Utorak, 23.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.04	117.75	117.39
	102.16	102.77	102.47
	126.3	127.06	126.68

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: politika-novine

Društvo

06.04.2016 u 09:15

Podmetanje Nataše Kandić

Uredništvo „Politike” veoma je neprijatno iznenađeno neargumentovanim napadom Nataše Kandić na naš list u preksinoćnjem intervjuu sa predsednikom Vlade Srbije, emitovanom na TV B92. Osnivačica Fonda za humanitarno pravo pitala se da li „jedne dnevne novine na naslovnoj strani smeju da napišu da srpska strana nije ostala dužna, već je organizovala povike u Srebrenici da će ponovo klati”. „Bila sam šokirana, premijer je to pomenuo, ogradio se, kako se Šešeljeva presuda proslavila u Srebrenici, kada su automobilima proslavljali pobedu i vikali – ’Ponovo ćemo klati’. Reakcija premijera bila veoma dobra upravo u kontekstu pomirenja. Sasvim je neprimereno ono što je „Politika“ objavila.” Gospođa Kandić je, po svom starom običaju, krajnje tendenciozno izvukla rečenicu iz konteksta i shvata je

Riznica

05.04.2016 u 13:57

Bajron u Sintri

Idući za Sintru Bajron se porečkao sa društvom. Nisu mogli da se slože kojim putem treba da se vrate. Njega je naročito ljutilo što u ovakvim slučajevima vidi uvek, po očima svoje posluge, da ona ne odobrava njemu nego njegovom protivniku. Čim su prošli kapiju parka, on je pustio društvo. Bila je nedelja. Čula se svirka odnekud. Da bi izduvao srdžbu, pretrčavao je basamake odmahujući onom kraćom, romom nogom i zaboravljajući da izgleda smešan kad trči. Pred njim su se otvarale sve nove terase, sve novi putevi i sve širi vidik: dvanaest milja zelene ravnice uokvirene pojasom mora i beskrajem neba. Nije osećao napor. Činilo mu se ne da se penje nego da raste. Nigde živa stvora. Ni ptice nije bilo. Mislio je: najposle, evo jedna zemlja u kojoj je samoća vesela! Hitajući tim stazama

Riznica

05.04.2016 u 13:54

Tragična kafana

Ova je grozna kafana golema kao sudbina. U njoj su tužbe uzaludne, iz nje se ne beži. U kafani se sanja o putovanjima, ali se leži s izrazom tupim i očima izmučenim kokaina. Odrvenjuju udovi, a telo se malo pere. Ovo rublje na dušama vrlo se retko menja. Kafana, ždrelo sive i glibave ulice: golemi vojnici i neuredni mornari, razgovori Kronštata, Tulona, Kila i Pole. Kokote princese i sanjari apaši čista srca. Da li pred vratima vrebaju racije nedostatne, je li u noći razapet kordon bezbednosti? U takvim kafanama se živi, čak i spava. Sve je puno dima i isparavanja dahova, s nogu se puši vlaga... Tako se izvrćem za stolom od reči što su izmakle nepotrebne da se kažu, od dela umornih što ne služe svrsi. Glava čeka

Riznica

05.04.2016 u 13:49

Susret sa zemljakom

Utegnut u potijesan šinjel, lica dječački jedra i crvena, i blaga, ponešto sjetna pogleda čovjeka dobričine, strpljivo korača žandarm Ilija Rašeta tamo-ovamo jednom živom beogradskom ulicom. Čitavo po podne rosila je sitna i nevidljiva kiša proljetna i sa još nerazvijenih mrkih pupova mladih kestenova na uvici trotoara otkinula bi se pokatkad krupna svijetla kap i to bi Iliju, ni sam nije znao zašto, potsećalo na njegov kraj, njegove koze i orijetke kržljave ličke šikare orošene toplom proljetnom kišom. Trenutno bi ga, poput svijetla ugodna vala, prelila daleka uspomena, ali bi se opet brzo trgnuo (treba pažljivo paziti na red, a ne okolo blejati i spavati!) i nastojao da licu dade služben i strog izraz što mu nikako nije polazilo kako treba za rukom i on se čudom čudio i divio kako to

Društvo

05.04.2016 u 10:26

Sezona žalbi na „Politiku“

Iako osnovan da bi rešio žalbe građana, Savet za štampu se pretvara u prostor gde jedna profesionalna frakcija vodi borbu protiv mišljenja i komentara koji joj se ne dopadaju. Novinari tuže druge novinare zbog razlika u stavovima. Primer ovog trenda su žalbe na „Politiku“ poput onih koje je Slaviša Lekić podneo na tekstove autora Bojana Bilbije i Muharema Bazdulja. Nekadašnji urednik magazina „Status” u žalbi na Bilbijin tekst je napisao : – U tekstu „Portret bez rama: Micin taja”, pisanom u maniru najgoreg tabloida, autor Bojan Bilbija je između ostalog konstatovao: „Lekić tvrdi da već skoro dve decenije ima 37 godina, jer je vreme za njega stalo 1996, kad je bio muž poznate novinarke i kasnije urednice RTS-a Bojane Lekić.” Kako nikad i nigde nisam izrekao budalaštinu da već skoro dve

Društvo

01.04.2016 u 22:00

Komentari su slobodni, ako se tako dogovorimo

Koga je više proslavio bračna veza, Slavišu ili Bojanu Lekić? Da li je Filip David trebalo da se pojavi sa, kapom prilikom dodele književnih nagrada u Narodnoj biblioteci? Zašto krađa novinarskih podataka nije plagiranje? Ovo su samo neka od pitanja koja najviše uzbuđuju članove Komisije za žalbe Saveta za štampu na poslednjoj sednici u Novom Sadu, na kojoj je ovo samoregulatorno telo razmatralo kršenje novinarskog kodeksa u 10 tekstova objavljenih u štampi i na internetu. Dvostruki aršini, nedostatak jasnih kriterijuma i pozivanje na novinarski kodeks samo u izuzetnim situacijama, obeležili su i ovaj skup „čuvara novinarskog kodeksa“. Iako je Komisija odlučivala o mogućim prekršajima kodeksa u tri komentara, samo je novinarka Vremena, saradnica „Cenzolovke” i funkcionerka NUNS-a

Kultura

30.03.2016 u 18:41

„Politici” povelja Matice srpske za negovanje jezičke kulture

Novi Sad – Slavisti i profesoru dr Bogdanu Terziću posthumno je dodeljena Povelja Matice srpske za negovanje srpske jezičke kulture za 2015. godinu. Nagrađeni su i naš list za istrajno negovanje jezičke kulture, kao i akcija „Negujmo srpski jezik” koju su zajedno pokrenuli beogradski sekretarijat za kulturu, Filološki fakultet i gradska biblioteka, saopštio je žiri Matice srpske. Predsednik Matice i član žirija prof. dr Dragan Stanić rekao je da je profesor Bogdan Terzić jedan od najzaslužnijih ljudi koji je učestvovao u izradi raznih poučnika koji su uticali na to da se svest o jeziku neguje, između ostalog i u medijima. „Sa Egonom Feketeom i Dragom Ćupićem on je autor triju takvih knjiga ’Slovo o jeziku’, a treća se naziva ’Srpski jezički savetnik’. Godinama je

Riznica

27.03.2016 u 15:43

Žombolj na točkovima

I Ovih dana je potpisana konvencija sa Rumunijom, po kojoj varošica Žombolj i još neka sela u severnom Banatu, prelaze u Rumuniju, u zamenu za neka mesta naseljena našim življem. Stvar po sebi izgleda i razumljiva i povoljna za nas. O Žombolju se u državi malo zna a i to malo nije naročito zgodno da probudi žalost za tim mestom osobito kad mesto njega dobijamo, kako je javljeno osam hiljada Srbalja, namučenih i izgubljenih u tuđini. Stvari, međutim, iz bliza, često su sasvim druge, nego što ih zvanični izveštaji predstavljaju i zato je „Politika” izašla na lice mesta. Putovati po Banatu, bilo je nekad jako obična i dosadna stvar, ali se to izmenilo. To je postao kraj čudnih i ogromnih političkih kalambura, socijalnih komedija i ljudske bede. Tu su ogromna imanja, čitave oblasti,

Riznica

27.03.2016 u 15:33

Hrist na predgrađu

Hriste, veliki moj druže, siđi u ovaj dan na prljavo predgrađe; Tu, gde su u mesto zavese, okna od leda, U fabrike raspevanih dimnjaka pod oblacima sivim; Tu gde umesto gradskog stražara šeta poniženje i beda Čekaju te hiljade gladnih ruku dece, uplakanih žena I ljudi nemih u svome neizmernom bolu. O, ti, što si bos lutao Vitlajemom i krvavio noge o jerusalimske ploče Bio pljuvan, uhođen i nikad počašćen sa bogataške trpeze, Brate u plaču, prijatelju u velikoj tuzi miliona; Ti koji si zavoleo Magdalenu kao i raspevane breze Pojmi ovaj težak bol nesrećnog Skarona: Dođi i spasi nas bede! Svetom danas otmica i nebratstvo vlada, Tvoje raspeće samo bogati mogu da kupe; Narod moje vrste koji ljubi i kad strada Čeka te gromom iz

Riznica

27.03.2016 u 15:24

Sveti Stefan, začarani grad

Sveti Stefan, juna Sveti Stefan je iznenadno oživela Grimova bajka. To je grad koji je, pod prokletstvom neke zle vile, pao u dogogodišnji začarani san. Koliko će taj san da traje? Sto godina, kao u bajci? Ili više? Ko bi znao! Kao u bajci, to je grad koji je opusteo. Po starim platnima njegove tvrđave, oko kojih neprestano i bez odmora šumori more, poraslo je zeleno primorsko džbunje. Visoka trava probila je pločnik nekadašnjih tesnih uličica i prolaza i ižđikala po pragovima napuštenih kuća. Veliki broj domova nema više ni krova ni prozora. I prazni njihovi prozorski otvori gledaju teškim i očajnim pogledima kao oslepele oči. U unutrašnjost ovih opustelih ljudskih staništa, po podu između golih kamenih zidova, gde su nekada bile sobe, gde se volelo, pevalo, plakalo, gde se deca

Prethodna Sledeća

Početna / Tagovi

23.06.2026 u 02:15

Promenljivo oblačno sa kišom i grmljavinom, temperatura do 32 stepena

23.06.2026 u 01:57

Prevo: Belgija izdala vize talibanima za razgovore u Briselu, važe jedan dan

23.06.2026 u 01:42

Teheran nema obavezu da kupuje poljoprivredne proizvode iz SAD

23.06.2026 u 01:27

Rusija u UN: napad na autobus sa decom, pokušaj Kijeva da uvuče Minsk u sukob

23.06.2026 u 01:06

Kineska nacionalna opera izvela „Turandot” u Sava centru

23.06.2026 u 00:44

SAD su uspostavile mehanizam za praćenje krhkog primirja u Libanu