Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: филателија

Магазин

21.05.2018 у 15:28

Европа – мостови

„Газела”, мост преко којег пређе и до 165.000 возила дневно, најпрометнији је београдски мост који спаја обале Саве. Захваљујући неуобичајеној конструкцији, мост из профила подсећа на газелу у трку, отуда и име „Газела”. Конструисан је комбинацијом система греде и лука, нема класичан лук који га носи, а не стоји ни на стубовима, што је решење које је код нас први пут примењено управо на овом мосту. Градњу моста извело је предузеће „Мостоградња” из Београда, у сарадњи са „Гошом” из Смедеревске Паланке, а мост је свечано отворен 4. децембра 1970. Током тестирања оптерећења моста, за шта је била ангажована тадашња ЈНА, на мосту су били, према старом витешком обичају, главни пројектант професор Грађевинског факултета – Милан Ђурић и тадашњи градоначелник Београда – Бранко Пешић. „Газела” је

Магазин

15.05.2018 у 20:00

„Жежељ” на маркама

Нови друмско-железнички мост у Новом Саду, подигнут је на месту „Жежељевог моста”, друмско-железничког бетонско-лучног моста на Дунаву, између Новог Сада и Петроварадина, који је изграђен 1961. године, а срушен током НАТО бомбардовања 23. априла 1999. године. Главни пројектант новог моста, инжењер Александар Бојовић, израдио је решење које дели бројне заједничке тачке са оригиналним решењем инжењера Жежеља. Нови мост има два железничка колосека, две друмске траке и две пешачке стазе, а ослоњен је на пет стубова и састоји се од четири просте греде спрегнутих гредних конструкција са распонима 27 м и 48 м и челичних лучних конструкција распона 177 м, односно 219 м. Коловозна конструкција свих распона је спрегнута челик-бетон. Овај мост сада је дугачак 474 м, од којих 220 м припадају великом луку, 180 м малом луку, а ту су још и прилазни мост са новосадске стране од 48 м и прилазни мост од стране Петроварадина дугачак 26 метара. Велики лучни мост тежи чак 6.400 тона, а мали 4.800, док је ширина моста 31,60 метара

Магазин

30.04.2018 у 20:00

Двеста година од објављивања Српског рјечника Вука Стефановића Караџића

Српски рјечник Вука Стефановића Караџића штампан је у штампарији јерменског манастира у Бечу 1818. године. Садржи 26.270 речи које су се користиле у говору народа у Србији, Срему и Војводини. Речи су протумачене (преведене) немачким и латинским описима и изразима. Грађу за израду речника српског језика Вук Караџић почео је да сакупља још 1815. године на наговор Јернеја Копитара (1780–1844), цензора за словенске језике бечке дворске библиотеке. Вук је током 1815. и 1816. године боравио у манастиру Шишатовац, где је, уз помоћ пријатеља, песника Лукијана Мушицког (1777–1837) обрађивао речи које ће се наћи у речнику. Рукопис је био завршен већ 1816. године, али због недостатка средстава и полемика са неистомишљеницима објављен је 1818. године. Рјечник садржи предговор, списак

Магазин

24.04.2018 у 17:16

Градови Србије на маркама

Суботица – Град Суботица налази се на северу Републике Србије, дуж главних европских коридора и између две реке, Дунава и Тисе. Изванредно културно наслеђе, богато украшене грађевине у стилу сецесије по којима је Суботица препознатљива, мултикултурални дух и европски шарм одлике су које чине овај град другачијим. Суботица је позната по својој опуштеној атмосфери, доброј храни и квалитетним винима. Фестивали, догађаји, концерти, живописан културни живот током целе године, разлог су више за посету Суботици, која нуди пуно занимљивих места за одмор и разоноду, као и за многобројне активности око језера, на ергелама, салашима, у шумама и ловиштима. Палић, језеро и насеље са истим именом, налази се осам километара источно од Суботице. Он увек нуди нешто ново и непоновљиво, а сваке

Магазин

17.04.2018 у 19:43

Градови Србије

Крагујевац је данас седиште Шумадијског округа, а у 19. веку, за владе кнеза Милоша Обреновића, био је престоница Кнежевине Србије. Историјски темељ модерне Србије представља Стара црква у Крагујевцу, подигнута 1818. као престона црква, у чијој порти је, на Сретење 1835. донет и први српски устав. Крај ње је 1859. подигнута зграда Старе скупштине, у којој су 1878. обнародоване одредбе Берлинског конгреса. Интересе Србије на конгресу, на којем је Србија постала међународно призната независна држава, заступао је Крагујевчанин Јован Ристић, дипломата и министар спољних послова. Крајем 19. и почетком 20. века у Крагујевцу ниче нова чаршија, под архитектонским утицајем Пеште и Беча. Нове зграде карактеришу уличне фасаде са китњастим украсним венцима. Почетком 20. века изграђен је блок

Магазин

10.04.2018 у 16:20

Фауна – слатководне рибе

Штука – Esox lucius L. Препознатљиве су по ваљкастом облику тела, са леђним перајем постављеним далеко назад, близу репне дршке. Глава има снажне вилице, пуне оштрих зуба, који су различити по изгледу у зависности од положаја. Насељавају стајаће и споротекуће слатке воде Евроазије и Северне Америке. Штуке су грабљиве рибе и сматрају се најбољим ловцима из заседе. Издужено тело штуке, покривено ситном крљушти, права је мишићна опруга, која омогућава да се при нападу постигне почетно убрзање до 11 м/с, што је рекорд међу рибама. Ипак, максималне брзине пливања штуке нису тако импозантне и не прелазе 60 км/ч. То говори да штука није упорни прогонитељ и да у случају неуспешног напада брзо одустаје од даљег гоњења плена. Штука се мрести прва међу рибама, већ крајем зиме, у нашем поднебљу од

Магазин

08.04.2018 у 15:00

Празник вечне радости

Васкрсна недеља одређује дан годишње прославе Христовог васкрснућа. Православна црква слави свој Васкрс на основу јулијанског календара. Датум није фиксни, а израчунава се на основу астрономије, односно датума пуног Месеца, који је претходио Христовом васкрснућу 30. године п. н. е. Васкрс је један од најважнијих хришћанских празника. То је дан вечне радости, дан када је Христ, син Божји, победио смрт. Чином васкрснућа Исус Христос је доказао своје божанске моћи и отворио врата вечног живота, радости и среће које можемо наћи у вери нашој. На Васкрсну недељу звоне звона на црквама, а народ са својим свештеником обилази око цркве. После трећег обиласка, стаје се испред цркве. Свештеник носи крст, свећу и кандило и поје васкршњу литургију. Врата се отварају и народ улази у цркву где се

Магазин

04.04.2018 у 11:20

Фауна – слатководне рибе

Кечига – Acipenser ruthenus L. Кечига је најмања јесетарска врста у Дунаву, достиже дужину до 125 цм и тежину од 16 кг. Тело је маслинастосиве боје, леђа су тамнија, а бокови светлији. Од својих сродника разликује се и по томе што не мигрира у море. Цео свој животни век проводи у реци, обично у зони матице, или за време зимске стагнације у дубоким депресијама речног дна. Храни се бескичмењацима дна, у првом реду ларвама инсеката. Мрести се од априла до јуна у брзој воденој струји изнад шљунковитог дна. Јединка полаже преко стотину комада икре. Полну зрелост стиче са 4-5 година, а животни век јој је око 25 година. Изузетно су комерцијалне рибе и лове се мрежама већ с пролећа. Моруна – Huso huso (L.) Моруна припада породици риба Acipenseridae. То су највеће рибе Дунава. Достижу

Магазин

27.03.2018 у 20:00

Сто педесет година од оснивања Народног позоришта у Београду

Шездесетих година 19. века, у доба оснивања Народног позоришта, Србија је имала једва нешто преко милион и две стотине хиљада становника а Београд је, са тек нешто више од 25.000 житеља који су становали у 3.444 куће, био једно велико село, на пола пута од отоманске ка европској цивилизацији. После неколико покушаја, који датирају још од 1842, да се у Београду оснује стално професионално позориште, који су из различитих разлога били кратког даха, али су недвосмислено показали да овој земљи и њеној престоници театар треба, 1868. основано је Народно позориште у Београду. Прва представа, „Ђурађ Бранковић” Кароља Оберњака, одржана је (по новом календару) 22. новембра 1868. у гостионици „Код енглеске краљице”, која је следећих годину дана била привремени дом Народног позоришта. По

Магазин

27.02.2018 у 20:00

Лунарни хороскоп – Година Пса

Лунарни календар је заснован на циклусима Месечевих мена, мада већина лунарних календара представља у ствари лунисоларне календаре. То значи да календарски месеци одговарају Месечевим циклусима, али се повремено додају интеркаларни месеци како би се ови циклуси усагласили са соларном годином. Међу оваквим календарима су кинески, хебрејски и хинду календари, као и већина календарских система коришћених у антици. Лунарни календари се разликују по томе којим даном почиње месец. У кинеском календару, први дан је астрономски одређен конјункцијом Сунца и Месеца у кинеској часовној зони. Кинески зодијак спада у најстарије познате астролошке системе. Састоји се од 12 знакова од којих сваки влада једном лунарном годином. Ови знаци зодијака носе називе животиња (Пацов, Биво, Тигар, Зец, Змај,

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 07:32

Москва и Вашингтон ускоро пред новом рундом преговора

18.06.2026 у 07:27

Украјина извела највећи напад дроновима на Москву у последње две године

18.06.2026 у 07:25

Биологија тешка, физика лака

18.06.2026 у 07:24

Фидан: Агресивна политика Израела постала глобално безбедносно питање

18.06.2026 у 07:20

Додик: У СНСД-у нема нервозе

18.06.2026 у 07:15

Данас се изриче друга казна Кецмановићима