Понедељак, 08.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.45	102.06	101.75
	127.32	128.08	127.7

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: Владимир Милутиновић

Колумнисти

14.09.2016 у 08:15

Изврнути брод

Брод друштва у Србији није био изврнут одмах са променом власти 2012. године. Тренутак где је наопако стање постало дефинитивно није сасвим лако одредити. Почетак озбиљног љуљања брода било је укидање ,,Утиска недеље”, као сигнал да ће јавност од тог тренутка бити све више контролисана. Процес је свакако кулминирао са догађањима овог лета: са изложбом „Нецензурисане лажи” где је, прецизно, сав интелигентан и критички приказ стварности у Србији паушално проглашен за лаж, са најавом малтретирања посланика експозеом од 400 страна, са суспензијом правног поретка у случају Савамале, са активним стварањем атмосфере новог рата са окружењем у провладиним таблоидима – брод је сигурно сасвим изврнут. Тренутно је у Србији скоро све постављено наопако. Као у Орвеловој „1984”, свака вредност је

Колумнисти

17.08.2016 у 08:15

Да ли бисмо могли без владе?

Иако смо недавно добили владу, претходних пет месеци смо били без ње, односно, само са њеном техничком варијантом. Није радила ни скупштина, није било нових закона, а живот се ипак одвијао по устаљеним правилима. То нам даје прилику да се запитамо: да ли бисмо могли без владе? Уколико бисмо одлучили да нам нови закони нису потребни и да су ови тренутни сасвим добри, да је штета која би настала од мењања устаљених навика већа од могућег добитка од промене стања, могли бисмо бити и без ње. Ова идеја да нам влада можда и не треба доста је стара, најмање 200 година, а позната је под именом анархизам. Код нас се појам махом повезивао са хаосом и одсуством реда, али поента практично никада није била у томе, него једино у питању да ли би ред или идеално стање можда био могућ и без

Колумнисти

20.07.2016 у 08:15

Доктрина одлагања

Већ више од 80 дана прошло је од избора, а још нисмо добили владу, иако је на изјашњавању победила и добила натполовичну већину једна изборна листа, а следећа по снази се нуди да се, практично под било којим условима, прикључи владајућој коалицији. Да ствар буде још загонетнија, нову владу могу да оформе странке које су чиниле и стару, а очекује се да већина министара буду исти као у претходној влади. Па ипак, формирање владе се одлаже, а пошто смо тренутно усред сезоне годишњих одмора и празног хода у медијима и раду институција, вероватно је да ћемо владу добити тек крајем законског рока, који у Србији износи чак три месеца. Све ово можда указује да у основи наше друштвене „динамике” стоји својеврсна доктрина одлагања, нешто као навикнут или урођен систем у којем се све што више

Колумнисти

25.05.2016 у 08:30

Како до демократског председника

Шта су пре пет година за вас били Џереми Корбин и Берни Сандерс? Ако вам праћење британске и америчке политике није занимање, вероватно тада нисте ни чули за њих. Ипак, данас су они предводници „леве” стране политике у својим земљама. Сандерс је кандидат који се представља као социјалиста и има подршку макар половине демократске стране америчке политике. Корбин је на принципијелно левој политици изборио место председника лабуриста захваљујући подршци на непосредним изборима, на којима су председника бирали сви симпатизери ове странке. И један и други одсликавају спремност ових друштава за реформе – то јест спремност да дају шансу онима који имају нове идеје. Можемо ли имати нешто слично и код нас, сада када је до председничких избора остало нешто мање од годину дана? Избори су

Колумнисти

27.04.2016 у 08:15

Изборна ноћ, за странке и јавност

Живот у Србији има барем тај квалитет да увек може да изненади. Пошто ову колумну морам да напишем у току изборне ноћи, присиљен сам да пратим нешто што нисам очекивао да ћу пратити. Можда се неко сећа да је Зоран Лучић, некадашњи директор Цесида, јављао резултате за које је тврдио да су скоро сигурни крајњи резултати избора и да је могућност грешке толико и толико, што се тада, пре десетак година, и потврђивало. Ова изборна ноћ протиче у сасвим другачијем кључу, а да се нико од новинара није потрудио да нам то објасни. Најпре је већ око 20.30, вероватно и пре него се физички могу размотати савијени бирачки листићи, јављено да СНС осваја 56 одсто, али – ову разлику нико није нагласио – на основу пет одсто пребројаних гласова, а не на основу узорка који репрезентује крајњи резултат. Ово

Колумнисти

30.03.2016 у 08:15

На половини полукампање

Ко је погледао емисију „24 минута“ на ТВ Б92 прошле суботе, чуо је министра Велимира Илића како каже да је у „полукампањи“ – мало је у кампањи, мало није. Наиме, није у кампањи пошто је дошао службеним колима, а јесте пошто нема друга посла у месту у које је стигао осим да промовише своју странку. Код министра Илића све је напола, још од времена када је говорио да се „крадуцкање“ још и може толерисати, али не и крађа на велико. Барем како се чини на основу ове прве половине кампање која је управо завршена, Велимир Илић ју је нехотице добро оценио као полукампању. Све је у њој, за сад, са пола гласа и на пола снаге. Можда је то зато што су избори расписани из потребе за „уједињавањем“, па овај циљ уједињења стално саплиће изборне процедуре и противречи смислу избора. Јер ићи на изборе

Колумнисти

02.03.2016 у 08:15

Они продају, ми купујемо

Када смо на изборима 2012. били бели листићи још није била преведена књига Жозеа Сарамага Запис о проницљивости, тако да је тај спонтани покрет од пре четири године био и у том смислу оригиналан. У културном смислу, бели листићи су били авангарда тог времена – у ауторитарној култури одбили су да слушају своје политичаре, па и коментаторе, који су им унисоно поручивали да је њихов гест морбидан и инфантилан. Као што код Сарамага људи масовно излазе на изборе само да би у гласачким кутијама оставили беле листиће, тако смо и ми тада истрајали и урадили шта смо наумили. Поруку смо послали. Бели листићи, међутим, нису неко трајно опредељење. Порука која се путем белих листића могла послати једнократна је, то је порука да је барем један слој људи вољан да демократију у Србији подигне на виши

Колумнисти

27.01.2016 у 08:15

Избор пре избора једне телевизије

Једна домаћа телевизија имала је пре неки дан прилог о почетку предизборне кампање, тачније о опозицији. Прилог је почео овако: „Има ли опозиција уопште некакав план или само жељу да дође до парламента или власти... до сада нисмо чули ниједан конкретан предлог за бољи живот грађана Србије.” Хм, мислим ја, прилог је почео помало чудно: баш „ниједан конкретан предлог”, иако су, с друге стране, најмање три опозиционе групе већ изнеле детаљне изборне програме. Можда нису били довољно конкретни, на пример, попут плана за „Београд на води”? Било како било, прилог је текао даље. Сада су у помоћ тези о опозицији без програма позвани и грађани у уличној анкети. Ово су биле њихове оцене опозиције: „Ништа нису урадили”, „Сви су исти”, „Нико ми се не свиђа”, „Ја им не верујем”, „Од ових старих ни

Колумнисти

30.12.2015 у 08:15

Муке с демократијом

Измиче 2015. година и неко би рекао да је немогуће да нам је демократија и даље проблематична. Међутим, изгледа да историја не хаје за године и историју као науку са периодима и тенденцијама. Можда је ход ка демократији био само епизода, секвенца у времену, пролазна мода, илузија о крају историје? Нисам хтео да овим уводом читаоца трајно одвучем ка тешким темама, него само да поставим оквир за разговор о догађајима који су обележили 2015. Последњи је, на пример, био избор премијера у Хрватској. Изабран је (или ће за који дан бити изабран) неко ко није учествовао у изборној трци, а наводно, ни странке које га подржавају нису преговарале о његовом имену до пре недељу дана. Прилично је јасно из те приче да избор премијера на крају није имао неке директне везе са демократијом. Чак ни

Колумнисти

02.12.2015 у 08:15

Зимски колаж

Размажени и ослабљени какви јесмо, ову касну јесен одмах смо, после првог снега, прогласили за зиму. Погледах који је данас дан (колумне се пишу дан-два раније) и видех да је 29. новембар – Дан републике, дакле – кога се изгледа ниједна новина није сетила. Најзад смо изашли из шињела социјализма. Ускоро ће можда више грађана знати када пада Дан државности Србије, него када је у социјализму био Дан републике. Шињела старог се ослобађамо, али нам ново одело некако склепано, као да је сашивено од остатака штофа из разних епоха и са разних меридијана. На једном крају одела, средњовековни мотиви – патријарх нас позива да пролијемо крв (рецимо да је мислио на нашу) за наше светиње, ако буде требало. Нешто као у крсташким ратовима. Средњовековни је и начин на који гледамо на избеглице: људи

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6

Почетна / Тагови

08.06.2026 у 14:18

Након санације „Рзава”, вода у Чачку, Лучанима и Горњем Милановцу безбедна за употребу

08.06.2026 у 14:18

Биљана Стојковић прижељкује кому политичким неистомишљеницима

08.06.2026 у 14:16

Хероин вредан 52 милиона евра откривен рендгеном

08.06.2026 у 14:11

Вучић ће сутра угостити председника Анголе

08.06.2026 у 14:10

Гени отпорни на антибиотике пронађени у океанима широм света

08.06.2026 у 14:09

Густав Петро изазвао осуде након објаве на друштвеној мрежи ИКС