Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Колумнисти

09.04.2016 у 08:15

Ко су миленијалци?

Он или она има двадесет и нешто година, користи нове технологије, стално мења посао, не планира брак пре тридесет и неке, воли да прави „селфије”, упознаје се с људима преко интернета, и залаже се за друштво које је истовремено и либерално и социјалистичко. Упознајте „миленијалце”, о којима се све више пише у медијима. Технички гледано, „миленијалци” су генерација људи рођених од раних осамдесетих до раних двехиљадитих година, и они показују неке потпуно специфичне особине у односу на претходну, „генерацију икс” (људи рођени у шездесетим и седамдесетим), као и на ону пре ње, „беби-бум” генерацију, коју чине људи рођени после Другог светског рата. Једна особина миленијалаца, коју ћете најчешће наћи у медијима, јесте њихово интензивно коришћење савремених технологија у свакодневном

Колумнисти

12.03.2016 у 08:30

Како функционишу старт-ап компаније

У домаћим медијима све више се говори о такозваним старт-ап компанијама. Шта може да уради држава за њихов развој, колико су значајне за друштво и тако даље. Из тих текстова видим да код нас влада велико неразумевање овог појма. С обзиром на то да радим у старт-ап компанији, као и да сам лично покренуо неколико истих, мислим да би читаоцима било од значаја да знају о чему се ту заиста ради. Најчешћа грешка коју ћете затећи у медијима јесте дефинисање старт-апа као „малог предузећа које тек почиње са радом”. То, међутим, није исто што и старт-ап. Старт-ап је млада фирма која развија некакав потпуно нови, никада невиђени производ (често базиран на најновијим технологијама), и код које је успех веома неизвестан. На пример, ако имате идеју за некакав нов начин гајења зелене салате, ви

Колумнисти

28.02.2016 у 08:15

Како је генетика унела нову пометњу на Балкан

Последњих пет година у свету је популарна нова научна метода за утврђивање порекла било које особе путем такозваних генетских хаплогрупа. Ова метода је веома прецизна и може да утврди наше порекло у последњих више хиљада година. Постоји неколико компанија које се баве овим послом – све што је потребно јесте да одете на њихов сајт, уплатите сто долара и пошаљете узорак пљувачке у епрувети. После неколико недеља добићете путем и-мејла један повећи документ, који садржи податке о вашим генима: из ког дела Европе, Азије или Африке потиче одређен проценат ваших гена и куда су се кретали ваши преци у миграцијама. До сада је више од милион људи из разних држава света урадило ове тестове, и данас се стекао довољан узорак, на основу којег је направљена „генетска мапа Европе”, која је

Колумнисти

13.02.2016 у 08:15

Утицај друштвених мрежа на изборе

Пре неколико година на истом овом месту писао сам о изборима и друштвеним мрежама. Тада је важио прост принцип – потребно је бити активан на мрежама да би од тога било неке користи. Далеко најактивнија била је садашња владајућа странка, а претходне демократске власти нису имале скоро никакву активност. Све то је допринело резултатима избора, који су нам свима познати. Шта се од тада променило? Много тога. У политичком маркетингу на друштвеним мрежама сада више није битно само бити присутан. Данас је много битније каква се порука шаље и на који начин, а ово се најбоље може видети на примеру дешавања на изборима у Америци. Тренутно се тамо одржавају избори унутар странака, из којих ће на крају изаћи по један победник из Републиканске и Демократске странке и који ће затим ићи један

Колумнисти

17.01.2016 у 08:15

Страх од пропуштања

„Једина ствар које се треба бојати јесте страх”, рекао је Френклин Рузвелт. Неки страхови су лако препознатљиви, као што је страх од висине, паукова, или страх од јавног наступа. Са друге стране, у данашњој генерацији „миленијала” (од 18 до 34 године) влада једна нова врста страха, која није видљива на први поглед, а која диктира скоро све њихове животне одлуке. У питању је нешто што су амерички психолози назвали „fear of missing out" (ФОМО), односно страх од пропуштања „нечега што се негде тамо дешава без нас”. Овај термин је постао толико препознатљив, да је акроним ФОМО уврштен у Оксфордски речник 2013. године. Погледајмо на једном примеру како овај страх функционише у пракси. Рецимо да је субота увече и да је један млади човек решио да остане код куће јер је превише уморан. Негде

Колумнисти

19.12.2015 у 08:15

Култура дрвља и камења

У последњих неколико година реномирани светски медији попут „Њујорк тајмса” све више пишу о једном глобалном феномену који су нам донели нови медији и друштвене мреже. Они су то назвали „outrage culture”, а ја бих узео слободу да то преведем на наш језик као „култура дрвља и камења”, јер та фраза најбоље описује о чему се ради. Шта је суштина овог феномена? Ако погледамо данашње друштвене мреже – „Фејсбук” и „Твитер”, из неке шире перспективе, можемо уочити једну машинерију, армију људи која из дана и дан баца дрвље и камење по некој особи која је тог дана на тапету. То може бити неки певач, министар, писац, режисер, политичар или млади члан неке странке. Најчешће све креће тако што неко извуче једну реченицу из неког говора јавне личности и постави на „Јутјуб”, али то може бити и

Колумнисти

21.11.2015 у 09:15

Психологија страха од избеглица

Један догађај који преплави медије може преко ноћи да промени мишљење људи о другим нацијама и верама и да им креира јаке предрасуде. Услед промене тог мишљења дешавају се други догађаји који још више учвршћују ове предрасуде, и тако лавинским ефектом настаје страх од одређене групе људи. Овај ефекат најбоље смо могли да осетимо на личном примеру, за време ратова деведесетих. Сада, када је прошло довољно времена, можемо хладне главе да схватимо овај процес креирања предрасуда у нашим мозговима. Након недавних терористичких напада у Паризу, почео је да се дешава исти овај ефекат промене става према избеглицама из Сирије. Медији су преплављени информацијама, сваки текст је другачији и сваки аутор има своју теорију о Исламској држави. Просечан човек се дави у мору конфузних

24.10.2015 у 09:15

Политичари као несрећна љубав

У Србији већ годинама постоји један феномен који се шири као болест. Овај феномен се најбоље види ако отворите било коју вест на интернету која се не тиче политике. Вести из света, науке, културе, астрономије пропраћене су коментарима о домаћим политичарима. Каква год да је тема у питању, људи ће на силу повезивати ту тему са Вучићем, Дачићем, странкама и домаћом политиком. Пре неколико дана је...

Колумнисти

26.09.2015 у 09:15

Друштвене мреже у реалном свету

„Боже, да ли је могуће да је он лајковао Ерика Сатија и Тулуз-Лотрека? Мислио сам да је он једна површна особа коју не занима ништа осим ријалити емисија. А види ово, прочитао је ’Великог Гетсбија’? Не могу да верујем...” Ово је честа појава на друштвеним мрежама. Одређена представа коју људи имају о нама из реалног света, може врло лако да се промени када неко уђе на наш онлајн профил и...

Погледи

29.08.2015 у 09:15

Балканизација медија

Амерички председник Барак Обама почео је недавно да скреће пажњу јавности на проблем „балканизације медија” у савременом друштву. Ова фраза може се чути у многим интервјуима које је Обама давао у скорије време. То је феномен који сте вероватно приметили свуда око себе, али сада je добио и назив и своје место у теорији. Укратко, ради се о следећем: интернет и дигитални медији донели су људима...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: Исток Павловић