Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Култура

28.04.2018 у 22:00

Има ли интелектуалац право да седи у својој „кули од слоноваче” или му је обавеза да се ангажује и да дела? Тиме се, између осталог, у својој новој књизи „Сувишне речи: о интелектуалцима и знању”, у издању Књижарнице „Златно руно”, бави Гордана Ђерић, виша научна сарадница у Институту за европске студије у Београду. Након студија филологије, Гордана Ђерић магистрирала је и докторирала на Филозофском факултету, на групи за етнологију и антропологију. Ауторка је књига „Смисао жртве у традиционалној култури Срба”, „Пр(а)во лице множине”, „Интима јавности”, „Памћење и носталгија”, „Прошлост у садашњости”. Наводите у књизи да призивање

Култура

23.09.2017 у 21:44

Више не тежимо глобализацији

Бруно Латур је један од најважнијих савремених мислилаца. Овај француски антрополог, социолог и филозоф који се лако креће кроз различите научне дисциплине, заједно са низом савремених филозофа, теоретичара и уметника учествује у промишљању света који се мења пред нашим очима брзином која никада раније није изазивала толико бојазни и отварала толико питања о стању планете и нашем опстанку на њој.

Београд

04.05.2017 у 22:41

Анализом остатака костију до узрока смрти

Заљубљенике у серију „Боунс” вероватно ће одушевити податак да и у Србији постоје екипе стручњака које на основу остатака костију могу да утврде узрок смрти, али и да сазнају које су се медицинске интервенције радиле пре више стотина година. Наши стручњаци посао обављају у Лабораторији за антропологију у старој згради Института за анатомију Медицинског факултета. Основана је пре више од 20 година, а сада се највише раде испитивања структуре коштаног ткива, односно због чега се кости старијих људи лакше ломе јер налажење узорака доприноси превенцији и лечењу.

Култура

19.11.2016 у 10:45

Зло под маском добра

Бојан Јовановић (1950), наш познати антрополог, песник и синеаста, дипломирао је и докторирао етнологију и антропологију на Филозофском факултету у Београду и стекао звање научног саветника. Објавио је велики број стручних и десетак песничких књига. Издавачка кућа HERAedu из Београда објавила је недавно његову нову студију „Антропологија зла”. Само спознавање разлике добра и зла, каже аутор, не спречава људе у њиховој склоности да испољавају лоше намере, потчињавају се злу и показују спремност да га чине. Тема зла, више од било које актуелне теме, истичете у књизи, има приоритет због значаја за људски опстанак. Колика је снага зла? Она је сразмерна човековој немоћи да се супротстави негативитету оличеном у људској агресивности, било да је жртва или починилац зла. Та немоћ је

Култура

16.06.2016 у 19:00

На Врачару се кућа на кућу пење

Професорка Мирјана Прошић Дворнић од 2000. године предаје културну антропологију на Нортвуд универзитету у Мидланду, у Мичигену. Директорка је и кустос универзитетске галерије, а осим истраживања модерне архитектуре овог америчког града, бави се феноменом глобализације. До одласка у САД (1995), предавала је на Филозофском факултету, а пре неколико година њену монографију о одевању у Београду објавили су „Стубови културе”.

Наука

03.10.2011 у 10:00

Варјача хомо сапијенса

Има више еволуционих теорија о куваној храни, али све се оне слажу да је преломни тренутак настао пре 1,8 до два милиона година. У том преисторијском времену, хомо еректус, усправни човек, можда наш непосредни предак, први пут је обилазећи згариште после случајног шумског пожара осетио укус печеног животињског меса. Стотине хиљада година касније људи су почели с...

Наука

21.08.2009 у 22:00

Пренасељеност мајка цивилизације

Ставите ли довољно мајмуна и писаћих машина у једну просторију, каже досетка, на крају ћете имати Шекспирове сонете. Ако бисте натрпали довољно праисторијских људи заједно, да ли бисте на крају добили ратове, краљеве, мобилне телефоне и телевизијске програме из стварног живота? У приличној мери, показују нова истраживања. Осврћући се на раст праисторијских друштава ловацасакупљача, истраживачи...

Интервјуи култура

09.05.2009 у 22:00

Инат као српски бренд

Јован Цвијић је грешио када је науку подређивао патриотским и политичким интересима. Истичући етничку и културну блискост јужних Словена, сматрао је да им је будућност у заједничкој држави, па је у том смислу и писао о српско-хрватском народу који као посебан етнички ентитет никада није постојао. Ово су речи нашег истакнутог етнолога и антрополога Бојана Јовановића којима, поводом своје...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: антропологија