Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.05	117.75	117.4
102.45	103.07	102.76
126.6	127.36	126.98

Мој живот у иностранству

30.09.2022 у 14:33

Њујорк ми је прирастао за срце

Не знам зашто, али ми је Њујорк баш некако прирастао за срце. То ми је баш чудно, јер тамо никад нисам живела.

Мој живот у иностранству

24.09.2022 у 11:37

Срећна комбинација вакцине и вина

Ако сте мислили да је овај вирус ковид 19, или како се већ зове, десетковао колекцију матораца у улици 1080 Кингстон у Торонту - погрешили сте. Није то био неки организовани покрет отпора, само је срећна комбинација вакцине и вина учинила да је број нас матораца остао исти.

Мој живот у иностранству

11.09.2022 у 11:10

Слушајте мајку

Кад сам био мали мама ми је говорила да зими не идем без капе. Нисам је слушао па данас имам хроничну упалу синуса. У основној ме је молила да радим домаће на време. А ја био кампањац. Их, колико ме та навика само кошта. У средњој ми је говорила да се не враћам касно са тренинга. Нисам је слушао па сам увек био поспан прва два часа следећег дана. На факултету ме је молила да не паднем годину. А ја пао две.

Мој живот у иностранству

04.09.2022 у 09:10

Остаде ми само јадац

После Божића помало мамуран распремао сам кућу и паковао остатке хране. Кћерка је отишла код мајке да са њом проведе други дан Божића. Божић прослављам углавном у кругу најближих а њих немам баш пуно у близини. Позовем људе који су самци како би и њима омогућио да осете радост и топлину Божића. Међу гостима буду и они који су неке друге вере али све у свему, то све протекне у једној мирној кућној атмосфери. Ове године било све је суморно због пандемије вируса короне и разних мера да би болест била сузбијена. Било је дозвољено имати максимално три госта у кући. Тако да сам госте примао у етапама. Упркос свему, направио сам праву малу гозбу. Испекао сам прасе, направио руску салату на коју сам већ традиционално навикао моје госте, посни подварак са кромпиром, испекао божићну погачу

Мој живот у иностранству

26.08.2022 у 15:24

Донео је торбу пара, бројали смо до зоре

Прешао сам из Амстердама у Ротердам, јер је тамо много лакше наћи посао, а осим тога у Амстердаму сам променио 22 фирме и тако постао познат у том кругу, назови угоститеља. Овде више није било посла за мене. Сви су чули да кад газда касни са платом један дан ја следећег дана бацам машице од грила и одлазим код комшије да радим. За дивно чудо сви су ме одмах примали да радим и то под мојим условима. У Ротердаму сам брзо добио стан и папире. И то на најелитнијем месту, у старој луци (Oude haven) пар метара од Кубистанова, чардака ни на небу ни на земљи, који је најатрактивнија туристичка тачка у Ротердаму. Ту је и „Бела кућа'', пре другог светског рата највиша зграда у Европи и једина зграда у центру Ротердама која је преживела нацистичко бомбардовање. (Википедија) У

Мој живот у иностранству

19.08.2022 у 19:45

Џони песмом буди путнике у Бризбејну

Точкови Џонијевог аутобуса врте се улицама Бризбејна више од двадесет година, по цео дан. Јутарња трка ка пословима, школама, факултетима, болницама, туристичким одредницама у граду од два милиона и 700 хиљада становника није баш пријатан доживљај. Журна, намрштена, замишљена и поспана лица долазе са својим бригама у аутобус где их дочека јутарња добродошлица - Џонијева арија из неке популарне опере. Људи остају у неверици, слушају и повирују ко је тај јутарњи весељак који вози аутобус. То раде нови путници јер они стари по Џонијевом гласу баждаре часовнике и разгоне сањивост као окрајци неба над реком Бризбејн. И више нико није равнодушан и нико намрштен. Џони је наше горе лист, а са собом је овде донео и тај надимак још из младости. Као да је дослутио да ће доћи тамо где је то

Мој живот у иностранству

12.08.2022 у 14:35

Причаj српски да те цео Париз разуме

Путовао сам у Француску пре пандемије коронавируса, али само на три дана, јер за више нисам имао новца. Зиму сам провео у Србији, одакле сам радио „посао на даљину“, а крајем фебруара добио сам отказ. Нисам довољно уштедео новца, а посету Француској нисам могао да одложим јер је моја шенгенска виза важила смо до почетка априла. Купио сам повратну карту од Париза до Темишвара, а онда бусом до Београда. Међутим, аеродром Бове удаљен је око 75 километара од француске престонице. С обзиром да је превоз у Паризу баш скуп, узео сам „блабла“ сервис да се пребацим до аеродрома. Увече пред полазак, кад сам укуцао маршруту на француском, појавила се повољна вожња са неким возачем Тонијем. Резервисао сам и платио вожњу а ренкинг мог возача био је добар и није био фејк (што се често дешава у

Мој живот у иностранству

05.08.2022 у 15:07

Хтели су да се врате, али су остали због сина

Неколико месеци после доласка у Уфу упознао сам Милана. Испоставило се да смо становали у истом делу Београда. Имали смо и заједничке познанике. Наша фирма га је неколико пута раније ангажовала. Радио је у Омску, Перму, Хабаровску и у Казахстану. Милан је машински инжењер и углавном је водио радове везане за водовод и канализацију. Планирао је да супругу и сина доведе у Уфу и да се заједно интегришу у руско друштво. Доста добро је говорио руски, дуго је радио у Русији и сматрао је да су му на руском тржишту шансе за успех много веће него на европским тржиштима. После шест месеци његова супруга напустила посао у Србији и планирала да за два месеца са сином допутује у Уфу. На жалост тог фебруара 2014. године почели су руско-украјински сукоби. Власник наше фирме одлучио је да због пада

Мој живот у иностранству

31.07.2022 у 09:58

Зле утваре са периферије Берлина

Када сам једном давно био у Паризу, пре 40 година, имао сам прилику да посматрам једног клошара који је мирно седео на степеништу на улазу у парк док је ромињала киша. Капи воде сливале су му се низ косу, лице и сако којим је био огрнут. Био је класично европски обучен, а мени никако није било јасно зашто не оде кући да се склони од кише. Баш као и остали који воле да спавају на тротоару, на великим челичним решеткама које прекривају вентилационе отворе изнад метроа из којих долази топао ваздух. Није ми било јасно како је свима њима било много лепше ту, него код њихове „куће”. Прилично чудно, зар не. Када сам некада давно у Сару радио у индустријском комплексу гвожђа и челика, приликом једне посете Берлину туристички водич нам је објаснио приликом разгледања града да се у

Мој живот у иностранству

22.07.2022 у 15:46

Место где и Меси чучи

У близини нашег стана у каталонском граду Ђирони, у једној од дугих побочних улица, скућила се необична продавница. Омања за дућан, а повећа за бутик сувенира. Сем уског пулта за касу, сва је у полицама. А на њима гомила претежно мушких фигурица са ликовима „селебритија” из света спорта, музике, филма, политике. Имају различит крој и боју одеће, али су сви до једног у истом положају. Чуче и врше нужду. Поред улаза чучи пола метра висока фигура Каталонца са традиционалном црвеном капом издуженог врха који пада у страну. И он има спуштене црне панталоне и светлу задњицу. Болесно и уврнуто, помислили би сви који попут мене не познају каталонску традицију. Или би у најмању руку закључили како је шашаво од оваквих фигурица правити бизнис. Зар тако скарадни прикази Трампа или Путина, ма

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: мој живот у иностранству