Слушајте мајку
Кад сам био мали мама ми је говорила да зими не идем без капе. Нисам је слушао па данас имам хроничну упалу синуса.
У основној ме је молила да радим домаће на време. А ја био кампањац. Их, колико ме та навика само кошта.
У средњој ми је говорила да се не враћам касно са тренинга. Нисам је слушао па сам увек био поспан прва два часа следећег дана.
На факултету ме је молила да не паднем годину. А ја пао две.
Мало касније ме учила да је најбоља храна она која је се гаји на нашем плацу. Нисам јој веровао па данас једем трећу класу шпанске бораније из супермаркета – и то за огромне паре.
Када сам одлазио на студије желела је да се једном вратим. Ево ме и данас, после 31. године, у туђини.
Па ме је учила да је породица најважнија и да треба да се оженим и имам децу. Оженио се јесам – али са послом па ме малтретирају као да имам најнеодговорнију децу света.
Мама није имала факултет а умела је да од једног динара направи десет, цело моје детињство. Гледам ове моје шефове у фирми па се мислим да сте ишли у школу код моје маме сада нам би било пуно боље.
Мама такође, није ишла на курсеве кулинарства. Али је без обзира на то првак света за ове извикане шефове кухиња који сваког пута успеју да ме оставе гладног када изађем из њиховог ресторана.
Сада маме више нема. Увек сам је волео и од срца поштовао. А зашто је никада нисам слушао до сада ми није јасно.
Мада, све је то она знала – моја предивна мама.
Поздрав свима, а посебно мамама целог света
Горан Вук, Копенхаген

Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна?
Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


