Таг: мој живот у иностранству

Торино, Италија 9. децембар 2013 ........ данас је било смешно и страшно! Огроман број протестаната је урлао, вриштао, руља је заустављала саобраћај, возови су каснили.  Продавнице, бутици, ресторани, и сви јавни објекти су навукли металне засторе, гвоздене шипке, и свакојаке баријере преко излога. Уплашене продавачице су се криле иза тезги и пултова. Све што је могло да буде отворено -...

Још док сам ишао у средњу школу, често бих од рођака чуо овај израз. Ево већ је пета година како свукуд проћох, али још не знам када ћу и да ли ћу да се вратим својој кући. Наравно, боравак од две недеље у Србији од који их сте бар недељу дана по кафанама се не рачуна. Све је почело у средњој школи када ми је професорка рекла да ако бих – ако желим да се бавим јапанским језиком - требало да...

Ех,да ми је да ухватим мисли од почета.. Да ли сте икада гледали серију Дарма и Грег?Она превише откачена,велики сањар,пуна идеја,он са ногама од гвожђа залепљен за реални живот..Једна од сцена:Он напушта стан због пословног пута,заборави нешто…врати се у стан и налази Дарму са великом мазом како разбија зид јер сматра да је превише мрачан дневни боравак.Е такав смо пар ја и мој Италијан.Знам...

Након осам година складног брака, моја фирма и ја смо се развеле. Неспоразумно. Она је из ведра неба прогласила наш „венчани уговор” неважећим, а ја сам морала да се иселим. И да се пријавим на биро за незапослене. Ето, ту почињу моји проблеми. Да су ми рекли да морам да препливам Тибар уздуж и попреко, па још и некако… али да се пријавим на биро? Да, као прошли пут, морам да устанем у цик...

Од треће плате купила сам бицикл (кинеске производње), блок за цртање, две меке оловке за скице….Спријатељила сам се са са младим брачним паром из Новог Сада, они су ми једини изгледали нормали за дружење…У Италији су две године, она је професор српског, а он дипломирани инжењер. Чекају боравишну визу за Нови Зеланд, у међувремену Мира чисти степеништа зграда по Риму, а Рајко...

Ближила се '99 и наговештаји да ће нас бомбардовати били су све чешћи. Моја нада да избегнем такво ругло и домогнем се какве-такве "слободе" постајала је све јача. У марту '98 купујем књигу италијанског језика која убрзо затим постаје моја свакодневна библија. Био сам убеђен да ће ми 6 месеци бити довољно да савладам језик да будем примљен на италијански факултет. Време показује да...