Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: српски језик

Култура

07.12.2016 у 14:05

Шта је заједничко магарцу, ћурки и тикви?

Полисемија или, речено обичним, свакодневним језиком – вишезначност – представља способност једне речи да се остварује у више различитих значења. Сам термин води порекло из грчког језика, од речи poli, која у сложеницама означава мноштво, учесталост и semeion илити знак, значење. Основни разлог због ког долази до полисемије јесте тај што око нас има далеко више предмета и појава него назива за њих. Други узрок полисемије несумњиво лежи у несавршености, тачније ограничености човекове меморије и интелекта. Замислите када би свака ствар око нас имала свој, засебан назив! Сва је прилика да тада не бисмо могли да запамтимо мноштво различитих имена, да бисмо теже овладавали сопственим језиком и да бисмо се теже споразумевали. Према томе, извесне недостатке лексике не би требало

Култура

06.12.2016 у 15:05

Ух, што воли да меси гурабије!

Размишљајући о изразима актуелним у језику и застарелим речима у њиховој структури, намеће се једна мисао: Живот речи је баш чудан. Неке нестају из језика јер нестају појаве и предмети које су означавале, друге нестају јер бивају потиснуте савременим синонимима, неке се напросто заборављају. Многе застареле лексеме егзистирају у савременом језику захваљујући томе што се налазе у структури фразеологизама који се активно употребљавају. Те се речи данас, поготово у говору млађе популaције, не могу чути у самосталној употреби, изван фразеолошке конструкције.

Култура

05.12.2016 у 13:30

Седмо небо и падање с неба

Говорници једног језика у својим свакодневним разговорима веома често користе многобројне устаљене спојеве речи (фразеологизме), при чему врло добро знају шта ти спојеви значе, али не и како су настали, односно зашто се нешто баш тако каже. Фразеологизми су, пре свега, занимљиви због тога што њихово значење никада није једнако збиру значења речи које улазе у њихов састав, као и због тога што у комуникацију уносе изразиту изражајност и сликовитост. Поред тога, на фразеологизме се у науци одавно гледа као на један од најважнијих извора за реконструкцију језичке слике света. Тако нам, на пример, фразеологизми библијског порекла, тзв. библизми, откривају начин на који посматрамо религију, Бога, свет око себе, али нам пружају и важне културолошке податке о старој српској (претхришћанској)

Култура

04.12.2016 у 15:00

Шта је кабаница а шта сурдума

Језик фолклора чине речи које припадају уском делу општег лексичког фонда, које се и данас користе (лексеме домаћег порекла за именовање основних појмова, најстаријег слоја наше материјалне и духовне културе), као и оне којима се именују предмети и појаве новијег датума везане за развијенији традиционални тип сеоске културе, које укључују елементе страног порекла, највише турског али и друге провенијенције, мађаризме, талијанизме, германизме и др. То су често регионално обележене лексеме које функционишу као једнозначне јединице у оквиру затворених тематских система којима припадају, тзв. народних терминологија. Народне терминологије односе се на различите области свакодневног живота нашег народа, традиционалне материјалне културе, и чине тзв. народну лексику која представља

Култура

03.12.2016 у 15:05

У почетку створи Бог небо и земљу

Грађа Речника САНУ показује да се црквена лексика, излазећи изван оквира црквеног језика, уклапа у лексички систем српског језика и представља значајну спону његова два велика језичка комплекса, световног и сакралног, црквеног, чак када су у питању базичне црквене речи, као што су Бог, Господ, Богородица, апостол, јеванђеље, исповест, исповедати / исповедити и др. Статус црквене лексике у Речнику САНУ, без обзира на порекло (црквенословенизми, србизми и позајмљенице, углавном грецизми), одређује се на основу актуелности њиховог значења и степена адаптације у савременом српском језику. Тако црквенословенизми и србизми из писаних извора ранијих периода, чије је значење изгубило актуелност у савременом језику, али који су творбено-морфолошки адаптирани, најчешће имају статус застареле

Култура

02.12.2016 у 15:00

Слика народне религије и духовности

Богата и разноврсна грађа Речника САНУ обухвата и велики број речи које припадају црквеној сфери. У питању је лексика која примарно припада функционално-стилском сакралном комплексу, али се на основу својих секундарних значења употребљава и у световном језику, чинећи тако и значајан део општег лексичког фонда и његовог творбеног и семантичког потенцијала. Њен детаљан опис у Речнику са примерима употребе веома је важан не само за српску лингвистику и културу него и за српску православну духовност

Култура

01.12.2016 у 15:00

Звани и незвани гост

Грађа Речника САНУ, поред осталог, показује да у српској традиционалној култури, у друштвеној и породичној сфери посебно место заузимају појмови гост и гостопримство. Пружање гостопримства је важно друштвено и комуникативно понашање како за појединца, домаћина породице, тако и за чланове његове породице. Важно место ових појмова потврђује велики број речи којима се исказују различити видови реализације њиховог садржаја, као и различите ситуације у којима се дочекују, чашћавају и испраћају гости.

Култура

30.11.2016 у 15:00

Ћирилица између истока и запада

Драгоценом и врло информативном тексту В. Станишића под горњим насловом (Политика, 24. новембар 2016, 13), у коме се разматрају различите фазе српске ћириличке писмености, могла би се додати и покоја појединост из „најновије историје проблема“. Станишић вели да се „постепено одумирање културног памћења [...] најупадљивије испољава у виду конкурентне синхроне диграфије – истовремене и алтернативне употребе двају писама“, што је „класичан и добро познат пример графичке смене домаћег националног писма туђим графичким обележјем, које се пропагира као космополитско и престижно. Кроз такву диграфичну ситуацију прошли су сви они народи“ који су се нашли на

Култура

29.11.2016 у 15:10

Када је пријатно за гледати

Заједнички став истраживача у области лингвокултуре јесте да су проблеми српске језичке културе бројни и разноврсни, али и то да су они најчешће у вези са језиком медија, то јест са језичком културом новинара. Још је давних шездесетих година прошлог века Милка Ивић изазвала велику револуцију у српској лингвистици скренувши пажњу на то да је за стандардизацију савременог српског језика најпогодније узети као мерило за поређење језик који се огледа кроз штампу, радио, телевизију, другим речима ? онај савремени језик који се због масовног карактера више стандардизовао од језика лепе књижевности, како је до тада била пракса. Али, с обзиром на такав значај, други утисак је да језичка култура новинара није на довољно високом нивоу, због великог броја супстандардних форми које се у

Култура

28.11.2016 у 12:05

Do you speak српски, брe?

Енглeски јeзик јe одавно постао јeзик глобалнe комуникацијe, па сe као такав користи и код нас, тј. за комуникацију са странцима, али и у маркeтиншкe сврхe уколико њeгова употрeба има утицаја на тзв. циљну популацију, или јeдноставно рeчeно, на купцe. Укратко, сасвим јe очeкивано да угоститeљски или туристички објeкат, мeњачница, аeродром, аутобуска или жeлeзничка станица и слична мeста имају натписe на eнглeском, јeр јe сасвим извeсно да ћe им мeђу посeтиоцима бити и странци, док сe у маркeтингу eнглeски користи због тога што њeгова употрeба за нeкога прeдставља и статусни симбол. Наравно, нијe спорно да јe коришћeњe eнглeског јeзика чeсто корисна, али при том јe потрeбно водити рачуна о томe да оно што кажeмо или напишeмо будe тачно, прeцизно и адeкватно. У даљeм тeксту ћeмо

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 17:22

Венс: Трамп има један од највиших коефицијената интелигенције међу америчким председницима

18.06.2026 у 17:16

Аксиос: испитивање подмлађивања ћелија – тест за медицину дуговечности

18.06.2026 у 17:03

Миливојевић отворио рат у опозицији: Ко седи у Скупштини, помаже Вучићу

18.06.2026 у 16:59

Србија први пут институционално препознаје статус родитеља неговатеља

18.06.2026 у 16:59

РФЗО: упозорење грађанима да не отварају сумњиве поруке

18.06.2026 у 16:54

Одбојкашице Србије поражене од Италије