Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.07	117.77	117.42
102.4	103.01	102.7
125.88	126.64	126.26

Србија

29.03.2017 у 11:01

Поломио десет садница дрвета у пешачкој зони у Иригу

Оперативним радом припадника полиције у Иригу расветљено је кривично дело уништење и оштећење туђе ствари извршено пре два дана, у пешачкој зони у Иригу, улица Рибарски трг, саопштено је из МУП-а Србије. Полиција је пронашла 29-годишњака за којег се сумња да је у току ноћи, поломио 10 садница дрвета, након чега се удаљио у непознатом правцу, наводи се у саопштењу. Укупна материјална штета поломљеног дрвећа, просечне висине око пет метара и старости око 14 година се процењује на око 200.000 динара. Против осумњиченог је поднета кривична пријава, надлежном тужилаштву.

Београд

06.03.2017 у 16:00

Калемегдан – нови дом за 26 садница

„Нови дом” на простору Малог Калемегдана и Горњег града у парку Калемегдан добило је 26 стабала (13 младица јавора, 15 пауловније и 8 стабала црвеног храста). У току ове недеље биће засађено још 50 нових стабала и то 10 младица дивљег кестена, пет копривића, 15 младица врсте ликвидамбар, пет стабала Лалиног дрвета и 15 стабала липа. Градско поље и брег за размишљање Београд је све до седамдесетих година 19. века био јасно подељен на варош опасану шанцем и на „град” – тврђаву. Оголели простор у ширини од 300 до 500 метара који је одвајао варош од тврђаве Турци су звали Кале-мегдан, градско поље и користили су га као вежбалиште. После њиховог одласка, под руководством команданта тврђаве Драгутина Жабарца почели су радови на озелењавању овог простора и то углавном

Србија

18.12.2016 у 19:05

Храст се враћа у Банат

Зрењанин – Нова сезона пошумљавања у ЈП „Војводинашуме” почела је прошлог месеца и траје све до почетка вегетације на пролеће. За северни део Србије реч је о веома значајном послу, јер је по пошумљености подручје АПВ при самом дну европске лествице. Још теже стање је у Банату, где његов средњи и северни део личе на степу и има најмање шуме на овом делу планете. – Чињеница да кубуримо са шумом дуго није продрла у нашу свест. Стање се деценијама погоршавало, али се данас осетно поправља – каже директор Шумског газдинства „Банат” Слађан Суручић, дипломирани шумарски инжењер. Према његовим речима, 2005. године је почело планско пошумљавање. Кроз ову акцију, до данас, у Банату је шумом засађено 982 хектара, просечно по 92 хектара годишње. Тамо где су голети биле најизраженије највише се

Београд

03.10.2016 у 18:51

Заједнички уредили оазу у Блоку 37

Новобеоградски Блок 37 од данас је богатији за шест нових стабала бреста и граба, које су заједнички засадили ученици ОШ „Ђуро Стругар”, малишани из вртића „Ластавица” и радиници „Зеленила Београд”. Дрвеће је засађено у оквиру еколошко-едукативне акције „Зелени дан”, поводом Светског дана станишта, којој су се придружили родитељи основаца, учитељи, наставници, васпитачи, али и становници Блока 37.

Живот и стил

13.09.2016 у 18:36

Сребрне медаље за српске шумске секаче на светском првенству у Пољској

На 32. Светском првенству шумских радника – секача, у пољском граду Висли, јуниорски репрезентативац Србије Марко Нешковић и репрезентација Србије у сениорској конкуренцији освојили су сребрне медаље, саопштило је ЈП „Србијашуме”. Нешковић, који је запослен у ЈП „Србијашуме”, у Шумском газдинству „Голија” Ивањица, освојио је сребрену медаљу у дисциплини „Кресање грана”, а репрезентација Србије у дисциплини „Relay race”. Светско првенство је одржано од 9. до 11. септембру у Пољској у граду Висли. Репрезентација Швајцарске је одбранила титулу светског првака коју је освојила на претходном првенству.

Наука

22.08.2016 у 17:07

Најстарији Европљанин има више од 1.075 година

Зове се Адонис, име је добио по старогрчком богу којем ни Афродита није могла да одоли. Има више од 1.075 година и расте на северу Грчке. У дугачком животу овог босанског бора дешавали су се ратови, природне катастрофе, успони и падови владара, настанак и нестанак држава. Све је то преживео да би га научници данас прогласили за најстарије живо дрво у Европи. Стручњаци из три академске установе из Шведске, Немачке и Сједињених Америчких Држава заправо нису ни трагали за најстаријим дрветом, већ су одређивање старости дрвећа користили да би пратили континуитет климатских и других промена у животној средини. У процесу утврђивања старости, који не оштећује биљку, они су проценили да је ово дрво старо више од хиљаду година. Колико тачно, нису могли да утврде због несавршености

Београд

27.07.2016 у 15:44

Нега и љубав за кућног љубимца бонсаи

Малено дрво са великом крошњом одувек привлачи пажњу људи. Готово да нема особе коју не одушеви поглед на бонсаи, минијатурну и декоративну биљку која расте као патуљасто дрво. Сви који мисле да је бонсаи украсно дрвце у плиткој посуди које се тако купи у цвећари и остави да стоји на столу као декорација – греше. Од сваке врсте дрвета може да се направи бонсаи. Посебном техником дрво се обликује и гаји да би изгледало као из природе и да буде мањег раста. Висина дрвета износи од 15 центиметара до метар и 40 центиметара. Патуљасто дрвеће из Кине Lorem Ipsum је једноставно модел текста који се користи у штампарској и словослагачкој индустрији. Lorem ipsum је био стандард за модел текста још од 1500. године, када је непознати штампар узео Брига о њему слична је оној о

Магазин

25.05.2016 у 12:01

Научници тврде да и дрвеће спава

Идеја да храст или смрека ноћу „спавају” делује чудно, али научници су први пут успели да сниме физичке промене на дрвећу које, на неки начин, одговарају процесу спавања код људи и животиња. Како је објављено на сајту Техничког универзитета у Бечу, аустријски, фински и мађарски научници, користећи ласерске скенере, анализирали су промене у положају грана и лишћа две брезе, у Аустрији и Финској. „Наши резултати показали су да се дрво спусти током ноћи, што се може видети у промени положаја грана и лишћа”, рекао је Еу Путонен, са финског Института за геопросторна истраживања, пренео је Танјуг. Он је додао да промене нису превелике, свега десет центиметара за дрво високо око пет метара, али да су систематичне и инструменти могу да их забележе. За мерење ласерима научници су се

Београд

25.02.2016 у 22:11

Јавор и храст на платоу код „Црвеног петла”

Нове саднице црвенолисног јавора и декоративног храста красе две новоограђене зелене површине на углу Грачаничке и Улице цара Лазара, односно плато код „Црвеног петла”. Њих су заједнички посадили ученици Математичке гимназије, освајачи златне медаље на Другом међурегионалном хемијском турниру у Москви и градоначелник Синиша Мали. Ученици су, на овај начин, како је истакао Мали, симболично уградили своју младост у нешто ново и лепше у Београду. – Прошле године смо почели претварање ужег центра града у пешачку зону. Када је лане обновљена у Улици Вука Караџића први пут је засађено 14 стабала. И на платоу код „Црвеног петла”, када све буде завршено, биће 21 садница више него пре. Ове саднице су симбол младости и новог, лепшег Београда, а млади су наше највеће богатство због

Друштво

05.03.2011 у 22:00

Пећки шам-дуд – здрава старина

У њега су ударале муње, шибале су га олује, крај њега су вековима пролазиле војске, а он и даље расте и рађа. Реч је o шам-дуду којег је, према предању, пре седамсто година, испред Пећке патријаршије посадио српски архиепископ Сава Други по повратку из Јерусалима, пошто је прошао кроз територију данашње Сирије. Пре три месеца урађен је пројекат Завода за заштиту природе Србије о санацији овог...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: дрвеће