Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: филателија

Магазин

30.11.2018 у 20:00

Сто педесет година од изградње храма Светих цара Константина и царице Јелене у Црвеној Јабуци

Црвена Јабука је планинско село смештено у долини горњег тока реке Тетошнице, стиснуто планинама Тумба, Таламбас и Црни Врх, непосредно уз границу са Бугарском у југоисточном делу општине Бабушница. Према предању, насеље је настало у 12. веку на остацима латинског насеља и једно је од најстаријих у Лужничком крају. До ослобођења од Турака 1877. село је било у саставу Трнског среза, да би касније било у Власотиначком, а од 1900. године у Лужничком срезу у општини Бабушница. До 1868. село није имало цркву јер су Турци двадесет година раније спалили богомољу на сеоском гробљу. У то време Црвена Јабука је била економски јако и бројно насеље, па је султан Абдул Азис 3. октобра 1867. одобрио изградњу цркве, која је саграђена за непуних годину дана у средишту села, у близини школе. Приликом

Магазин

27.11.2018 у 13:43

Стогодишњица присаједињења Војводине Краљевини Србији

Током борби за ослобођење Србије у Првом светском рату, након пробоја Солунског фронта 15. септембра 1918, војска Краљевине Србије је, у свом напредовању, октобра 1918. прешла Дрину, Саву и Дунав, и ослободила Срем, Банат, Бачку и Барању. Од 3. новембра 1918. у Новом Саду јавно делује Српски народни одбор, предвођен Јашом Томићем, који је имао улогу централног привременог органа власти за војвођанска подручја, јер су органи власти Аустро-Угарске престали да функционишу, а Мађарска се отцепила од Аустрије 30. октобра 1918, чиме је та држава престала да постоји. Српски народни одбор је 17. новембра сазвао Велику народну скупштину Срба, Буњеваца и осталих Словена из Баната, Бачке и Барање. Биран је један посланик на хиљаду становника, а право гласа имали су старији од 18 година,

Магазин

13.11.2018 у 10:16

Велики лекари Великог рата на маркама

Пошта Србије 9. новембра објавила је емисију пригодних поштанских марака под називом „100 година од завршетка Великог рата”, као својеврстан омаж српским и страним лекарима који су дали немерљив допринос у раду српског санитета, заштити здравља наших војника и цивила, развоју медицинске науке и праксе. На маркама су овековечени проф. др Војислав Ј. Суботић, др Вилијам Хантер, др Милош Ђ. Поповић, др Едвард Рајан, проф. др Михаило Мика Петровић и проф. др Лудвик Хиршфелд. Њихова имена се и данас помињу са највећим пијететом, јер су били људи наде у најтежим временима за српски народ. Пригодно филателистичко издање садржи шест марака номиналних вредности по 23 динара, које се налазе у карнету, штампаном у тиражу од 15.000 примерака, а емисију прати још пригодан жиг и три коверта првог

Магазин

02.11.2018 у 17:00

Ослобођење Србије у Великом рату од стране заједничке француско-српске војске

У 2018. години обележава се стогодишњица краја Првог светског рата и ослобођења Србије од стране француско-српске војске. Ослободилачки поход српске и француске војске, након херојског пробоја Солунског фронта 15. септембра 1918, окончан је ослобођењем Србије и капитулацијом бугарске, односно аустроугарске војске, а данас се сматра једним од темељних елемената на којима се заснива традиционално пријатељство Србије и Француске. Наиме, у периоду од 15. септембра до 1. новембра 1918. године српска и француска војска пробиле су Солунски фронт, приморале на капитулацију бугарску и аустроугарску армију. У свом победоносном походу заједничке снаге Срба и Француза заузеле су, 25. септембра Штип, 26. септембра Велес, Скопље 29. септембра, ослободиле Врање 5. октобра, Лесковац 7. октобра, Ниш

Магазин

09.10.2018 у 15:05

Дан марке

Различити службени документи, разгледнице, карте бродских и авио-компанија, деривативни материјал поштанског саобраћаја и слично, не само да су прикладни за колекционарство већ, често, унапређују изабрану тему. Оквир за укључивање поменутог материјала у филателистичку колекцију јесте идеја повезивања друштвено-економске историје са историјским садржајем филателије. Циљ друштвене филателије је да се представи историјски наратив, илуструје релевантност и утицај поштанског система у друштву. То је иначе концепт колекционарства који је до скора постојао у оквиру различитих излагачких група, али није био препознат као класа за себе. Уопштено говорећи, ефемерије у збиркама поштанске историје, аерофилателије и тематске филателије садрже компоненте социјалних аспеката. Радиограм је

Магазин

02.10.2018 у 14:25

Радост Европе

„Радост Европе” је пригодно филателистичко издање у част истоимене највеће и најстарије међународне манифестације дечјег стваралаштва, установљена давне 1969. године поводом Светског дана детета. Сваке године, почетком октобра, у Београд стижу деца из земаља Европе. Деца заједно играју, певају, глуме, излажу своје ликовне радове, а пре свега се друже, упознају и добро забављају. Скоро да нема земље Старог континента чија деца, у ових 49 година трајања манифестације, нису била гости Београда. Део манифестације „Радост Европе” од 1998. чини и Међународни ликовни конкурс који је такмичарског карактера. Временом је конкурс прерастао границе Европе, објединивши децу и младе из целог света. Дечји културни центар Београд добио је на тај начин богат фундус ликовних радова који носе у себи

Магазин

24.09.2018 у 20:00

Шестсто година од подизања манастира Манасија

Манастир Ресава, данас познатији под именом Манасија, задужбина је деспота Стефана Лазаревића, српског владара, сина кнеза Лазара и кнегиње Милице, витеза Реда змаја, просветитеља и покровитеља уметности и културе. Убраја се у врхунска остварења српске архитектуре касног средњег века, а његову посебност представља утврђење, осмишљено по свим правилима средњовековне фортификације и саграђено с циљем да брани манастирско насеље. По сведочењу Константина Филозофа, градња манастира је почела 1407. а завршена 1418. Градњом манастира с храмом Свете Тројице деспот је желео да за живота подигне себи гробну цркву-маузолеј. Црква Св. Тројице, средишњи објекат манастира, припада групи моравских споменика развијеног типа, а непосредни узор за ову грађевину био је маузолеј кнеза Лазара. Тако је

Магазин

17.09.2018 у 20:00

Заједничко издање Србија–Индија: 70 година дипломатских односа

Седамдесетогодишњи пут пријатељских и партнерских дипломатских односа, пуних међусобног поверења и разумевања између Србије и Индије, започео је 8. децембра 1948, свега годину дана након што је проглашена независност Републике Индије – круна борбе индијског народа и учења великог Махатме Гандија да је коначну победу могуће извојевати ненасилним активизмом, мирним начином и без проливања крви. Покрет несврстаних земаља био је форум у коме су, после успостављања дипломатских односа, тадашња СФР Југославија и Република Индија оствариле блиску сарадњу и профилисале се као значајни фактори међународног мира и стабилности. Остаће забележене речи индијског премијера Џавахарлала Нехруа изречене током посете Београду 1955. године: „Раздаљина која нас дели нестала је у сусрету наших мисли и

Магазин

03.09.2018 у 22:12

Љубичевске коњичке игре

У непосредној близини Пожаревца, на самој десној обали Велике Мораве, кнез Милош Обреновић је 1858. подигао летњиковац за своју жену и децу. Уз конак је подигао и неколико штала у којима је држао своје коње, можда једине приватне коње у Србији турског времена. Ово имање, названо Морава, и све коње на њему, 1860. кнез Милош је поклонио држави. Ергела, која је тада била друга по величини у Србији, ушла је у састав Завода за коњарство Добричево код Ћуприје. Управа Завода је касније премештена у Пожаревац, а потом на Милошево имање Морава, које је кнез Михаило Обреновић, у част мајке Љубице назвао Љубичево. Почетком 20. века Љубичево је било коњарска институција европског ранга, са око 500 грла племените расе, пастувима из Цариграда и омицама из Аустрије. Током

Магазин

27.08.2018 у 22:00

Туризам у Србији

Због географског положаја, природних лепота оличених у бањама, језерима, планинама и селима, те великог броја међународних културних догађаја, Србија је привлачна све већем броју туриста. Најстарија туристичка дестинација и најпосећенија планина у Србији, Златибор, ове године обележава 125 година организованог туризма, с подсећањем на 20. август 1893. године када је овде утемељена туристичка делатност. Тог дана је на народном окупљању код златиборског извора Кулашевац краљ Александар Обреновић допустио да се овде озида чесма и тај извор преименује у Краљеву воду, из које се и сада освежавају туристи Златибора. Ова чесма је први зидани објекат на планини, после чије градње крећу масовније туристичке посете и подизање летњиковаца за одмор. Почетком 20. века на Златибор долази још једна

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

17.06.2026 у 17:15

Одбојкашице Србије поражене од Јапана

17.06.2026 у 17:14

Макрон: Г7 позива на хитан прекид насиља у Либану и на Западној обали

17.06.2026 у 17:02

Јужна Кореја тражи од Трампа мирно решење питања Северне Кореје

17.06.2026 у 17:01

Избори за Руску Думу од 18. до 20. септембра

17.06.2026 у 17:00

Амбуланта у Косовској Каменици поново ради после блокаде

17.06.2026 у 16:55

Украјина ће моћи да производи сопствене далекометне ракете