Таг: бајић радош

У једној познатој београдској улици две екипе које копају по кантама прошле недеље су се жестоко сукобиле. Наводно, једна је ушла другој у давно подељену интересну зону. Није могуће да свако копа по смећу где му се ћефне. Ред мора и ту да се зна. Чак и они који преживљавају преврћући бачено ђубре имају своју хијерархију утицаја, распоред и поделу територија. Тог дана, у поменутој улици однекуд...

Бели снег, бели хлеб и бели шећер. У оскудности и скромности мог детињства, у сећању на Божић којем сам се највише радовао – памтим та три белила. Још чујем шкрипу снега испод опанака који попут кристалног царства прекрије сокаке и путељке мог родног села, авлије, стогове сена, кровове на којима се пуше димњаци, обронке Гледићких планина и бескрај моравске долине. На коју пуца видик са комке...

У првој недељи децембра у Народној библиотеци Србије вођена је расправа о нацрту Закона о култури, у Привредној комори Србије конституисана је Групација за кинематографију, а Филмски центар Србије расписао је конкурс за финансирање играног филма са темом из Првог светског рата. Мојих четрдесет година у кинематографији обавезују ме да кажем коју реч о овој богатој недељи за српску филмску...

...У стручном и образовном смислу држава је одласком младих у последњих 20 година изгубила око 12 милијарди долара... („Политика”, фебруар 2014) Док у јутарњем кондензу прохладне јесени гледа млазни траг авиона на прозрачном небу изнад Срема, Миљану С. се суше уста, а дах му остаје у грлу. „Боље да их желимо – него да их жалимо”, проговара тихо док стиска палцем и...

Београд је прославио дан свог ослобођења мултимедијалним хепенингом под насловом „Прича о чвргама и небу”, у ауторској фасцинацији мојих колега Бјелогрлића, Кецмановића и другова, спектаклом на којем нису виђени председник Николић и премијер Вучић. Премијер је у изасланство послао целу владу, која срећом није киснула као на војној паради, а председник само госпођу Јасмину Митровић Марић....

Од прекомерне влаге и спорадичне сунчеве врелине лишће опада као да смо у касној јесени. А тек је септембар. Чини се да више ништа није као што је некад било. Нисмо путовали нигде. Бројимо последње дане септембра у нади да ћемо макар на неколико дана успети да побегнемо код далеких рођака на село. Ако смо ове године скрпили неку пару и послали децу до Петровца на Мору, или до Солуна то можемо...

Латинским изразом „panem et circenses” или дословно „хлеба и циркуса”, то јест игара, назива се метода којом власт смишљено обезбеђује подршку народних маса тако што задовољава њихове тривијалне потребе, науштрб дугорочних интереса и свести о стварном стању у држави. Ако пресликамо лукавост старих Латина на данашњу ситуацију у српском друштву – до каквог закључка можемо доћи? Има ли сличности...

Нека не замери господин Мирослав Лазански што му се мешам у посао. Ипак, не мислим да сам на туђој трешњи ако се – као сваки просечaн Србин (који се у све разуме) – после 100 година од почетка Великог рата здраворазумски запитам: куда то иде Србија? шта ће у времену које долази остати од српског националног питања? колико је оно после сто година од Сарајевског атентата решено? која је граница...

У пролеће далеке 1979, у првом играном филму Здравка Шотре „Освајање слободе”, насталом према сценарију великог српског сценаристе Гордана Михића – заједно са Ратком Поличем, Ивом Грегуревићем, ранопочившом Горданом Косановић, Данилом Лазовићем и другим колегама – неких десетак дана снимао сам филмске секвенце на Црном врху поред Бора.О сечи шуме на радној акцији 1946. године, када је по налогу...

Ако је судити по наслову најгледаније српске серије чији сам аутор – може се рећи да волим српске пословице. Читаоци ће знати на коју пословицу мислим. Када прозван у тексту под насловом „Навалентни Радош Бајић“ који је уз наднаслов  „полемике” објављен на страницама „Политике” у уторак 27. маја – напросто морам да одговорим, пада ми на памет једна друга српска народна пословица коју је такође...