Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Kultura

28.04.2018 u 22:00

Ima li intelektualac pravo da sedi u svojoj „kuli od slonovače” ili mu je obaveza da se angažuje i da dela? Time se, između ostalog, u svojoj novoj knjizi „Suvišne reči: o intelektualcima i znanju”, u izdanju Knjižarnice „Zlatno runo”, bavi Gordana Đerić, viša naučna saradnica u Institutu za evropske studije u Beogradu. Nakon studija filologije, Gordana Đerić magistrirala je i doktorirala na Filozofskom fakultetu, na grupi za etnologiju i antropologiju. Autorka je knjiga „Smisao žrtve u tradicionalnoj kulturi Srba”, „Pr(a)vo lice množine”, „Intima javnosti”, „Pamćenje i nostalgija”, „Prošlost u sadašnjosti”. Navodite u knjizi da

Kultura

23.09.2017 u 21:44

Više ne težimo globalizaciji

Bruno Latur je jedan od najvažnijih savremenih mislilaca. Ovaj francuski antropolog, sociolog i filozof koji se lako kreće kroz različite naučne discipline, zajedno sa nizom savremenih filozofa, teoretičara i umetnika učestvuje u promišljanju sveta koji se menja pred našim očima brzinom koja nikada ranije nije izazivala toliko bojazni i otvarala toliko pitanja o stanju planete i našem opstanku na njoj.

Beograd

04.05.2017 u 22:41

Analizom ostataka kostiju do uzroka smrti

Zaljubljenike u seriju „Bouns” verovatno će oduševiti podatak da i u Srbiji postoje ekipe stručnjaka koje na osnovu ostataka kostiju mogu da utvrde uzrok smrti, ali i da saznaju koje su se medicinske intervencije radile pre više stotina godina. Naši stručnjaci posao obavljaju u Laboratoriji za antropologiju u staroj zgradi Instituta za anatomiju Medicinskog fakulteta. Osnovana je pre više od 20 godina, a sada se najviše rade ispitivanja strukture koštanog tkiva, odnosno zbog čega se kosti starijih ljudi lakše lome jer nalaženje uzoraka doprinosi prevenciji i lečenju.

Kultura

19.11.2016 u 10:45

Zlo pod maskom dobra

Bojan Jovanović (1950), naš poznati antropolog, pesnik i sineasta, diplomirao je i doktorirao etnologiju i antropologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i stekao zvanje naučnog savetnika. Objavio je veliki broj stručnih i desetak pesničkih knjiga. Izdavačka kuća HERAedu iz Beograda objavila je nedavno njegovu novu studiju „Antropologija zla”. Samo spoznavanje razlike dobra i zla, kaže autor, ne sprečava ljude u njihovoj sklonosti da ispoljavaju loše namere, potčinjavaju se zlu i pokazuju spremnost da ga čine. Tema zla, više od bilo koje aktuelne teme, ističete u knjizi, ima prioritet zbog značaja za ljudski opstanak. Kolika je snaga zla? Ona je srazmerna čovekovoj nemoći da se suprotstavi negativitetu oličenom u ljudskoj agresivnosti, bilo da je žrtva ili počinilac zla. Ta nemoć

Kultura

16.06.2016 u 19:00

Na Vračaru se kuća na kuću penje

Profesorka Mirjana Prošić Dvornić od 2000. godine predaje kulturnu antropologiju na Nortvud univerzitetu u Midlandu, u Mičigenu. Direktorka je i kustos univerzitetske galerije, a osim istraživanja moderne arhitekture ovog američkog grada, bavi se fenomenom globalizacije. Do odlaska u SAD (1995), predavala je na Filozofskom fakultetu, a pre nekoliko godina njenu monografiju o odevanju u Beogradu objavili su „Stubovi kulture”.

Nauka

03.10.2011 u 10:00

Varjača homo sapijensa

Ima više evolucionih teorija o kuvanoj hrani, ali sve se one slažu da je prelomni trenutak nastao pre 1,8 do dva miliona godina. U tom preistorijskom vremenu, homo erektus, uspravni čovek, možda naš neposredni predak, prvi put je obilazeći zgarište posle slučajnog šumskog požara osetio ukus pečenog životinjskog mesa. Stotine hiljada godina kasnije ljudi su počeli s...

Nauka

21.08.2009 u 22:00

Prenaseljenost majka civilizacije

Stavite li dovoljno majmuna i pisaćih mašina u jednu prostoriju, kaže dosetka, na kraju ćete imati Šekspirove sonete. Ako biste natrpali dovoljno praistorijskih ljudi zajedno, da li biste na kraju dobili ratove, kraljeve, mobilne telefone i televizijske programe iz stvarnog života? U priličnoj meri, pokazuju nova istraživanja. Osvrćući se na rast praistorijskih društava lovacasakupljača, istraživači...

Intervjui kultura

09.05.2009 u 22:00

Inat kao srpski brend

Jovan Cvijić je grešio kada je nauku podređivao patriotskim i političkim interesima. Ističući etničku i kulturnu bliskost južnih Slovena, smatrao je da im je budućnost u zajedničkoj državi, pa je u tom smislu i pisao o srpsko-hrvatskom narodu koji kao poseban etnički entitet nikada nije postojao. Ovo su reči našeg istaknutog etnologa i antropologa Bojana Jovanovića kojima, povodom svoje...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: antropologija