Таг: физика

Нове олимпијске медаље стигле су у Србију: једна сребрна и четири бронзане. Освојили су их наши средњошколци на међународном такмичењу из физике у Естонији, сребрну Милан Крстајић, ђак трећег разреда Математичке гимназије, а бронзане, његови школски другови Тамара Шумарац и Илија Бурић, затим Милан Корњача из гимназије из Сремске Митровице и Јован Блануша из новосадске гимназије „Јован...

Справица која се истовремено налази у два различита стања, највећи је научни продор у 2010. години према процени угледног часописа „Сајенс”. Зашто? Зато што се то, као што знате, опире темељном закону класичне физике. Ништа (ама баш ништа) не може одједном да буде на два одвојена места. У чему је, дакле, зачкољица? Одгонетка се крије у квантном свету, људском оку недоступном, осим кроз...

Куд год да кренете, наићи ћете на Алберта Ајнштајна! Као да вас чека иза сваког ћошка, само што га не видите. А објашњење за то крије се – ни мање, ни више – у тајанственим наборима простор-времена. Како? И најтачнији часовници на свету показали су да је време, свакако, релативно. „Растезање времена” (дилатација), плод релативности, испољава се свакодневно. Према учењу Алберта Ајнштајна, на...

Руски физичари су, најзад, попунили још једно, претпоследње место у Мендељејевљевој таблици хемијских елемената. Осам година после вештачког стварања, за сада најтежег и последњег (118), појавио се нешто лакши претходник са атомским бројем 117 (толико има протона и исто толико електрона у језгру). Ни један, ни други не постоје више у природи. Како су то постигли? Месецима су бесомучно гађали...

Нема тог тањира, ни кашике којом би ико, чак и да се на такав сулуди корак одважи, посркао запањујуће врелу супицу! Ни у најсмелијим маштаријама не би пожелео да је куша, чак и када би могао да је опази или јој се на пристојну раздаљину приближи. Колика јој је, дакле, температура? Ни мање, ни више: четири хиљаде милијарди (четири трилиона) Целзијусових степени! Најврелију мрвицу материје,...

Знате ли колико је тачно сати? Иако би вас једни погледали љубопитљиво, други зачуђено, трећи уз смешак одмахнули главом... и тако у недоглед, питање није ни безазлено, ни бесмислено. Први утисак увелико вара, као и наши часовници. Вековима се и сајџије и учењаци утркују да измере најсићушније делиће времена. Назире ли се томе крај? У Националном институту за стандарде и технологију САД...

Чули сте већ за злослутно предсказање да ће Земља засвагда нестати, и то заслугом научника из највеће „крцкалице честица” (велики хадронски сударач или LHC) на свету надомак Женеве! Да ли је то, заиста, изводљиво? У страховитим сударима атомских делића (субатомске честице), убрзаних малтене до брзине светлости, могуће је – што теоријски није искључено – да изненада...

Да је којим случајем жив, Прометеј би се данас, свакако, дрзнуо да научницима украде пламен фузије. (Надајмо се да га за то не би сурово казнили као старогрчки врховни бог Зевс). Потрага за вечном енергијом натерала је најблиставије учене умове да покушају да на Земљи упале Сунце. Најверније ће га дочарати, како се претпоставља, у највећем фузионом постројењу до сада (Интернационални...