Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.05	117.76	117.41
102.6	103.22	102.91
126.18	126.94	126.56

Свет

17.07.2016 у 11:58

Шта очекивати од „султана” после неуспелог пуча

„Истребићемо их, ово је дар од Бога”, загрмео је турски председник Реџеп Тајип Ердоган уживо преко телевизије након неуспелог покушаја пуча чији је циљ био његово свргавање. У злокобној претњи најмоћнијег човека у Турској, „султана” како га све чешће називају, садржане су најмање две кључне особине које обележавају његову владавину. Најпре је то све слабије контролисана мржња према онима у којима препозна непријатеља, а затим је то злоупотреба вере као политичког оружја којим себи прибавља легитимитет међу најконзервативнијим структурама. Али, није увек било тако. У Ердогановом

Међународни преглед

02.07.2016 у 22:00

„Брегзит” – демократија или демагогија

Британска одлука да окрене леђа Европској унији, потез који се по историјском значају све чешће пореди са падом Берлинског зида, није имала нимало гламурозан почетак. Тако барем тврди „Фајненшел тајмс”, пишући да се идеја о „брегзиту” зачела у једној пицерији чикашког аеродрома „О’Харе”. Наиме, британски премијер Дејвид Камерон се 2012. комерцијалним летом враћао са самита НАТО-а у Чикагу, а у ресторану брзе хране придружио му се тадашњи шеф дипломатије Вилијам Хејг. Острвски медији откривају да су тема њиховог разговора били избори 2015. и страх од све веће популарности евроскептичне партије Најџела Фаража. Истинита или не, ова прича делује као сасвим прикладна увертира за оно што ће уследити. Како другачије објаснити апсурд да један суштински успешан политичар, какав је Камерон био,

Међународни преглед

28.05.2016 у 22:00

Богат, богатији, политичар

Две вести, обе европске, ових дана су једва успеле да се изборе макар и за скрајнуто појављивање у медијима. Прва је да је најбогатији политичар у Мађарској тамошњи премијер Виктор Орбан, док нас друга обавештава да је грчки премијер Алкесис Ципрас њихов најсиромашнији званичник. О органској вези токова новца и политичке моћи испредају се легенде, док примера који би доказивали супротно нема много – племенити изузеци попут бившег уругвајског председника Пепеа Мухике, што би рекли, потврђују правило. Свеједно, ако прихватимо флоскулу да је политика „вештина могућег”, да ли онда то подразумева и вештину њених главних актера да из политичког ринга изађу богатији него што су у њега ушли? Биће да је реч о лукративном бизнису, чија је главна монета трговина утицајем. ПРЕДУЗЕЋЕ „КЛИНТОН“:

Свет

08.04.2016 у 22:00

Нисмо криви за ескалацију сукоба

Нови талас сукоба у Нагорно-Карабаху поново је у жижу светске јавности гурнуо ову омалену јеременску енклаву смештену унутар међународно признатих граница Азербејџана. За опстанак у оваквом статусу она понајвише има да захвали Јерменији и њеној вештој дипломатији, посвећеној јерменској дијаспори распоређеној на утицајним положајима на Западу (углавном САД и Француска) и Русији. Сукоби хришћанских Јермена и муслиманских Азера у овом региону одавно нису били тако интензивни као почетком априла.

Свет

07.04.2016 у 22:00

Шта холандско „не” Украјини значи за Србију

Ништа лакше него замислити неког од овдашњих евроскептика како након резултата референдума који оспорава одлуке Брисела славодобитно твитује „Ово је почетак краја ЕУ”, као што је то јуче урадио лидер холандске деснице Герт Вилдерс. Иако су резултати референдума подвукли холандско „не” Споразуму о придруживању Европске уније и Украјине и дали нови ветар у леђа антиевропским партијама, у Београда се више праве паралеле између украјинског и српског пута ка ЕУ, него што.се размишља о јачању десног политичког спектра у западној Европи. „Референдум је забрињавајући знак”, каже за „Политику” Флоријан Бибер...

Међународни преглед

02.04.2016 у 22:00

Израелска мера за Белу кућу

Ко год да постане нови станар Беле куће – за владу у Израелу ће бити угодније решење од Барака Обаме. Односи најблискијих стратешких савезника су већ неко време на низбрдици, а амерички председник и израелски премијер се одавно не труде да прикрију узајамну одбојност. Тешко је, међутим, наћи такву тачку консензуса у америчкој политици као што је то однос према Израелу. Подршка јеврејској држави је нужан легитимацијски фактор и улазница за сваку озбиљну политичку делатност, поготово председничку кампању. Знао је то и Обама када је својевремено улазио у трку за Белу кућу и када је тражио други мандат. Његово негодовање на рачун Бенјамина Нетанијахуа представља тек окаснелу храброст из угодне хладовине завршетка другог мандата. Знају то и тренутни претенденти на номинацију демократа и

Свет

12.03.2016 у 08:05

Да ли је презир Запада изазвао непријатељство Русије

Узрок тренутне затегнутости у односима Русије и НАТО-а, пре свега Америке, од којег је све почело, треба тражити у пословичном презиру према Москви који Запад није скривао још од окончања хладног рата. Тако бар тврди Вилијам Пери, министар одбране у администрацији Била Клинтона. „У последњих неколико година највећу кривицу (за захлађење односа НАТО и Русије) сносе акције које је предузео Путин. Али, у ранијем периоду морам да кажем да су највећи кривац САД”, рекао је Пери учествујући у дискусији у организацији лондонског „Гардијана”.

Свет

10.03.2016 у 08:05

Русија је већа опасност за Америку него Кина

У анкети коју је недавно спровео кинески Универзитет за спољну политику, тамошњи политиколози су оценили да је најбољи инострани познавалац Кине професор америчког Универзитета „Џон Хопкинс” Дејвид Лемптон. Његова последња књига „Следити лидера – Руковођење Кином од Денг Сјаопинга до Си Ђинпинга” преведена је и код нас у издању Центра за међународну сарадњу и одрживи развој који води Вук Јеремић. Тим поводом професор Лемптон је боравио у Београду и за „Политику” говорио о изазовима глобалне политике које у великој мери дефинишу односи САД и Кине. Шта сте имали на уму када сте рекли да се односи Америке и Кине приближавају прекретници, али да се још нису „сурвали низ литицу”? Ако погледамо историју сино-америчких односа, морамо да се вратимо на време када се председник Никсон срео са

Свет

27.02.2016 у 22:00

Наше карикатуре нису расистичке

Од нашег специјалног извештача Париз – После упада терориста у редакцију сатиричног недељника „Шарли ебдо” и продавницу кошер хране, 7. јануара прошле године, и убиства 17 људи, било је јасно да Париз и Француска више никад неће бити исти. Црна серија настављена је неколико месеци касније, кад је у новом покољу, 13. новембра, у овом граду страдало још 130 људи. Потпуна промена у животу некад малих, сатиричних новина, које су у једном тренутку постале глобално познате, на неки начин ефектно одсликава и промену која се десила у француском друштву, којем сада прети опасност од заокрета ка перманентном ванредном стању

Међународни преглед

27.02.2016 у 22:00

Не тоне, упркос таласима

Од нашег специјалног извештача Париз – Војници са дугим цевима на овдашњим улицама вероватно и не слуте да су у главама многих Парижана много више постали симбол државног терора неголи чувара грађана од терориста. Они су, међутим, само појавни облик, највидљивија манифестација много опаснијег процеса који тиња испод површине, далеко од погледа знатижељних пролазника. Тромесечно ванредно стање уведено након покоља у којем је 13. новембра прошле године изгинуло 130 људи, продужено је пре неколико дана за још три месеца. Али, ако се испуни крајњи циљ председника Франсоа Оланда о контроверзним променама устава, то ће онда бити најопаснији корак ка размонтиравању механизама Пете републике и свега доброг на чему она почива. НА ПУТУ ЗА ВЕРСАЈ: Устав је у Француској светиња. Мења се

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: вукотић драган