Sreda, 17.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: filatelija

Magazin

21.05.2018 u 15:28

Evropa – mostovi

„Gazela”, most preko kojeg pređe i do 165.000 vozila dnevno, najprometniji je beogradski most koji spaja obale Save. Zahvaljujući neuobičajenoj konstrukciji, most iz profila podseća na gazelu u trku, otuda i ime „Gazela”. Konstruisan je kombinacijom sistema grede i luka, nema klasičan luk koji ga nosi, a ne stoji ni na stubovima, što je rešenje koje je kod nas prvi put primenjeno upravo na ovom mostu. Gradnju mosta izvelo je preduzeće „Mostogradnja” iz Beograda, u saradnji sa „Gošom” iz Smederevske Palanke, a most je svečano otvoren 4. decembra 1970. Tokom testiranja opterećenja mosta, za šta je bila angažovana tadašnja JNA, na mostu su bili, prema starom viteškom običaju, glavni projektant profesor Građevinskog fakulteta – Milan Đurić i tadašnji gradonačelnik Beograda – Branko Pešić.

Magazin

15.05.2018 u 20:00

„Žeželj” na markama

Novi drumsko-železnički most u Novom Sadu, podignut je na mestu „Žeželjevog mosta”, drumsko-železničkog betonsko-lučnog mosta na Dunavu, između Novog Sada i Petrovaradina, koji je izgrađen 1961. godine, a srušen tokom NATO bombardovanja 23. aprila 1999. godine. Glavni projektant novog mosta, inženjer Aleksandar Bojović, izradio je rešenje koje deli brojne zajedničke tačke sa originalnim rešenjem inženjera Žeželja. Novi most ima dva železnička koloseka, dve drumske trake i dve pešačke staze, a oslonjen je na pet stubova i sastoji se od četiri proste grede spregnutih grednih konstrukcija sa rasponima 27 m i 48 m i čeličnih lučnih konstrukcija raspona 177 m, odnosno 219 m. Kolovozna konstrukcija svih raspona je spregnuta čelik-beton. Ovaj most sada je dugačak 474 m, od kojih 220 m pripadaju velikom luku, 180 m malom luku, a tu su još i prilazni most sa novosadske strane od 48 m i prilazni most od strane Petrovaradina dugačak 26 metara. Veliki lučni most teži čak 6.400 tona, a mali 4.800, dok je širina mosta 31,60 metara

Magazin

30.04.2018 u 20:00

Dvesta godina od objavljivanja Srpskog rječnika Vuka Stefanovića Karadžića

Srpski rječnik Vuka Stefanovića Karadžića štampan je u štampariji jermenskog manastira u Beču 1818. godine. Sadrži 26.270 reči koje su se koristile u govoru naroda u Srbiji, Sremu i Vojvodini. Reči su protumačene (prevedene) nemačkim i latinskim opisima i izrazima. Građu za izradu rečnika srpskog jezika Vuk Karadžić počeo je da sakuplja još 1815. godine na nagovor Jerneja Kopitara (1780–1844), cenzora za slovenske jezike bečke dvorske biblioteke. Vuk je tokom 1815. i 1816. godine boravio u manastiru Šišatovac, gde je, uz pomoć prijatelja, pesnika Lukijana Mušickog (1777–1837) obrađivao reči koje će se naći u rečniku. Rukopis je bio završen već 1816. godine, ali zbog nedostatka sredstava i polemika sa neistomišljenicima objavljen je 1818. godine. Rječnik sadrži predgovor, spisak

Magazin

24.04.2018 u 17:16

Gradovi Srbije na markama

Subotica – Grad Subotica nalazi se na severu Republike Srbije, duž glavnih evropskih koridora i između dve reke, Dunava i Tise. Izvanredno kulturno nasleđe, bogato ukrašene građevine u stilu secesije po kojima je Subotica prepoznatljiva, multikulturalni duh i evropski šarm odlike su koje čine ovaj grad drugačijim. Subotica je poznata po svojoj opuštenoj atmosferi, dobroj hrani i kvalitetnim vinima. Festivali, događaji, koncerti, živopisan kulturni život tokom cele godine, razlog su više za posetu Subotici, koja nudi puno zanimljivih mesta za odmor i razonodu, kao i za mnogobrojne aktivnosti oko jezera, na ergelama, salašima, u šumama i lovištima. Palić, jezero i naselje sa istim imenom, nalazi se osam kilometara istočno od Subotice. On uvek nudi nešto novo i neponovljivo, a svake

Magazin

17.04.2018 u 19:43

Gradovi Srbije

Kragujevac je danas sedište Šumadijskog okruga, a u 19. veku, za vlade kneza Miloša Obrenovića, bio je prestonica Kneževine Srbije. Istorijski temelj moderne Srbije predstavlja Stara crkva u Kragujevcu, podignuta 1818. kao prestona crkva, u čijoj porti je, na Sretenje 1835. donet i prvi srpski ustav. Kraj nje je 1859. podignuta zgrada Stare skupštine, u kojoj su 1878. obnarodovane odredbe Berlinskog kongresa. Interese Srbije na kongresu, na kojem je Srbija postala međunarodno priznata nezavisna država, zastupao je Kragujevčanin Jovan Ristić, diplomata i ministar spoljnih poslova. Krajem 19. i početkom 20. veka u Kragujevcu niče nova čaršija, pod arhitektonskim uticajem Pešte i Beča. Nove zgrade karakterišu ulične fasade sa kitnjastim ukrasnim vencima. Početkom 20. veka izgrađen je blok

Magazin

10.04.2018 u 16:20

Fauna – slatkovodne ribe

Štuka – Esox lucius L. Prepoznatljive su po valjkastom obliku tela, sa leđnim perajem postavljenim daleko nazad, blizu repne drške. Glava ima snažne vilice, pune oštrih zuba, koji su različiti po izgledu u zavisnosti od položaja. Naseljavaju stajaće i sporotekuće slatke vode Evroazije i Severne Amerike. Štuke su grabljive ribe i smatraju se najboljim lovcima iz zasede. Izduženo telo štuke, pokriveno sitnom krljušti, prava je mišićna opruga, koja omogućava da se pri napadu postigne početno ubrzanje do 11 m/s, što je rekord među ribama. Ipak, maksimalne brzine plivanja štuke nisu tako impozantne i ne prelaze 60 km/č. To govori da štuka nije uporni progonitelj i da u slučaju neuspešnog napada brzo odustaje od daljeg gonjenja plena. Štuka se mresti prva među ribama, već krajem zime, u našem podneblju od

Magazin

08.04.2018 u 15:00

Praznik večne radosti

Vaskrsna nedelja određuje dan godišnje proslave Hristovog vaskrsnuća. Pravoslavna crkva slavi svoj Vaskrs na osnovu julijanskog kalendara. Datum nije fiksni, a izračunava se na osnovu astronomije, odnosno datuma punog Meseca, koji je prethodio Hristovom vaskrsnuću 30. godine p. n. e. Vaskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika. To je dan večne radosti, dan kada je Hrist, sin Božji, pobedio smrt. Činom vaskrsnuća Isus Hristos je dokazao svoje božanske moći i otvorio vrata večnog života, radosti i sreće koje možemo naći u veri našoj. Na Vaskrsnu nedelju zvone zvona na crkvama, a narod sa svojim sveštenikom obilazi oko crkve. Posle trećeg obilaska, staje se ispred crkve. Sveštenik nosi krst, sveću i kandilo i poje vaskršnju liturgiju. Vrata se otvaraju i narod ulazi u crkvu gde se

Magazin

04.04.2018 u 11:20

Fauna – slatkovodne ribe

Kečiga – Acipenser ruthenus L. Kečiga je najmanja jesetarska vrsta u Dunavu, dostiže dužinu do 125 cm i težinu od 16 kg. Telo je maslinastosive boje, leđa su tamnija, a bokovi svetliji. Od svojih srodnika razlikuje se i po tome što ne migrira u more. Ceo svoj životni vek provodi u reci, obično u zoni matice, ili za vreme zimske stagnacije u dubokim depresijama rečnog dna. Hrani se beskičmenjacima dna, u prvom redu larvama insekata. Mresti se od aprila do juna u brzoj vodenoj struji iznad šljunkovitog dna. Jedinka polaže preko stotinu komada ikre. Polnu zrelost stiče sa 4-5 godina, a životni vek joj je oko 25 godina. Izuzetno su komercijalne ribe i love se mrežama već s proleća. Moruna – Huso huso (L.) Moruna pripada porodici riba Acipenseridae. To su najveće ribe Dunava. Dostižu

Magazin

27.03.2018 u 20:00

Sto pedeset godina od osnivanja Narodnog pozorišta u Beogradu

Šezdesetih godina 19. veka, u doba osnivanja Narodnog pozorišta, Srbija je imala jedva nešto preko milion i dve stotine hiljada stanovnika a Beograd je, sa tek nešto više od 25.000 žitelja koji su stanovali u 3.444 kuće, bio jedno veliko selo, na pola puta od otomanske ka evropskoj civilizaciji. Posle nekoliko pokušaja, koji datiraju još od 1842, da se u Beogradu osnuje stalno profesionalno pozorište, koji su iz različitih razloga bili kratkog daha, ali su nedvosmisleno pokazali da ovoj zemlji i njenoj prestonici teatar treba, 1868. osnovano je Narodno pozorište u Beogradu. Prva predstava, „Đurađ Branković” Karolja Obernjaka, održana je (po novom kalendaru) 22. novembra 1868. u gostionici „Kod engleske kraljice”, koja je sledećih godinu dana bila privremeni dom Narodnog pozorišta. Po

Magazin

27.02.2018 u 20:00

Lunarni horoskop – Godina Psa

Lunarni kalendar je zasnovan na ciklusima Mesečevih mena, mada većina lunarnih kalendara predstavlja u stvari lunisolarne kalendare. To znači da kalendarski meseci odgovaraju Mesečevim ciklusima, ali se povremeno dodaju interkalarni meseci kako bi se ovi ciklusi usaglasili sa solarnom godinom. Među ovakvim kalendarima su kineski, hebrejski i hindu kalendari, kao i većina kalendarskih sistema korišćenih u antici. Lunarni kalendari se razlikuju po tome kojim danom počinje mesec. U kineskom kalendaru, prvi dan je astronomski određen konjunkcijom Sunca i Meseca u kineskoj časovnoj zoni. Kineski zodijak spada u najstarije poznate astrološke sisteme. Sastoji se od 12 znakova od kojih svaki vlada jednom lunarnom godinom. Ovi znaci zodijaka nose nazive životinja (Pacov, Bivo, Tigar, Zec, Zmaj,

Prethodna Sledeća

Početna / Tagovi

17.06.2026 u 02:23

Dva gola Halanda za pobedu Norvešku protiv Iraka

17.06.2026 u 02:08

„Rosteh” uvodi veštačku inteligenciju u rat protiv bespilotnih letelica

17.06.2026 u 01:46

Sunčano i toplo, do 31 stepen

17.06.2026 u 01:18

Lavrov: Nije loše da Ukrajina uđe u EU– tako bi se Unija raspala

17.06.2026 u 00:51

Tri osobe iz južnog Velsa uhapšene, zaplenjeno 12 tona kanabisa

17.06.2026 u 00:49

Brazil: Sin bivšeg predsednika Bolsonara proglašen krivim zbog mešanja u suđenje ocu