Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.05	117.75	117.4
102.45	103.07	102.76
126.6	127.36	126.98

03.10.2021 у 09:36

Будилник је немилосрдно зазвонио у четири ујутро, а супруг и ја смо устали скоро не трепнувши током ноћи. Први дан на новом радном месту, не желимо да закаснимо. На брзину смо спремили доручак и кафу, запаковали ручак у пластичне кутије и обули нелагодну заштитну обућу. Онда смо сели у кола и одвезли се до Варингтона, индустријске зоне на пола пута између Манчестера и Ливерпула, где смо пронашли посао у фабрици протеина. Због пандемије коронавируса, посао је плаћен једну фунту више на сат од минималца, а ради се по дванаест сати дневно, три до четири дана недељно. Послодавац нам је тражио да потврдимо да нам нико није тражио да платимо за организовање интервјуа, те да нам нико није узео пасоше и одбио да нам их врати. Схватисмо да ћемо вероватно радити са илегалним

Мој живот у иностранству

24.09.2021 у 15:04

Хоћеш да ми будеш преводилац код психијатра

Једног дана, беше то негде почетком прошле године, не сећам се тачно датума, зазвонио је кућни телефон. - Јеси ли ти Зора? упитао ме млађи женски глас на нашем језику. - Јесам. - Ја се зовем Вида (тако ћу да је зовем овом приликом да бих заштитила њену приватност) и твој број сам добила од једне твоје другарице. Говорила је тако брзо да сам је једва „похватала”. - Имам заказано код психијатра, и хоћу да ми ти тамо преводиш. - Ја нисам лиценцирани преводилац, одговорила сам. - Мани ме тих формалности, мени је речено да си човек и зато, ако икако можеш, дођи, била је упорна. Посто тај дан нисам радила а нисам имала ни неких већих обавеза, обећала сам јој да ћу доћи. Седам дана после нашег разговора, дошла на дату адресу, десетак минута пре заказаног термина. У чекаоници је седела

Мој живот у иностранству

21.09.2021 у 14:10

Царство скучености у меандру Влтаве

Остало је осам дана до краја мог боравка у хотелу и било је тешко очекивати да ћу тако брзо да нађем одговарајући стан. Кренуо сам у обилазак делова Прага у којима до тада нисам био. Ишао сам линијом метроа једну или две станице, онда изађем на улицу, прошетам около, погледам локације и вратим се у метро. После неколико дана претрага по „Букингу” и „Ер БНБ-у”, резервисао сам на две недеље, мали стан од двадесетак квадрата у насељу Холешовице, за двадесетак евра по ноћењу. Таксиста ме чекао испред хотела док сам неколико пута улазио и излазио преносећи ствари кроз хотелски хол. Адреса је била Ортеново намести. Није је било лако пронаћи јер се налазила негде око тог троугластог трга, који је само по имену трг, а у ствари је парк. Обишли смо парк неколико пута, питали пролазнике,

Мој живот у иностранству

04.09.2021 у 10:01

Долари нађу пут и у време пандемије

Нашу цркву сам раније виђао, као и већина Срба у Аустралији, за Божић, Ускрс и баш када морам. Међутим, од како сам променио банку, ситуација се битно променила. Какве везе имају банке са црквама? „Црква је овде, осим вере, и велики бизнис”, била је једна од лекција коју сам добио од нашег свештеника када сам ступио на пети континент. Нисам то тада разумео, јер су се моји сељаци на Старој планини још молили испод храста, уз оброчне крстове. Али да кренем из једног другог угла. Одлазак у банку у пандемијским условима је постала права авантура. Улази се један по један, а ред се понекад протегне до суседне улице. Пошто новац из наше продавнице морам редовно да стављам на рачун, тај посао је постао заморан. Имају банке ону „рупу” за стављање новца, али за неке трансакције су

Мој живот у иностранству

27.08.2021 у 13:37

Место где се чува српска традиција у Отави

У Отави, милионском граду, нема нас тако много, као у Торонту. Овде су углавном долазили млади и стручни људи који су бежали од ратних дешавања. Са собом су понели и љубав према свом огњишту и традицију, са жељом да овде успостави хармонију, као што је то чинио Свети Сава у земљи из које потичемо. Енергија и способност подигла је нову цркву и културни центар, који је у Отави наша Кућа. Група заљубљеника у уметност, уз благонаклоност управе црквено-школског Одбора, оспособила је у Културном центру једну просторију и направила галерију. Осим изложби уметничких слика, дечијих радионица и предавања, прављене су и етно изложбе са едукативним карактером. Велику улогу у организацији ових догађају имају жене из Кола српских сестара. (Фото Ж.К.) Културни

Мој живот у иностранству

20.08.2021 у 15:23

Мислио сам да су Кариби рај

Опасно је своје демоне позивати на плес. Човек никада, ни у тренуцима највећих успеха и победа, не би смео да помисли као је јак. А још мање како је недодирљив, а камо ли непобедив. Човек никада не би требало да има било какве илузије о сопственој моћи и снази, и заиста, треба увек бити једино прибран и тих. А и чему гласно урликање, макар осећао и неиздрживу бол? Свет је данас подједнако глув и за урлике и за шапате и за молитве. У ствари не само данас, свет је такав одувек и био. И кога данас уопште занима човек? Треба дакле своју истину корачати тихо. А мој је проблем у томе што сам још од дечачких дана мислио да су Кариби рај. Замишљао сам те палме и пешчане плаже током мизерних деведесетих и зарицао се да ћу једнога дана живети и ја међу тим људима одгајаним на

Мој живот у иностранству

14.08.2021 у 10:48

Валтер брани Вашингтон

„Све је сређено. Путујемо на тродневни ’излет’ у Вашингтон”, рекла је моја супруга Марија, одмах с врата, по повратку са посла. Прихваћен јој је реферат за Славистичку конференцију, одобрена су јој средства од Универзитета за учешће, купила је авионске карте, резервисала нам је смештај у „Гранд Хајат Вашингтон” хотелу! Конференција... Прави назив за организовање оваквих скупова је – конгресни туризам. Марија је прочитала свој реферат и онда смо три дана шпартали по Вашингтону, обилазили музеје, бирали ресторане, уживали у угодностима које пружа хотел. У повратку имали смо лет за наш Детроит са аеродрома у Балтимору удаљеном педесетак километара од Вашингтона. „Узећемо такси“, рекла је Марија и одмах кренула ка станици ту поред излаза из хотела. Што да не, уосталом, сав трошак

Мој живот у иностранству

10.08.2021 у 14:07

Кад Босанац држи часове холандског

„Бујрум, Маркане, бујрум – говорио би суботом ујутру Сенад, сипајући кафу у филџане док ја отварам врата његове импровизоване учионице. Старији је од мене 14 година. Чудна је та разлика у годинама, ма колико да се према мени постави другарски, нисам могао да га доживљавам као другара. Са друге стране, кад упути неки савет, за мене то нема тежину као кад то каже неко из генерације мојих родитеља. Не могу да му персирам, а опет, незгодно ми је да му не персирам. Мој наставник Сенад, (зовимо га тако у ових пар редака), држао ми је индивидуалне часове холандског језика. Сат и по глагола и именица, са паузом за кафу у средини. Временом је постало обрнуто, сат и по кафенисања, са паузом за мало учења. „Неозбиљан си ти, неозбиљан. Нећеш да се трудиш, а могао би брзо прећи на виши ниво.

Мој живот у иностранству

01.08.2021 у 16:20

На Азурну обалу иду због хране а не лепоте

Жена због страха не улази у авион и тако пресекосмо два пута целу Француску аутом и спустисмо се из Брисела на Азурну обалу. Два пута по 600 километара са ноћењем у Дижону у неком хотелчићу на аутопуту, који више личи на метални вагон. Он се преко дана прегреје и онда се човек ноћу осећа к`о тавче у рерни. Туш и ве-це су као у авиону, иза завесице, али ме туширање ретко кад тако обрадовало, као том приликом. Испред катедрале у центру града проси лепи младић, фино осунчан, стално насмејан. Дадох му евро и упитах на француском: „Одакле си”? – Из маседуан… Скопје… – Знаш ли српски? – Наравно, господине! А онда је једва чекао да завршимо посету катедрале, да би попричао са нама. И стално је понављао: „Хвала лепа, хвала лепа.

Мој живот у иностранству

23.07.2021 у 15:01

Ни лифт не залази више на наш спрат

Када се протресе Речник Торонта испадну неке речи које се претворе у слике. То раде намерно. Користе ту методу да их лакше упамтимо. *** Либи и Пол су моје прве комшије. Пол живи са партнером и малим псом. Кад кажем он, то он се односи на његовог пса. (Јер Пол је за мене Пол.) Он увек застане и подигне ногу уз мој праг пред вратима, са намером да се попишки пре него што уђе у лифт. Када му то пође за руком, Пол се извини у његово име. Не могу због тог малог безобразлука, са великим ушима, да се наљутим на Пола. Пол је културна особа. Носи шешир. Има ранац са уграђеним пуњачем за „ајфон”. И кесицу за пса. (ЕПА ЕФЕ - М.Р.) Комшиница Либи има кратку косу, коју не фарба у сêду. Њен пас има бркове и пинк поводац. Либи је име из милоште. Сви је поздраве са:

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: мој живот у иностранству