Понедељак, 22.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: политика-новине

Друштво

06.04.2016 у 09:15

Подметање Наташе Кандић

Уредништво „Политике” веома је непријатно изненађено неаргументованим нападом Наташе Кандић на наш лист у прексиноћњем интервјуу са председником Владе Србије, емитованом на ТВ Б92. Оснивачица Фонда за хуманитарно право питала се да ли „једне дневне новине на насловној страни смеју да напишу да српска страна није остала дужна, већ је организовала повике у Сребреници да ће поново клати”. „Била сам шокирана, премијер је то поменуо, оградио се, како се Шешељева пресуда прославила у Сребреници, када су аутомобилима прослављали победу и викали – ’Поново ћемо клати’. Реакција премијера била веома добра управо у контексту помирења. Сасвим је непримерено оно што је „Политика“ објавила.” Госпођа Кандић је, по свом старом обичају, крајње тенденциозно извукла реченицу из контекста и схвата је

Ризница

05.04.2016 у 13:57

Бајрон у Синтри

Идући за Синтру Бајрон се поречкао са друштвом. Нису могли да се сложе којим путем треба да се врате. Њега је нарочито љутило што у оваквим случајевима види увек, по очима своје послуге, да она не одобрава њему него његовом противнику. Чим су прошли капију парка, он је пустио друштво. Била је недеља. Чула се свирка однекуд. Да би издувао срџбу, претрчавао је басамаке одмахујући оном краћом, ромом ногом и заборављајући да изгледа смешан кад трчи. Пред њим су се отварале све нове терасе, све нови путеви и све шири видик: дванаест миља зелене равнице уоквирене појасом мора и бескрајем неба. Није осећао напор. Чинило му се не да се пење него да расте. Нигде жива створа. Ни птице није било. Мислио је: најпосле, ево једна земља у којој је самоћа весела! Хитајући тим стазама урезаним у

Ризница

05.04.2016 у 13:54

Трагична кафана

Ова је грозна кафана голема као судбина. У њој су тужбе узалудне, из ње се не бежи. У кафани се сања о путовањима, али се лежи с изразом тупим и очима измученим кокаина. Одрвењују удови, а тело се мало пере. Ово рубље на душама врло се ретко мења. Кафана, ждрело сиве и глибаве улице: големи војници и неуредни морнари, разговори Кронштата, Тулона, Кила и Поле. Кокоте принцесе и сањари апаши чиста срца. Да ли пред вратима вребају рације недостатне, је ли у ноћи разапет кордон безбедности? У таквим кафанама се живи, чак и спава. Све је пуно дима и испаравања дахова, с ногу се пуши влага... Тако се изврћем за столом од речи што су измакле непотребне да се кажу, од дела уморних што не служе сврси. Глава чека покајање на

Ризница

05.04.2016 у 13:49

Сусрет са земљаком

Утегнут у потијесан шињел, лица дјечачки једра и црвена, и блага, понешто сјетна погледа човјека добричине, стрпљиво корача жандарм Илија Рашета тамо-овамо једном живом београдском улицом. Читаво по подне росила је ситна и невидљива киша прољетна и са још неразвијених мрких пупова младих кестенова на увици тротоара откинула би се покаткад крупна свијетла кап и то би Илију, ни сам није знао зашто, потсећало на његов крај, његове козе и оријетке кржљаве личке шикаре орошене топлом прољетном кишом. Тренутно би га, попут свијетла угодна вала, прелила далека успомена, али би се опет брзо тргнуо (треба пажљиво пазити на ред, а не около блејати и спавати!) и настојао да лицу даде службен и строг израз што му никако није полазило како треба за руком и он се чудом чудио и дивио како то онај његов

Друштво

05.04.2016 у 10:26

Сезона жалби на „Политику“

Иако основан да би решио жалбе грађана, Савет за штампу се претвара у простор где једна професионална фракција води борбу против мишљења и коментара који јој се не допадају. Новинари туже друге новинаре због разлика у ставовима. Пример овог тренда су жалбе на „Политику“ попут оних које је Славиша Лекић поднео на текстове аутора Бојана Билбије и Мухарема Баздуља. Некадашњи уредник магазина „Статус” у жалби на Билбијин текст је написао : – У тексту „Портрет без рама: Мицин таја”, писаном у маниру најгорег таблоида, аутор Бојан Билбија је између осталог констатовао: „Лекић тврди да већ скоро две деценије има 37 година, јер је време за њега стало 1996, кад је био муж познате новинарке и касније уреднице РТС-а Бојане Лекић.” Како никад и нигде нисам изрекао будалаштину да већ скоро две

Друштво

01.04.2016 у 22:00

Коментари су слободни, ако се тако договоримо

Кога је више прославио брачна веза, Славишу или Бојану Лекић? Да ли је Филип Давид требало да се појави са, капом приликом доделе књижевних награда у Народној библиотеци? Зашто крађа новинарских података није плагирање? Ово су само нека од питања која највише узбуђују чланове Комисије за жалбе Савета за штампу на последњој седници у Новом Саду, на којој је ово саморегулаторно тело разматрало кршење новинарског кодекса у 10 текстова објављених у штампи и на интернету. Двоструки аршини, недостатак јасних критеријума и позивање на новинарски кодекс само у изузетним ситуацијама, обележили су и овај скуп „чувара новинарског кодекса“. Иако је Комисија одлучивала о могућим прекршајима кодекса у три коментара, само је новинарка Времена, сарадница „Цензоловке” и функционерка НУНС-а

Култура

30.03.2016 у 18:41

„Политици” повеља Матице српске за неговање језичке културе

Нови Сад – Слависти и професору др Богдану Терзићу постхумно је додељена Повеља Матице српске за неговање српске језичке културе за 2015. годину. Награђени су и наш лист за истрајно неговање језичке културе, као и акција „Негујмо српски језик” коју су заједно покренули београдски секретаријат за културу, Филолошки факултет и градска библиотека, саопштио је жири Матице српске. Председник Матице и члан жирија проф. др Драган Станић рекао је да је професор Богдан Терзић један од најзаслужнијих људи који је учествовао у изради разних поучника који су утицали на то да се свест о језику негује, између осталог и у медијима. „Са Егоном Фекетеом и Драгом Ћупићем он је аутор трију таквих књига ’Слово о језику’, а трећа се назива ’Српски језички саветник’. Годинама је професор

Ризница

27.03.2016 у 15:43

Жомбољ на точковима

I Ових дана је потписана конвенција са Румунијом, по којој варошица Жомбољ и још нека села у северном Банату, прелазе у Румунију, у замену за нека места насељена нашим живљем. Ствар по себи изгледа и разумљива и повољна за нас. О Жомбољу се у држави мало зна а и то мало није нарочито згодно да пробуди жалост за тим местом особито кад место њега добијамо, како је јављено осам хиљада Србаља, намучених и изгубљених у туђини. Ствари, међутим, из близа, често су сасвим друге, него што их званични извештаји представљају и зато је „Политика” изашла на лице места. Путовати по Банату, било је некад јако обична и досадна ствар, али се то изменило. То је постао крај чудних и огромних политичких каламбура, социјалних комедија и људске беде. Ту су огромна имања, читаве области,

Ризница

27.03.2016 у 15:33

Христ на предграђу

Христе, велики мој друже, сиђи у овај дан на прљаво предграђе; Ту, где су у место завесе, окна од леда, У фабрике распеваних димњака под облацима сивим; Ту где уместо градског стражара шета понижење и беда Чекају те хиљаде гладних руку деце, уплаканих жена И људи немих у своме неизмерном болу. О, ти, што си бос лутао Витлајемом и крвавио ноге о јерусалимске плоче Био пљуван, ухођен и никад почашћен са богаташке трпезе, Брате у плачу, пријатељу у великој тузи милиона; Ти који си заволео Магдалену као и распеване брезе Појми овај тежак бол несрећног Скарона: Дођи и спаси нас беде! Светом данас отмица и небратство влада, Твоје распеће само богати могу да купе; Народ моје врсте који љуби и кад страда Чека те громом из

Ризница

27.03.2016 у 15:24

Свети Стефан, зачарани град

Свети Стефан, јуна Свети Стефан је изненадно оживела Гримова бајка. То је град који је, под проклетством неке зле виле, пао у догогодишњи зачарани сан. Колико ће тај сан да траје? Сто година, као у бајци? Или више? Ко би знао! Као у бајци, то је град који је опустео. По старим платнима његове тврђаве, око којих непрестано и без одмора шумори море, порасло је зелено приморско џбуње. Висока трава пробила је плочник некадашњих тесних уличица и пролаза и ижђикала по праговима напуштених кућа. Велики број домова нема више ни крова ни прозора. И празни њихови прозорски отвори гледају тешким и очајним погледима као ослепеле очи. У унутрашњост ових опустелих људских станишта, по поду између голих камених зидова, где су некада биле собе, где се волело, певало, плакало, где се деца играла,

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

22.06.2026 у 07:48

Додик: БиХ не може да функционише, кантони морају да се поделе

22.06.2026 у 07:44

Нимајер: Запад према Русији понавља логику Трећег рајха

22.06.2026 у 07:40

Три особе погинуле, пет повређено у пуцњави у школи на Филипинима

22.06.2026 у 07:31

Врућина може да умањи дејство лекова: стручњак упозорава на правилно чување

22.06.2026 у 07:24

Реми Уругваја и Зеленортских Острва на Светском првенству

22.06.2026 у 07:18

Велики пожари у Јакутији захватили 1200 хектара шуме