Поред костима, први пут сам код вас креирао сцену

Сплет традиције и модерног, уз храброст и машту, красе дела Рената Балестре, једног oд најуспешнијих италијанских модних дизајнера. У то се и ми можемо уверити ових дана у Народном позоришту у Београду гледајући његова костимографска и сценографска решења у балету „Лабудово језеро” П. И. Чајковског која обилују свим дугиним бојама. Велики успех је овај чувени Италијан постигао креирајући костиме пре 21 годину за Росинијеву оперу „Пепељуга” у нашем престоничком националном театру. Од тада је Балестра често долазио у Београд, приказивао ревије високе моде или учествовао у добротворним акцијама, рецимо за набавку новог Стенвеј клавира у Коларчевој задужбини. После премијере „Лабудовог језера” 2. јуна се са читавим ансамблом поклонио београдској публици уз громки аплауз.

Иако има 95 година и даље је млад јер је отворен за нове подухвате и путовања током којих упознаје друге културе и учи од њих. Као рођени Тршћанин упијао је утицаје Беча и Рима. Потиче из породице архитеката и инжењера и у том правцу је започео студије, али су пријатељи његове радове из света моде послали кришом на конкурс у Милано и тако му одредили судбину. Бавио се у младости сликарством и свирао клавир, па отуда његова љубав према класичној музици и опери. Ренато Балестра у свету високе моде има посебно место, одевао је краљице, принцезе, прве даме, славне глумице, радио костиме за оперске представе и филм. Пронашли смо га у Риму и контактирали телефоном, а у интервјуу за „Политику” открио нам је да је, упркос богатој каријери, радећи овог пута у Београду доживео велики професионални искорак.

– Ангажман на припремама балета „Лабудово језеро” у Народном позоришту био је за мене изазов јер сам први пут осим костима дизајнирао и сценографију! Ваш театар је то желео, тражили су да иза свега стоји мој потпис и ја сам се бацио у ту авантуру која је била врло лепа. Морам да кажем да ваше национално позориште има кројачницу и особље које је веома, веома добро. Одушевило ме је то што су за кратко време успели врло тачно да интерпретирају моје цртеже. И опера „Пепељуга” је доживела успех код вас захваљујући симпатичној сарадњи. Надајмо се да ће се то поновити. Ваш град за мене представља неку врсту повратка кући јер иако моја мајка није била из Београда, била је из овог региона, тачније из Далмације, одрастао сам слушајући у дому српско-хрватски. Сада га стварно више не знам, добро, знам да кажем лаку ноћ, добро јутро, неколико речи, али сам ипак одрастао са звуком тог језика који је она говорила са рођацима. Затим, то је и ствар избора јер ми Београд одговара. Овде сам наишао на такву симпатију и љубазност као одговор на моју наклоност коју осећам према вашој престоници. Сваки пут када се вратим чини ми се као да се враћам кући.

Иако сте дуго у свету високе моде, како успевате да не изгубите свест о томе како други људи живе?

Апсолутно настојим да имам ту свест. У предности сам јер путујући по многим земљама видим разлике које могу постојати од једне до друге средине. Посебно ме интересују начини живљења људи на тим просторима, њихове филозофије, на пример увек кажем да смо ми западњаци јаки као моћни храстови, али једна олуја, удар грома буду довољни да нас сруше. Источњаци су као трска коју олуја савије, али се опет исправе када се ова заврши. Много ми се допада и много ме обогаћује посматрање њиховог начина живота, филозофије, религије итд. То ми је омогућила мода, јер управо сам са њом имао могућност да много путујем и упознајем свет.

Које место данас, по вашем мишљењу, припада високој моди и где црпите инспирацију да је стварате?

Мода је историјски одраз периода у којем живимо, она одражава наш тренутак. Оно што је за нас данас одело, за древне Римљане је некад била тога која је у тој епохи представљала њихов начин живота и одевања. Због тога ће начин на који ми данас живимо и на који се одевамо кроз 50 до 100 година представљати наше доба. Мода је врло посебан показатељ. У овом тренутку, посебно у високој моди, која је за мене драгуљ због префињеног начина на који се носи, нема проблема ни када је реч о изради, ни када је реч о трошковима. Она је као дијамант који продају чувени драгуљари у односу на бижутерију која је доступна свуда.

Какво је ваше мишљење о одевању обичног човека и да ли је мода поље слободе да изразимо своју личност или је начин да се прикажемо у бољем светлу?

Извесно је да се човек одева у складу са временом у којем живи, али он одећом показује и своју личност. Веома је важно одевати се према томе какви смо и извесно је да начин одевања одражава и нашу жељу да будемо лепши, интересантнији, спајајући два аспекта – служи да нас покрије, али и да изрази нашу личност, као и нашу сујету у смислу да нас приказује на најбољи начин.

Да ли постоји нека област у којој нисте стигли да се опробате, шта сматрате својим великим успехом?

Нисам се опробао у многим стварима. На пример, нисам се попео на Еверест. Што се осталог тиче, све што сам мање или више желео урадио сам... Поново сам се приближио музици о којој сам сањао јер сам желео да будем пијаниста. Рад на дизајну за оперу је реинтерпретирање моде. Радио сам на телевизији, био сам помало и глумац. Радио сам многе ствари. Да, увек има нових области којима се можете бавити... свакако увек на уметничком пољу јер у њему покушавам да изразим сопствени начин мишљења и осећања.