Subota, 13.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Tag: srpski jezik

Kultura
06.12.2016 u 15:05
Uh, što vo­li da me­si gu­ra­bi­je!
Razmišljajući o izrazima aktuelnim u jeziku i zastarelim rečima u njihovoj strukturi, nameće se jedna misao: Život reči je baš čudan. Neke nestaju iz jezika jer nestaju pojave i predmeti koje su označavale, druge nestaju jer bivaju potisnute savremenim sinonimima, neke se naprosto zaboravljaju. Mnoge zastarele lekseme egzistiraju u savremenom jeziku zahvaljujući tome što se nalaze u strukturi frazeologizama koji se aktivno upotrebljavaju. Te se reči danas, pogotovo u govoru mlađe populacije, ne mogu čuti u samostalnoj upotrebi, izvan frazeološke konstrukcije.
Kultura
05.12.2016 u 13:30
Sedmo nebo i padanje s neba
Govornici jednog jezika u svojim svakodnevnim razgovorima veoma često koriste mnogobrojne ustaljene spojeve reči (frazeologizme), pri čemu vrlo dobro znaju šta ti spojevi znače, ali ne i kako su nastali, odnosno zašto se nešto baš tako kaže. Frazeologizmi su, pre svega, zanimljivi zbog toga što njihovo značenje nikada nije jednako zbiru značenja reči koje ulaze u njihov sastav, kao i zbog toga što u komunikaciju unose izrazitu izražajnost i slikovitost. Pored toga, na frazeologizme se u nauci odavno gleda kao na jedan od najvažnijih izvora za rekonstrukciju jezičke slike sveta. Tako nam, na primer, frazeologizmi biblijskog porekla, tzv. biblizmi, otkrivaju način na koji posmatramo religiju, Boga, svet oko sebe, ali nam pružaju i važne kulturološke podatke o staroj srpskoj
Kultura
04.12.2016 u 15:00
Šta je kabanica a šta surduma
Jezik folklora čine reči koje pripadaju uskom delu opšteg leksičkog fonda, koje se i danas koriste (lekseme domaćeg porekla za imenovanje osnovnih pojmova, najstarijeg sloja naše materijalne i duhovne kulture), kao i one kojima se imenuju predmeti i pojave novijeg datuma vezane za razvijeniji tradicionalni tip seoske kulture, koje uključuju elemente stranog porekla, najviše turskog ali i druge provenijencije, mađarizme, talijanizme, germanizme i dr. To su često regionalno obeležene lekseme koje funkcionišu kao jednoznačne jedinice u okviru zatvorenih tematskih sistema kojima pripadaju, tzv. narodnih terminologija. Narodne terminologije odnose se na različite oblasti svakodnevnog života našeg naroda, tradicionalne materijalne kulture, i čine tzv. narodnu leksiku koja predstavlja
Kultura
03.12.2016 u 15:05
U početku stvori Bog nebo i zemlju
Građa Rečnika SANU pokazuje da se crkvena leksika, izlazeći izvan okvira crkvenog jezika, uklapa u leksički sistem srpskog jezika i predstavlja značajnu sponu njegova dva velika jezička kompleksa, svetovnog i sakralnog, crkvenog, čak kada su u pitanju bazične crkvene reči, kao što su Bog, Gospod, Bogorodica, apostol, jevanđelje, ispovest, ispovedati / ispovediti i dr. Status crkvene leksike u Rečniku SANU, bez obzira na poreklo (crkvenoslovenizmi, srbizmi i pozajmljenice, uglavnom grecizmi), određuje se na osnovu aktuelnosti njihovog značenja i stepena adaptacije u savremenom srpskom jeziku. Tako crkvenoslovenizmi i srbizmi iz pisanih izvora ranijih perioda, čije je značenje izgubilo aktuelnost u savremenom jeziku, ali koji su tvorbeno-morfološki adaptirani, najčešće imaju status
Kultura
02.12.2016 u 15:00
Slika narodne religije i duhovnosti
Bogata i raznovrsna građa Rečnika SANU obuhvata i veliki broj reči koje pripadaju crkvenoj sferi. U pitanju je leksika koja primarno pripada funkcionalno-stilskom sakralnom kompleksu, ali se na osnovu svojih sekundarnih značenja upotrebljava i u svetovnom jeziku, čineći tako i značajan deo opšteg leksičkog fonda i njegovog tvorbenog i semantičkog potencijala. Njen detaljan opis u Rečniku sa primerima upotrebe veoma je važan ne samo za srpsku lingvistiku i kulturu nego i za srpsku pravoslavnu duhovnost
Kultura
01.12.2016 u 15:00
Zva­ni i ne­zva­ni gost
Građa Rečnika SANU, pored ostalog, pokazuje da u srpskoj tradicionalnoj kulturi, u društvenoj i porodičnoj sferi posebno mesto zauzimaju pojmovi gost i gostoprimstvo. Pružanje gostoprimstva je važno društveno i komunikativno ponašanje kako za pojedinca, domaćina porodice, tako i za članove njegove porodice. Važno mesto ovih pojmova potvrđuje veliki broj reči kojima se iskazuju različiti vidovi realizacije njihovog sadržaja, kao i različite situacije u kojima se dočekuju, čašćavaju i ispraćaju gosti.
Kultura
30.11.2016 u 15:00
Ćirilica između istoka i zapada
Dra­go­ce­nom i vr­lo in­for­ma­tiv­nom tek­stu V. Sta­ni­ši­ća pod gor­njim na­slo­vom (Po­li­ti­ka, 24. no­vem­bar 2016, 13), u ko­me se raz­ma­tra­ju raz­li­či­te fa­ze srp­ske ći­ri­lič­ke pi­sme­no­sti, mo­gla bi se do­da­ti i po­ko­ja po­je­di­nost iz „naj­no­vi­je isto­ri­je pro­ble­ma“. Sta­ni­šić ve­li da se „po­ste­pe­no od­u­mi­ra­nje kul­tur­nog pam­će­nja [...] naj­u­pa­dlji­vi­je is­po­lja­va u vi­du kon­ku­rent­ne sin­hro­ne di­gra­fi­je – isto­vre­me­ne i al­ter­na­tiv­ne upo­tre­be dva­ju pi­sa­ma“, što je „kla­si­čan i do­bro po­znat pri­mer gra­fič­ke sme­ne do­ma­ćeg na­ci­o­nal­nog pi­sma tu­đim gra­fič­kim obe­lež­jem, ko­je se pro­pa­gi­ra kao ko­smo­po­lit­sko i pre­sti­žno. Kroz ta­kvu di­gra­fič­nu si­tu­a­ci­ju pro­šli su svi oni na­ro­di“ ko­ji su se na­šli na
Kultura
29.11.2016 u 15:10
Kada je prijatno za gledati
Zajednički stav istraživača u oblasti lingvokulture jeste da su problemi srpske jezičke kulture brojni i raznovrsni, ali i to da su oni najčešće u vezi sa jezikom medija, to jest sa jezičkom kulturom novinara. Još je davnih šezdesetih godina prošlog veka Milka Ivić izazvala veliku revoluciju u srpskoj lingvistici skrenuvši pažnju na to da je za standardizaciju savremenog srpskog jezika najpogodnije uzeti kao merilo za poređenje jezik koji se ogleda kroz štampu, radio, televiziju, drugim rečima ? onaj savremeni jezik koji se zbog masovnog karaktera više standardizovao od jezika lepe književnosti, kako je do tada bila praksa. Ali, s obzirom  na takav značaj, drugi utisak je da jezička kultura novinara nije na dovoljno visokom nivou, zbog velikog broja supstandardnih formi koje se u
Kultura
28.11.2016 u 12:05
Do you speak srpski, bre?
Engleski jezik je odavno postao jezik globalne komunikacije, pa se kao takav koristi i kod nas, tj. za komunikaciju sa strancima, ali i u marketinške svrhe ukoliko njegova upotreba ima uticaja na tzv. ciljnu populaciju, ili jednostavno rečeno, na kupce. Ukratko, sasvim je očekivano da ugostiteljski ili turistički objekat, menjačnica, aerodrom, autobuska ili železnička stanica i slična mesta imaju natpise na engleskom, jer je sasvim izvesno da će im među posetiocima biti i stranci, dok se u marketingu engleski koristi zbog toga što njegova upotreba za nekoga predstavlja i statusni simbol. Naravno, nije sporno da je korišćenje engleskog jezika često korisna, ali pri tom je potrebno voditi računa o tome da ono što kažemo ili napišemo bude tačno, precizno i adekvatno. U daljem tekstu ćemo
Kultura
27.11.2016 u 14:05
Za srpski i ćirilicu – sa reči na dela
Svi ćemo se složiti da je tužbalica nad stanjem u srpskom jeziku, ćirilici i jezičkoj kulturi u Srba uopšte, poodavno dosta, te da je krajnje vreme da delima, a ne samo rečima, čuvamo i negujemo naš jezik i pismo. Mi, baštinici i vlasnici srpskog jezika i ćirilice – ceo srpski narod, svi mi zajedno i svako od nas ponaosob – običan, svakodnevni svet – mi čuvamo i negujemo naš jezik i pismo. Isti onaj narod čiji jezik je Vuk izabrao za osnov književnog jezika. Isti onaj narod koji je vekovima pisao ćirilicu, govorio srpski, saplitao se o latinicu i srpsko-hrvatski u vremenima kada su jugoslovenstvo i komunizam propisivali nazive jezika i upotrebu pisama. Na koji način to da činimo? Članom 10 Ustava Republike Srbije uređen je položaj jezika i pisma u našoj zemlji – njime je propisano
Početna / Tagovi
13.06.2026 u 01:59
Dejvid Bekam dobio zvezdu na Holivudskoj stazi slavnih
13.06.2026 u 01:49
Dodik: Očekivanja od Trampove administracije još nisu u potpunosti ispunjena
13.06.2026 u 01:38
Srbije sa 3:1 savladala Belgiju
13.06.2026 u 01:25
Severna Koreja osudila američko odobrenje prodaje raketa Južnoj Koreji
13.06.2026 u 01:14
Dmitrijev pozvao Hantera Bajdena da progovori o korupciji svoje porodice u Ukrajini
13.06.2026 u 00:25
Arakči: Iran je pobedio, sačuvali smo suvernitet na Ormuzom, deblokiraće novac
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation