u vazduhu. Luster „Vortex” dizajnerke Zahe Hadid izrađen je od poliestera ojačanog staklenim vlaknima sa unutrašnjim providnim difuzerom od akrilika i svetlosnim telima. Nove mogućnosti koje pruža nova tehnologija u sadejstvu sa kompjuterskim programima za trodimenzionalno projektovanje, praktično

Magazin

12.05.2019 u 19:23

„Umetnička” stolica

Jedna veoma čudna stolica iz 1986. godine našla se u knjizi „1000 stolica 20. veka”. Da li pripada modernizmu, funkcionalizmu, postmodernizmu ili nečem četvrtom? Autor joj je dao ime „Umetnička stolica”, iako uopšte ne liči na skulpturu. Naprotiv. Donji deo joj je u vidu male komode. Ima tri fioke, od kojih se dve otvaraju kao svake druge fioke, dok je treća, gornja, bez ručke za otvaranje ali sa poklopcem koji se podiže, a kada je spušten, služi za sedenje. Dve donje fioke mogu se izbaciti, pa tako kostur stolice postaje više stolica nego komoda. Znači, kako vam drago. Što se naslona za leđa tiče, on je u vidu drvene rešetke na koju se možete nasloniti − a i ne morate, jer i ova rešetka naslon, može a i ne mora da bude ukomponovana u „ansambl”. Bez nje stolica postaje taburet. Najzad, tu

Magazin

05.05.2019 u 19:38

Moj pokretni Mondrijan

Da li bi ste ovaj luster iz 1950. godine platili 1.000 funti? (Čak i kada biste ih imali). Verovatno da ne, ako ste obični korisnik upotrebnih stvari za kuću. Ali, ako ste ljubitelj umetnosti i dizajna, onda ko zna? Jer ova obična stvar ima prebogatu teoretsko-asocijativnu umetničku priču. U njoj su se na jednom mestu našli velikani istorije umetnosti 20. veka: Holanđanin Pit Mondrijan (1872–1944), Amerikanac Aleksander Kalder (1898–1976) i Francuz Marsel Dišan (1887–1968). Marsel Dišan je autor poznatog koncepta „ready made” u umetnosti, po kome i najobičniji predmet svakodnevne upotrebe može postati umetničko delo ako se izvuče iz konteksta. Tako utilitarno postaje estetsko na samo sebi svojstven način. U ovom slučaju, obična kuhinjska činija postaje deo viseće rasvete u

Magazin

30.04.2019 u 10:38

Tepisi kao umetničke slike

Luksuzni tepisi iz tridesetih godina 20. veka koje su britanski proizvođači radili po projektu dizajnerke Merion Dorn ostali su simbol ženske prefinjenosti u pripremi tada sveprisutne geometrije u projektovanju i dizajnu. Umetnica koja je ponela laskavi naziv „arhitekta podova”, čitave dve decenije bila je ekskluzivni projektant tepiha za najelitnije objekte toga vremena i proizvođače kao što su „Vilton rojal”, u deceniji pre rata, i Edvard Filds, posle rata, za koje je uradila više od sto modela. U Britaniji je knjigom „Arhitekta podova” (autorka Kristine Bojdel) obeležena 110. godina od rođenja Merion Dorn. Bojdelova analizira veliki uspeh dizajnerke koja je, pored svog izuzetnog talenta, imala i dinamičan karakter, smisao za humor, inteligenciju i bila izuzetno društvena. Pisac

Beograd

24.04.2019 u 21:53

Dizajn kože – moda i kreativnost

Učenici Tehničke škole za dizajn kože sa svojim profesorima i direktorom Svetislavom Kovačevićem priredili su u Sportskom centru „Šumice” svečani program na kome su predstavili istorijat ove obrazovne ustanove, koju su 1879. godine u Brankovoj ulici izgradile obrazovane žene srpske prestonice, okupljene u Beogradskom ženskom društvu. Bila je to prva takva škola u Kneževini Srbiji, a zanimljiv podatak je da je osnovana iste godine kada i prva zanatska ženska škola u Parizu. Velike pokroviteljke bile su Natalija Obrenović i Marija Karađorđević. Publika je imala priliku da vidi i đačku modnu reviju i izložbu radova sa dizajnerskim temama. Svoja dela predstavili su i osnovci koji su se odazvali na konkurs „Naj kreacija” koju Tehnička škola za dizajn pokreće osmi put. Budući

Prethodna Sledeća

Početna / Tagovi

08.06.2026 u 22:56

Nebenzja: Pismo Zelenskog je nespretna provokacija

08.06.2026 u 22:50

Kremlj: Preduzimamo sve mere da osiguramo bezbednost Rusije

08.06.2026 u 22:46

Raguš: Sve više pričamo o uslovljavanjima integracija, za Srbiju postoje posebni uslovi

08.06.2026 u 22:33

Italijansko Tužilaštvo istražuje izraelskog ministra Ben-Gvira

08.06.2026 u 22:30

Zaharova: Rusija podržava direktne pregovore između Palestinaca i Izraelaca

08.06.2026 u 22:26

Ozbiljan signal za uzbunu: sve britanske podmornice van stroja